Битлс
Из пројекта Википедија
Битлс The Beatles |
||
![]() |
||
Држава порекла | Уједињено Краљевство | |
Музички жанр | Рок | |
Период каријере | 1960. - 1970. 1994. - 1996. (без Ленона) |
|
Чланови | Џон Ленон Пол Макартни Џорџ Харисон Ринго Стар |
|
Издавачка кућа | Parlophone, Apple, Odeon, Vee-Jay Capitol, United Artists, Atco, Swan, Tollie |
|
Дискографија | ||
Yellow Submarine (1969.) |
Abbey Road (1969.) |
Let It Be (1970.) |
Битлс (енг. The Beatles) су најпопуларнији бенд свих времена са 1,1 милијардом продатих плоча. Они су музичка група која је оставила најдубљи траг у ери рокенрола, а тиме и уопште музике.
Постава у којој су Битлс свирали сво време је: Џон Ленон, Пол Макартни, Ринго Стар и Џорџ Харисон. Сви су из Ливерпула, Енглеска. Битлси су по општем уверењу најутицајнија и најуспешнија музичка група Рокенрол ере. Ниједан други уметник не може тврдити, изузев разумљиво Елвиса Прислија, да је достигао Битлсе у комбинацији популарности, повољних критика и широког утицаја на културу.
Мада су Ленон и Макартни били главни писци песама и композитори, Харисон и Стар су значајно допринели сазревању групе. Џорџ Мартин је био продуцент готово свих плоча Битлса.
Садржај |
[уреди] Настанак групе
Коначном формирању групе претходило је много фаза, којима су се Битлси калили, почев од Ленонове аматерске групе „Кверимен“, из 1957. године, која је од правих инструмената једино имала мандолину. Члан Кверимена, Иван Воган, упознао је фронтмена и певача групе, Џона Ленона са Полом Макартнијем, коме се свидео стилски правац групе (нарочито афинитет према стилу Елвиса Прeслија), а на неки начин, својим скромним знањем на гитари, он је уценио остале чланове да приме њега, као и његовог друга из гимназије - Џорџа Харисона, такође гитаристу. Пар месеци касније, неуспешни наступи Кверимена, натерали су Ленона да расформира групу и настави сарадњу само са Макартнијем.
Недуго потом, њима се поново придружује Харисон, а и двојица новајлија - бубњар Пит Бест и басиста Стјуарт Сатклиф. И поред неискуства, „Битлси“ 1961. године бораве неколико месеци у Хамбургу, Западна Немачка, где највише напредују и низ, показаће се, успешних наступа у локалу у Улици црвених фењера прекида хапшење Харисона због недозвољеног боравка ван Енглеске (у то време је био малолетан) и рада без дозволе, као и хапшење Макартнија и Беста због подметања пожара у стану. Група убрзо наставља са наступима у ливерпулском „Кафе Каверн Клубу“, без Сатклифа (избаченог због учесталоф фалширања), кога на месту басисте замењује Макартни и убрзо постају најпопуларнији музичари у граду. Сатклиф умире наредне године, од излива крви у мозак, вероватно изазваног тучом, у којој је учествовао и Ленон. Власник продавнице плоча, Брајан Епстајн, постаје њихов менаџер и шаље њихове демо снимке у „Декa Рекордс“. Ту га одбијају, погрешно процењујући да гитаре излазе из моде, што постаје један од највећих пословних промашаја у историји. Продуцент „Еми-Парлофона“, Џорџ Мартин, пристаје да изда први сингл групе - „Love Me Do“, који се појављује у продавницама 5. октобра 1962. године. Почетком 1963. године, Битлси уговарају снимање првог ЛП-албума - „Please Please Me“. Дан уочи снимања, Беста замењује Ринго Стар, јер је остатак групе тражио другачији бубњарски стил. Албум је издат 22. новембра исте године и слава је могла да почне...
