Фридрих Барбароса

Из пројекта Википедија

Фридрих Барбароса (*1122. - †10. јун 1190.) је краљ Немачке од 1152. до 1190. и цар Светог Римског Царства од 1155. до 1190.. Био је такође краљ Италије (1154.-1186.). Припадао је Хоенштауфен династији. Познат је по учешћу у Трећем крсташком рату, где се утопио при преласку реке. Немачка инвазија на Совјетски Савез 1941 имала је назив Операција Барбароса. Његов надимак Барбароса значи црвена брада.

Садржај 1 Постаје краљ 2 Успостава реда у Немачкој и околини 3 Споразум са папом да би био цар Светог Римског Царства 4 Поново успоставља ред у Немачкој 5 Папа Александар III екскомуницира Барбаросу 6 Трећи и четврти поход на Италију 7 Поражен од Ломбадског савеза 8 Помирење Барбаросе и папе 9 Кажњавање Хенрика Лава 10 Трећи крсташки рат 10.1 Смрт у Салефу 10.2 Поколебани њемачки крсташи тешко поражени 10.3 Наставак трећег крсташког рата 11 Спољашње везе

[уреди] Постаје краљ

Током другог крсташког рата прати свога стрица немачког краља Конрада III. Поход се показао као потпуни промашај, али Фридрих се истакао и задобио поверење краља. Када је Конрад III умирао у фебруару 1152. присутни су били само Фридрих и бискуп од Бамберга.

Обојица су тврдили да је Конрад III предао Барбароси краљевска обиљежја и да је тиме Фридрих Барбароса наследник краља, а не краљев шестогодишњи син. Краљевски електори су поверовали у ту причу, тако да је Фридрих I Барбароса изабран за немачког краља и крунисан је у Ахену.

[уреди] Успостава реда у Немачкој и околини

Барбароса је желео да поврати Свето Римско Царство на позицију, коју је имало под Карлом Великим и Отоном I Великим. Сматрао је да је најпре нужно успоставити мир у Немачкој, да би касније могао да се окрене Италији. Издао је генерални позив на мир, а сам је направио великодушне уступке великашима.

Умешао се у дански грађански рат између Свенда III и Валдемара Данског. Започео је и преговоре са Манојлом I Комненом.

[уреди] Споразум са папом да би био цар Светог Римског Царства

Да би био крунисан као цар Светог Римског Царства, нуди разне уступке папи у замену за подршку. Склопио је споразум са папом Евгенијем III у марту 1153. по коме се обавезује да брани папинство и да не склапа мир са Роџером II Сицилијанским или са другим непријатељима цркве, без изричитог папиног одобрења.

Подузео је 6 похода у Италију. Први пут је отишао да би био крунисан ѕа цара Светог Римског Царства, а после тога је смирио Арнолада од Бреше.

[уреди] Поново успоставља ред у Немачкој

Напустио је Италију у јесен 1155., да би поново успоставио ред у Немачкој. Током Барбаросиног одсуства поново је у Немачкој завладао неред, а посебно у Баварској. По повратку Фридрих Барбароса брзо успоставља ред. Војвода од Саксоније Хенрик Лав добија Баварску, а војвода од Баварске је компензован поставши војводе од Аустрије. Фредерик се оженио 1156. са Беатриче од Бургундије, ћерком наследницом краљевства Бургундије. Тиме Фридрик Барбароса постаје и владар Бургундије.

[уреди] Папа Александар III екскомуницира Барбаросу

У други италијански поход креће јуна 1158.. Прати га војвода од Саксоније и Баварске Хенрик Лав са неустрашивим Саксонцима. Успостављају царску власт и царске службенике по градовима северне Италије. У Милану избија побуна, али га поново заузимају. Почиње и борба са новим папом Александром III, који екскомуницира Фридрика Барбаросу 1160.. Као одговор на екскомуникацију Фридрик Барбароса даје подршку антипапи Виктору IV. То је стање борбе цркве и државе за примат.

Поново се враћа у Немачку при крају 1162., па спречава појачање сукоба Хенрика Лава и бројних околних кнежева, који су се бојали повећања моћи Хенрика Лава. Веома оштро је казнио грађане Мајнца због побуне против надбискупа Арнолда.

[уреди] Трећи и четврти поход на Италију

Следећи поход на Италију је био 1163.. Планирао је да освоји Сицилију. Међутим против њега је оформљен јаки савез, који је створен због великих пореза, који су им царски службеници разрезивали.

Поново креће у Италију 1166., да би осигурао и подржао свог штићеника антипапу Паскала. Хенрик Лав је одбио да се придружи том походу, јер је намеравао да решава спорове са суседима, а и да се шири на словенске земље у југоисточној Немачкој. Нагло избијање куге угрозило је целу царску армију, тако да се Фридрих Барбароса вратио у Немачку, где је остао следећих 6 година. Улази у пријатељске односе са Византијским царем Манојлом Комнином, а покушава успоставити боље односе са енглеским краљем Хенриком II и француским краљем Лујом VII.

