Водоземци
Из пројекта Википедија
- За остале употребе, погледајте Водоземци (вишезначна одредница).
| Amphibians |
||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 White's Tree Frog (Litoria caerulea)
|
||||||||
| Таксономија | ||||||||
|
||||||||
|
|
||||||||
| Order Temnospondyli - extinct Subclass Lepospondyli - extinct Subclass Lissamphibia Anura Caudata Gymnophiona |
||||||||
| Екологија таксона | ||||||||
|
|
Водоземци (Amphibia) су први становници копна међу кичмењацима (копнени кичмењаци - Tetrapoda) и истовремено њихови еволутивно најнижи представници. Као резултата прилагођавања на сувоземни начин живота највеће промене претрпели су њихов респираторни и крвни систем.
У развићу су ипак везани за воду – оплођење је спољашње и јаја и ларве се развијају у води. Већина водоземаца не води бригу о свом потомству мада има и оних код којих је то веома добро развијено. Тако мужјак жабе примаље (Alytes abstetricans) оплођене јајне ћелије носи прилепљене за задње ноге све док се из њих не излегу младунци, док мужјак јужноамеричке жабе Rhinoderma darwini јаја смешта у резонаторске кесе. Слично њему женка америчке жабе (Pipa dorsigera) на леђима има коморице у које смешта јаја све до излегања младих.
Ларве се од одраслих јединки разликују по томе што:
- дишу на шкрге;
- немају ноге већ пливају помоћу пљоснатог, дугачког репа.
После преображаја (метаморфоза) ларве постају прави копнени кичмењаци који:
- дишу плућима и преко влажне коже;
- имају пентадактилне (петопрсте), парне ектремитете којима се крећу по чврстој подлози корачањем или скоковима.
Кожа им је , за разлику од искључивих копнених кичмењака (амниота), покривена танким рожним слојем или кутикулом без додатних рожних творевина. У њој се налазе , многобројне слузне жлезде чији продукт, слуз, одржава кожу увек влажном и љигавом што омогућава да се преко ње одвија кожно дисање.
Црево се завршава клоаком. Срце се састоји из две преткоморе и једне коморе. Имају мали и велики крвоток. Кроз њихово срце протиче мешовита крв. Развили су се од шакоперки, групе изумрлих риба. Најстарији познати водоземци су изумрли стегоцефали.
[уреди] Подела водоземаца
Сви данашњи (рецентни) водоземци припадају поткласи Lissamphibia, која се дели на три реда:
1. ред безноги водоземци (гимнофиони) или Apoda (Gimnophiones) - најпознатији представник је цецилија (тропски, црволики водоземац);тело им је покривено коштаним плочицама по чему се разликују од свих осталих водоземаца;
2. ред репати водоземци или Urodela (Caudata) – имају реп током читавог живота; представници: даждевњак, мрмољак, човечија рибица; човечија рибица је неотеничан облик (неотенија – појава стицања полне зрелости на ларвеном ступњу);
3. ред безрепи водоземци (жабе) или Anura (Batrachia, Salientia)– у одраслом стадијуму без репа; развиће путем метаморфозе, ларва пуноглавац; представници: зелена жаба, крастава жаба, гаталинка.
- видети класификација водоземаца