[уреди] Битлманија
Битлси су постали сензација у Великој Британији крајем 1963. (феномен који је британска штампа назвала „Битлманија“) која се манифестовала хордама младих жена које су вриштале и падале у несвест на појаву групе. Битлманија се проширила на Северну Америку почетком 1964, и популарност групе се проширила на већи део света. У следећих пет година, њихова музика је напредовала од очигледне једноставности првих хитова (као „She Loves You“ и „I Want to Hold Your Hand“) до уметнички амбициозних (као што су албуми Revolver, {„Sgt. Pepper's Lonely Hearts Club Band“ и Abbey Road. Писањем сопствених песама, истраживањем могућности студија за снимање и настојањима да се постигне врхунски квалитет сваког снимка који су направили, Битлси су имали огроман утицај на популарну музику а снимили су и два карактеристична филма. Постали су предмет непрестаног проучавања новинара, које обухвата и њихову каснију улогу симбола младалачке супкултуре 1960-их.
Њихови албуми у периоду 1963-66, засебно, нису специфични као они каснији. Други британски албум - „With The Beatles“, био је природан наставак првог. Први амерички албуми су се састојали од песама са британских албума, само другачије насловљених, а разлог томе је био у ставу „Капитола“, америчког партнера „Еми-Парлофона“, да Битлси нису за америчко тржиште. Наравно, због тих почетних потешкоћа албуми нису имали велик успех. Након европске, Битлси су се упутили и на америчку турнеју, која је постала веома успешна, као и њихово гостовање у „Шоуу Еда Саливена“ - најгледанијој емисији у САД свих времена.
Уследио је албум „A Hard Day's Night“, снимљен за потребе истоименог црно-белог филма, са Битлсима у главним улогама. Филм о једном дану у животу рок-групе постао је врло популаран, а на прво место топ листе пробила се песма „Can`t Buy Me Love“. После рок-класика, албума „Beatles For Sale“, уследио је и први филм у боји- „Help!“ - у коме групу прогони индијска секта, праћен до тада најуспешнијим албумом, на коме су евергрин песме „Ticket to Ride“ и наравно „Yesterday“. По многима два најуспешнија албума - „Rubber Soul“ и „Revolver“, објављени 30. децембра 1965, односно 5. августа 1966, доносе видна сазревања у схватању рок-музике, нагињање ка психоделији и истраживање нових студијских могућности. Битлси су већ радили под утицајем дрога, али је то помагало само у студијском раду. Концерти су били све краћи, по многима гори, а бука обожавалаца је онемогућила Битлсе да се сконцентришу на саму музику. Након катастрофалне турнеје по Филипинима, постало је јасно да нешто мора да се мења, нарочито имајући у виду да се јавност још сећа пређашњих Ленонових изјава да су Битлси популарнији од Исуса. Предвођени Макартнијем, противно вољи Епстајна, одлучују да одрже опроштајни концерт у Сан Франциску и посвете се студијском раду.
[уреди] Студијски рад и психоделија
Битлси ће свакако остати упамћени и по томе што су предводили психоделичну генерацију. Целој ситуацији је претходила одлука групе да напусти турнеје и да се након издавања албума „Revolver“ посвете студијском раду. Сваки од чланова је имао више времена за себе и своје породице. Приликом израде два горепоменута албума, сви чланови су радили готово искључиво под дрогама. Смрт менаџера Брајана Епстајна, због предозирања дрогама, условило је оснивање менаџерске компаније „Епл“ за разне активности у психоделичном друштву, од којих је најзначајнија издавање плоча. Истраживања нових могућности под утицајем дрога, пре свега ЛСД-а и индијске музике, карактеристично је за албуме „Sgt. Pepper's Lonely Hearts Club Band“ и „Magical Mystery Tour“. То су уједно и први албуми објављени истовремено и у Британији и у САД.
