Стрмица (Хрватска)

Из пројекта Википедија

Стрмица је село у Далмацији, у Хрватској код града Книна на самој граници са Босном и Херцеговином. Најближи градови су Книн (16 километара) и Босанско Грахово (20 километара).

Име Стрмице произилази од речи „стрм“, јер је смештена између две планине – Орловице и Дерала, у плодној равници реке Битужнице. Поред те реке, у Стрмици теку и потоци Мрачај, Бошњакуша и др.

Кроз Стрмицу пролази железничка пруга Бихаћ-Книн која, на којој су возови саобраћали све до последњег рата.

[уреди] Делови и засеоци

Делови Стрмице су: Црни Потоци, Бојановац, Церовац и Курбалије, Драга Триванова, Бријег Матијашев, Бријег Дроњков, Орашје, Курбалијина Драга, Граб, Испод Граба, Главица Даничића, Главица Матасова, Главица Бобарева, Седиште, Шеварине, Врањковац, Куруцовац, Сепиште Радошево, Рт, Под Точилом, Бошњакуша, Комалић, Миздраковац и Граница. Од њих су главни: Селиште, Комалић, Хан, Точило, Хрт, Батасова варош, Стрмица и Боланча.

[уреди] Повест

Стрмица је добила име по свом положају а тако је назвали први Словени, који се овамо населили. Има много градина, остатака турских кула и чардака, као и млетачких стражарница.

Највише људи се у Стрмицу доселило из Босне, одакле је дошло 16 већих племена, из Далмације од назад 30-200 година 19 племена; из Лике 3, из Хрватске 1, из Баната 1, из Старе Србије 1, из Италије 1, и из Албаније 1 племе.

Граб, као сва Стрмица, налазе се на босанској граници. Гдје је Граб, ту је била истоимено утврђење, коју су са Стрмицом, Турци разорили 1715. године. Спомиње се у уговору између Сигисмунда и Млечана 1433. Турци су освојили у XV веку, па Стрмица постаје својина бега Кулиновића.