Артур Конан Дојл
Из пројекта Википедија
| Сер Артур Игнатијус Конан Дојл | |
|---|---|
 |
|
| рођен: | 22. мај, 1859. Единбург, Енглеска |
| преминуо: | 7. јул, 1930. Минстид, Енглеска |
Сер Игнатијус Конан Дојл (енг. Sir Arthur Ignatius Conan Doyle; *22. мај 1859. - †7. јул 1930.) је британски аутор криминалистичких романа, најпознатији као „отац“ Шерлока Холмса и доктора Вотсона.
Садржај |
[уреди] Биографија
Рођен је 1859. у Единбургу од родитеља Ираца који су емигрирали у Шкотску. С девет година послат је у исусовачку школу у Стоњурсту, а 1875. одбацио је хришћанство и постао агностик. Од 1876. до 1881. студирао је медицину у Единбургу, те обављао праксу у Астону (данас предграђу Бирмингема). Након студија постао је бродски љекар и отпловио на западноафричку обалу, а 1882. започео је приватну праксу у Плимоуту. Докторирао је 1885. Његова је пракса била неуспјешна, а чекајући пацијенте писао би књиге. Прво му је дјело изашло у Чемберс Единбург журналу прије његове двадесете године.
Озбиљније се посветио књижевности недуго након пресељења у одмаралиште Саутси. Прво му је значајније дјело било "Скица у гримизу" које је изашло у Беетон'с Цхристмас Аннуал 1887. и у којем се први пут појављује Шерлок Холмс, створен према професору Јозефу Белу. Занимљиво је да је Радјард Киплинг честитајући Дојлу на успјеху упитао: "Је ли то мој стари пријатељ, Др Џо?". За живота у Саутсију помогао је оснивању ФК Портсмута и играо као њихов први голман.
Године 1885. оженио је Луис Хоукинс, која је боловала од туберкулозе и на крају преминула 1906. Године 1907. његова друга жена постала је Џин Лејки у коју се заљубио 1897. и с њом одржавао платонску везу због вјерности првој жени. Дојл је имао петоро дјеце, двоје с првом женом (Мери и Кингсли) и троје с другом (Џин, Денис и Адријан).
Године 1890. проучавао је око у Бечу, а 1891. преселио се у Лондон гдје је имао праксу као офтамолог. То му је дало више времена за писање, а у новембру 1891. писао је мајци: Мислим како би било добро убити Холмса...и завршити с њим заувијек. Одвлачи ми мисли од важнијих ствари. То је и направио у децембру 1893. у дјелу Последњи проблем описавши борбу Холмса с највећим непријатељем професором Моријартијем у којој су обојица погинули у паду с водопада. Након јавног одазива оживио га је у дјелу Авантура празне куће с објашњењем да је само Моријарти преминуо, а Холмс је инсценирао своју смрт како би се обрачунао са својим другим непријетељима. Шерлок Холмс се појавио у још 56 кратких прича и у четири Дојлова романа, те у романима других аутора.
Након Бурског рата у Јужноафричкој Републици и међународних оптужби против Велике Британије због почињених окрутности Дојл је написо памфлет Рат у Јужној Африци, преведен на многе свјетске језике, у којем је оправдавао понашање Британаца у рату. Дојл је вјеровао да му је баш тај памфлет донио титулу сер и мјесто замјеника представника круне у Сареју 1902. Написао је и дужу књигу Велики Бурски рат 1900. Почетком 20. стољећа кандовао се за Парламент као либерал у Единбургу и у Бордер Боргу, али није успио побиједити. Но био је један од првих почасних чланова Британског скијашког клуба.
Дојл је био укључен и у кампању за реформе афричке Слободне Државе Конго заједно с новинаром Едмундом Дином Морелом и дипломатом Роџером Кејсментом. Написао је Криминал Конга 1909., дуги памфлет који описује злочине у Конгу. Морел и Кејсмент дали су му инспирацију за ликове дјела Изгубљени свијет из 1912. Растао се од обојице почетком Првог свјетског рата јер је Морел био вођа пацифиста, а Кејсмент је издао Британију због Ирског порекла.
У касним годинама, Дојл се везао за спиритуализам и написао је роман с ликом Професора Челенџера под именом Земља магле. Једна од његових чуднијих књига је The Coming Of the Fairies из 1921. јер је био увјерен у истинитост фотографија вила из Котинглеја које су биле главна инспирација за дјело у којем су се могле прочитати теорије о вилама и духовима. Након овог дјела његова збирка краћих прича Авантуре Шерлока Холмса забрањена је у СССР-у 1929. за вријеме окултизма, но та је забрана касније укинута.
Дојл је једно вријеме био пријатељ Херија Худинија, великог противника спиритуалистичког покрета. Иако је Худини сматрао спиритуалистичке пророке варалицама (покушавајући их открити) Дојл је мислио да и Худини има натприродне моћи, а то је показао у дјелу Ивица немогућег. Худини није успио увјерити Дојла да су то само чаробни трикови, који су довели до прекида пријатељства.
Дојл је сахрањен у црквеном дворишту у Минстиду у Њуфоресту, Хемпшир, Енглеска.
У јужноенглеском градићу Краубороу, у којем је Дојл живио 23 године, подигнут је споменик у његову част, а на Пикарди Плејсу у Единбургу, близу Дојлове родне куће стоји споменик Шерлока Холмса.
[уреди] Библиографија
[уреди] Шерлок Холмс
- A Study in Scarlet (1887)
- Знак четворице (1890.)
- Авантуре Шерлока Холмса (1892)
- Мемоари Шерлока Холмса (1894)
- Баскервилски пас (1902)
- Повратак Шерлока Холмса (1904)
- Поље страха (1914)
- His Last Bow (1917)
- Књига случаја Шерлока Холмса (1927)
[уреди] Професор Челенџер
- Изгубљени свијет (1912)
- The Poison Belt (1913)
- The Land of Mists (1926)
- The Disintegration Machine (1927)
- When the World Screamed (1928)
[уреди] Историјски романи
- The White Company (1891)
- Micah Clarke (1888)
- The Great Shadow (1892)
- The Refugees (publ. 1893, written 1892)
- Uncle Bernac (1897)
- Sir Nigel (1906)
[уреди] Остала дјела
- Mystery of Cloomber (1889)
- The Captain of the Polestar, and other tales (1890)
- The Doings Of Raffles Haw (1891)
- Beyond the City (1892)
- Round The Red Lamp (1894)
- The Parasite (1894)
- The Stark Munro Letters (1895)
- Rodney Stone (1896)
- Songs of Action (1898)
- The Tragedy of The Korosko (1898)
- A Duet (1899)
- The Great Boer War (1900)
- The Exploits of Brigadier Gerard (1903)
- Through the Magic Door (1907)
- The Crime of the Congo (1909)
- The New Revelation (1918)
- The Vital Message (1919)
- Tales of Terror & Mystery (1923)
- The History of Spiritualism (1926)