Први албум је доживео енорман успех, усвојен је као психоделична класика, иако неке песме као „Lucy in the Sky with Diamonds“ отворено сугеришу коришћење наркотика (почетна слова речи дају скраћеницу ЛСД). Други албум, праћен истоименим филмом, због лоше концепције британске верзије албума, са две ЕП-плоче, доживео је пропаст. Касније је усвојена америчка верзија (1 ЛП) као прихватљивија. Филм је пропао због незанимљивог сценарија (магичних авантура Битлса у аутобусу) и премијере у црно-белој техници на BBC-ју, без легендарне песме „I Am the Walrus“, због непристојног текста. Први светски сателитски ТВ пренос - Мондовизија, укључила је учешће музичара из целог света. Велику Британију су представљали Битлси (са још неким музичарима у позадини) песмом „All You Need is Love“.
Почетком 1968. године, након снимања матрица за албум/цртани филм „Yellow Submarine“, сви Битлси, са својим лепшим половинама, одлазе у индијски камп „Ришикеш“, где код Махареши Јогија уче трансцеденталну медитацију. Прво Стар и Макартн, па онда и остали чланови групе напуштају камп, одбацујући учење. Са 30-ак нових песама, улазе у студио. Рад иде врло споро а резултати су катастрофални - најбоље песме се избацују са албума и тек накнадно објављују као синглови. Као целина, албум једва да постоји. Ленон и Макартни раде у различитим студијима истовремено, готово не сарађујући - Ленон експлицитније позива на уживање наркотика, а Макартни одбацује психоделију. Харисонове песме се готово игноришу, иако су најмузикалније. Стар чак напушта групу на две недеље, на тренутке се чинило, заувек. Коначно, 22. новембра 1968, на два ЛП-а, Битлси објављују албум „The Beatles“, познат и као „White Album“ због белог омота. Садржао је 28 песама. Недуго потом, објављен је и цртани филм/албум „Yellow Submarine“, који због свега 4 нове и 2 старе песме, уз Б-страну са Мартиновим инструменталима, доживљава дебакл.
[уреди] Распад
Катастрофа се наставила и на Макартнијевом пројекту „враћања коренима“-"Get Back", објављеном као последњи албум групе - „Let It Be“, 8. маја 1970. Идеја је била да група у студију снима као да наступа уживо, а притом би филмске камере филмовале све као документарац.
Камера је бележила групу која се распада. Тензије су биле велике, нарочито између Макартнија и Харисона. У албуму је учествовао и клавијатуриста Били Престон, али то није много помогло. Уместо планираног великог промо-концерта, Битлси свирају на крову своје корпорације, али и тај наступ, за случајне пролазнике, прекида полиција. Последњи пут, група је заједно радила на снимању албума „Abbey Road“ - објављеног 26. септембра 1969. године. Расцеп у групи тада је био видан, и наслутивши скори крај, Макартни је замислио албум као, у суштини, последњи. Данас се верује да су Битлси планирали барем још један албум - „The End of School Days“ - и то већином са песмама које су објавили касније као солисти. Група се расформирала 1970 године. Разлози су били многобројни - пропаст компаније „Епл“, коју је група основала, да би надокнадила трогодишњи недостатак правог менаџера, спорови око начина на који треба да се пишу песме, политичка идеологија Ленона, што се није свидело Макартнију ... 9. априла 1970. Макартни је објавио да напушта Битлсе. И поред почетних демантија Ленона (који је тврдио да Битлси функционишу као трио) да се група распала, након објављивања албума „Let It Be“, званично је расформирана највећа рок-сензација.
[уреди] Дискографија
Оригинални студијски албуми издати у Уједињеном Краљевству:
Година | Назив |
1962. | Love Me Do |
1963. | Please Please Me |
1963. | With the Beatles |
1964. | A Hard Day's Night |
1964. | Beatles for Sale |
1965. | Help! |
1965. | Rubber Soul |
1966. | Revolver |
1967. | Sgt. Pepper's Lonely Hearts Club Band |
1967. | Magical Mystery Tour (Double EP) |
1968. | The Beatles |
1969. | Yellow Submarine |
1969. | Abbey Road |
1970. | Let It Be |
[уреди] Спољашње везе
- Званична презентација ((en))
- Архива интервјуа с Битлсима ((en))
- Фотогалерије Битлса ((en))
- Биографија и стихови песама ((en))