[уреди] Поражен од Ломбадског савеза

На пети поход у Италију кренуо је 1174.. Формиран је пропапински Ломбардски савез против њега. Опет је Хенрик Лав одбио да се придружи походу, па је исход био катастрофалан. Фридрих Барбароса је претрпио тешки пораз у бици код Лењана 29. маја 1176.. Ту је и рањен, а чак се мислило и да је мртав. Није имао другог избора него да преговора са Александром III и Ломбардским савезом.

[уреди] Помирење Барбаросе и папе

Миром у Венецији 1177. папа Александар III и Фридрих Барбароса прекидају непријатељства. Фридрих Барбароса признаје папи суверенитет у папској држави. Папа признаје Фридриху Барбароси царску власт. Градови у Ломбардији и даље су се наставили борити, све до 1183., када Фридрих Барбароса ради уступак и признаје градовима право да бирају своју градску власт.

[уреди] Кажњавање Хенрика Лава

Фридрих није заборавио да је Хенрик Лав одбио 1174., да му помогне у Италији. Хенрик Лав је већ створио доста непријатеља међу суседним немачким принчевима. Фридрих суди 1180. у одсуству Хенрика Лава. Суд су чинили бискупи и немачки принчеви. Проглашава се да је царски закон јачи од традиционаланог немачког закона, дакле закона поседовања.

Хенрику Лаву одузимају све територије, а њега осуђују. Царска војска је онда напала Саксонију да би покорила рођаке Хенрика Лава. Хенрик Лав је побегао, па се предао новембра 1181.. Отишао је у прогонство у Нормандију код свог таста, енглеског краља Хенрика II, где је био три године пре него што му је дозвољено да се врати у Немачку.

[уреди] Трећи крсташки рат

Након што се помирио са папом, Фридрих Барбароса креће у трећи крсташки рат 1189.. Крсташки рат предводе Французи под Филипом Августом. У походу су и Енглези под вођством Ричарда Лављег Срца. Фридрих Барбароса организује велику војску, коју шаље копненим путем према Светој Земљи, односно кроз Мађарску и Србију.

Фридрих Барбароса се накратко зауставио 1189 у Рашкој у Нишу, где је његове људе срдачно дочекао српски владар Стефан Немања. Растко Немањић (Свети Сава) се лично бринуо о Фридриху Барбароси. Према легенди Свети Сава је имао исцелитељске моћи, па је излечио Фридриха Барбаросу, да је овај могао наставити свој поход.

Крсташи су прошли кроз Константинопољ ујесен 1189. и у Анадолији су извојевали две победе. Приближавање огромне немачке војске забринуло је Саладина и друге муслиманске вође.

[уреди] Смрт у Салефу

Фридрих Барбароса се удавио 10. јуна 1190. при преласку реке Салеф у Киликији. Тачне околности се не знају. Могуће је да се хтео освежити пливањем, па се удавио. Друга могућност је да га је коњ збацио па је шок од хладне воде изазвао срчани напад цара, који је имао 68 година.

[уреди] Поколебани њемачки крсташи тешко поражени

Фредрихова смрт је поколебала његову војску, која је без вође дошла у хаотично стање. Створила се паника, били су без вође, а били су нападани са свих страна Турцима. Већина Немаца је ту убијена. У Акру је стигао само мали део од 5.000 војника који су кренули.

Барбаросин син Фридрих VI од Швабије предводио је остатак немачке војске. Имао је намеру да покопа Барбаросино тело у Јерусалиму. Међутим није био успешан поступак конзервирања тела у сирћету, па су покопали месо у Антиохији, Барбаросине кости у катедрали у Тиру, а срве у Тарсусу.

[уреди] Наставак трећег крсташког рата

Након Барбаросине смрти, крсташку војску су предводила два ривала Ричард Лавље Срце и Филип Август, који су одвојено морем путовали до Палестине. Ричард Лавље Срце је наставио на исток, где се борио са Саладином, али није успео у крајњем циљу, да освоји Јерусалим.

[уреди] Спољашње везе

• Фридрих Барбароса, његови преци и потомци ((en))

Претходник: Лотар III	Краљ Немачке (1152 - 1190)	Наследник: Хенрик VI
Претходник: {{{пре2}}}	{{{списак2}}}	Наследник: {{{после2}}}
Претходник: {{{пре3}}}	{{{списак3}}}	Наследник: {{{после3}}}
Претходник: {{{пре4}}}	{{{списак4}}}	Наследник: {{{после4}}}

Претходник: Конрад III	Свети Римски Цар (1155 - 1190)	Наследник: Хенрик VI
Претходник: {{{пре2}}}	{{{списак2}}}	Наследник: {{{после2}}}
Претходник: {{{пре3}}}	{{{списак3}}}	Наследник: {{{после3}}}
Претходник: {{{пре4}}}	{{{списак4}}}	Наследник: {{{после4}}}