Вилијам Окамски
Из пројекта Википедија
Вилијам Окамски (око 1285.-1347.) је био филозоф схоластичар и енглески фрањевачки фратар. Као фрањевац живот је посветио крајњем сиромаштву. Познат је по принципу званом "Окамова оштрица". Сматра се једним од највећих логичара свих времена.
Садржај |
[уреди] Окамова оштрица
Називан је највећим живућим номиналистом, који је икад живио, а заједно са Дансом Скотом био је један од два највећа спекулативна ума средњег века. Дао је значајан допринос модерној науци и интелектуалној култури принципом за објашњења и стварање теорија, познатим као Окамова оштрица. Окамова оштрица значи да се за објашњење неког феномена треба претпоставити што је могуће мање претпоставки, елиминирајући, тј. одсецајући као оштрицом оне претпоставке, које не доприносе предвиђањима хипотезе или теорије. Када више различитих теорија има једнаку могућност предвиђања, принцип препоруча да се уведе што је могуће мање претпоставки и да се постулира са што је могуће мање хипотетичких ентитета.
[уреди] Номинализам
Био је пионир номинализма, а неки га сматрају и оцем епистемологије и модерне филозофије, јер он је јако бранио позиције да постоји само појединачно, а не супер-индивидуалне универзалије или форме и да су универзалије само продукт абстракције људског мозга и да заправо не постоје само по себи. Понекад се сматра и концептуалистом, јер су номиналисти сматрали да универзалије имају имена, тј. речи, које постоје уместо реалних универзалија. Концептаулисти све то сматрају менталним концептом, тј, имена су имена концепата, који постоје само у мислима.
Вилијам Окамски се сматра оним, који је значајно допринео развоју западних уставних идеја, посебно оних о ограниченој одговорној власти. У логици Окам је доста радио према ономе што ће касније бити позанто као Морганови закони и што ће се сматрати тернарном логиком. У тернарној логици не постоји само тачно, нетачно, него постоје три вредности, а тај концепт ће поново бити разматран у математичкој логици задња два века.
[уреди] Живот
Придружио се фрањевцима још док је био јако млад и најпре је образован код фрањеваца у Лондону, а онда на Оксфорду. Није завршио студије у Оксфорду, али током тога периода и непосредно након тих година написао је већину филозофских и теолошких дела по којима је постао познат.
Његове идеје су брзо постале контраверзне. Претходно се сматрало да га је папа Јован XXII 1324. позвао у Авињон под оптужбом за јерес и да је провео четири године у кућном притвору, а да се за то време проучавало што је написао. Сада неки сматрају да се то можда није тако догодило. Сматра се да је можда 1324. отишао да предаје филозофију у Авињону на престижној фрањевачкој школи и да је ту завист прорадила у виду непријатеља, посебно од стране следбеника Томе Аквинског. Наводно су га они оптужили за јерес. Постоје докази да није зван пред папу пре 1327.
[уреди] Доктрина о апостолском сиромаштву и тврдња да је папа јеретик
Негде после 9. априла 1328. поглавар фрањевачког реда Михајло из Чезене је замолио Вилијама Окамског да проучи разлике између фрањевачке и папске доктрине о апостолском сиромаштву. Фрањевци су одржавали свој ред као сиромашни ред. Сматрали су да су Христос и апостоли били сиромашни. То је био централни део њихове доктрине, а папа и доминиканци се нису слагали са тим. Вилијам Окамски је прочавајући доктринарне разлике фрањеваца и папске доктрине утврдио да је папа јеретик и то је чак касније и написао.
Пре него што је дошао до тога закључка напустио је Авињон 26. маја 1328. заједно са Михаилом из Чезене и неколико других фратара. Тражили су заштиту Светог римског цара Лудвига IV Баварског. После тога бега са папског двора Вилијам Окамски је екскомунициран, али његова филозофија није никад службено забрањена. Преостали део живота је провео писањем о политичким питањима. После смрти Михаила из Чезене постао је 1342. вођа мале групе фрањевачких дизидената на двору Лудвига IV Баварског. После смрти је рехабилитован 1359.
[уреди] Радови
[уреди] Филозофија
- Summa logicae (пре 1327), Paris 1448, Bologna 1498, Venice 1508, Oxford 1675.
- Quaestiones in octo libros physicorum, (пре 1327), Rome 1637.
- Summulae in octo libros physicorum, (пре 1327), Venice 1506.
- Quodlibeta septem (пре 1327), Paris 1487.
- Expositio aurea super totam artem veterem: quaestiones in quattuor libros sententiarum, Lyons 1495, Bologna 1496.
- Major summa logices, Venice 1521
- Quaestiones in quattuor libros sententiarum, Lyons, 1495.
- Centilogium theologicum, Lyons 1495.
[уреди] Религија
- Questiones earumque decisiones, Lyons 1483.
- Quodlibeta septem, Paris 1487, Strassburg 1491.
- Centilogium, Lyons 1494.
- De sacramento altaris и De corpore christi, Strassburg 1491, Venice 1516.
- Tractatus de sacramento allans
[уреди] Политика
- Opus nonaginta dierum (1332), Leuven 1481, Lyons 1495.
- Dialogus*, (започето 1332) Paris 1476. Lyons 1495.
- Super potestate summi pontificis octo quaestionum decisiones (1344).
- Tractatus de dogmatibus Johannis XXII papae (1333–34).
- Epistola ad fratres minores, (1334).
- De jurisdictione imperatoris in causis matrimonialibus, Heidelberg 1598.
- Breviloquium de potestate tyrannica (1346)
- De imperatorum et pontifcum potestate [познат и као 'Defensorium'] (1348)
