Uranijum

From Wikipedia

Pa - U - Np Nd U   periodni sistem
Opšti podaci
Ime, simbol,atomski broj	Uranijum, U, 92
Pripadnost skupu	aktinoida
grupa, perioda	, 7
gustina, tvrdoća	19050 kg/m3, 4,5
Boja	srebrnobela <sr>
Osobine atoma
atomska masa	238,0289 u
atomski radijus	175 pm
kovalentni radijus	bez podataka
van der Valsov radijus	186 pm
elektronska konfiguracija	[Rn]5f36d17s2
e- na energetskim nivoima	2, 8, 18, 32, 21, 9, 2
oksidacioni broj	5
Osobine oksida	slabo bazni
kristalna struktura	romboidna
fizičke osobine
agregatno stanje	čvrsto
temperatura topljenja	1405 K (1132 °C)
temperatura ključanja	2070 K (1797 °C)
molska zapremina	12,49×10-3 m3/mol
toplota isparavanja	477 kJ/mol
toplota topljenja	15,48 kJ/mol
pritisak zasićene pare	bez podataka
brzina zvuka	3155 m/s (293,15K)
Ostale osobine
Elektronegativnost	1,38 (Pauling) 1,22(Alred)
Cpecifična toplota	120 J/(kg*K)
specifična provodljivost	3,8×106 S/m
toplotna provodljivost	27,6 W/(m*K)
I energija jonizacije	597,6 kJ/mol
II energija jonizacije	1420 kJ/mol
Najstabilniji izotopi
izotop zast. v.p.r. n.r. e.r. MeV p.r. 232U (veš.) 68,9 godina α 5,414 228Th 233U (veš.) 1,592×104 godina α 4,909 229Th 234U 0,006% 2,455×104 godina α 4,859 230Th 235U 0,72% 7,038×108 godina α 4,679 231Th 236U (veš.) 2,342×107 godina α 4,572 232Th 238U 99,275% 4,468×109 godina α 4,270 234Th
Tamo gde drugačije nije naznačeno, upotrebljene su SI jedinice i normalni uslovi.
Objašnjenja skraćenica: zast.=zastupljenost u prirodi, v.p.r.=vreme polu raspada, n.r.=način raspada, e.r.=energija raspada, p.r.=proizvod raspada, z.e=zarobljavanje elektrona

Uranijum (U, latinski - uranium) - je aktinoid III B grupe. Među elementima koji se prirodno javljaju na zemlji ima najveći atomski broj a(92), slabo je radioaktivan. Prirodni uranijum se javlja u obliku 2 izotopa ²³⁵U (manje od 1%) i ²³⁸U (preko 99%). Izotop ²³⁵U podleže spontanom razdvajanju jezgra pod uticajem termičnih neutrona. Izotop ²³⁸U prima neutrone usled čega se pretvara u ²³⁹Pu (plutonijum). Veštačkom izotopu ²³³U se takođe razdvaja jezgro, dobija se bombardovanjem ²³²torijuma neutronima.

Sadržaj/Садржај 1 Osobine elementa 2 Zastupljenost 3 Jedinjenja uranijuma 4 Primena 5 Istorija

[uredi - уреди] Osobine elementa

Čist uranijum je srebrnobeo metal ogromne gustine (65% veće nego gustina olova), gradi altotropske modifikacije:

• alfa - stabilna čak do 667,7°C
• beta - stabilna između 667,7 C i 774,8°C
• gama - stabilna od 774,8°C pa sve do temperature topljenja.

Uranijum u obliku praška je samozapaljiv.

[uredi - уреди] Zastupljenost

Uranijum je zastupljen u obliku hemijskih jedinjenja u količini od 2,4 ppm u prirodi koja nas okružuje, može se naći u stenama, vodi, biljkama, životinjma, a čak i u ljudskom organizmu. U većoj količini se javlja i u mineralima, od kojih su najvažniji:

• uranit U₃O₈ i
• K₂(UO₂)₂(VO₄)₂•2H₂O

Najveće zalihe ruda uranijuma se nalaze u: Kongu, severnoj Kanadi, SAD (Juta, Kolorado)...

[uredi - уреди] Jedinjenja uranijuma

Hemijska jedinjenja uranijuma su otrovna. Uranijum reaguje sa kiseonikom iz vazduha, a kad se pretvori u prah onda se pali. Reaguje sa kiselinama sumpora, hlora, fluora.

[uredi - уреди] Primena

Osnovna primena uranijuma je korišćenje njegovih izotopa ²³⁵U kao materjal za proizvodnju atomskih bombi kao i nuklearnih reaktora u nuklearnim elektranama kao i za pokretanje podmornica.

Ostale primene uranijuma:

• Koristio se u keramci za bojenje, ali se ne koristi više zbog zračenja.
• ²³⁸U se pretvara u plutonijum u atomskim reaktorima
• Metalan uranijum se zbog velike atomske mase se koristi kao štit u generatorima sa X zračenjem.
• Koristi se i u fotografiji i u hemijskoj analizi.

[uredi - уреди] Istorija

Uranijum, u obliku prirodnog oksida, se koristio barem od 79 godine, i to za bojenje proizvoda od stakla u zlatnu boju (zlatno staklo sa 1% oksida uranijuma je pronađeno nedaleko od Napulja u Italiji).

Kao element poznat je od 1789. godine.

Ovaj okvir: vidi • diskusija • uredi Nuklearna tehnologija
Nuklearno inženjerstvo	Nuklearna fizika | Nuklearna fisija | Nuklearna fuzija | Radijacija | Ionizirajuća radijacija | Atomska jezgra | Nuklearni reaktor | Nuklearna sigurnost  | Nuklearna kemija
Nuklearni materijal	Nuklearno gorivo | Plodni materijal | Torij | Uranij | Obogaćeni uran | Osiromašeni uran | Plutonij
Nuklearna energija	Nuklearna elektrana | Radioaktivni otpad | Fuzijska energija | Budući energetski razvoj | Inercijalna fuzijska elektrana | Vodeni reaktor pod pritiskom | Vodeni reaktor pod vrenjem | Reaktor generacije IV | Brzooplođavajući reaktor | Brzi neutronski reaktor | Magnox reaktor | Napredni reaktor s plinskim hlađenjem | Brzi reaktor s plinskim hlađenjem | Reaktor s otopljenom soli | Reaktor s s hlađenjem tekućim metalom | Reaktor s s hlađenjem olovom | Brzi reaktor s hlađenjem natrijem | Superkritični vodeni reaktor | Reaktor vrlo visoke temperarture | Reaktor šljunčanog dna | Integralni brzi reaktor | Nuklearna propulzija | Nuklearna termalna raketa | Radioizotopski termoelektrični generator
Nuklearna medicina	PET | Terapija radijacijom | Tomoterapija | Protonska terapija | Brahiterapija
Nuklearna oružja	Historija nuklearnog oružja | Nuklearni rat | Utrka u nuklearnom naoružanju | Dizajn nuklearnog oružja | Efekti nuklearnih eksplozija | Nuklearno testiranje | Nuklearna dostava | Nuklearna proliferacija | Popis država s nuklearnim oružjem | Popis nuklearnih testova