Географија Босне и Херцеговине

Из пројекта Википедија

Босна и Херцеговина је смештена на југоистоку Европе, у западном делу Балкана. Укупна површина земље је 51.129 km². Граничи 932 km с Хрватском на северу, северозападу и југу, 312 km са Србијом на истоку и североистоку, и 215 km са Црном Гором на истоку и југоистоку. На југу Босне и Херцеговине, општина Неум излази на Јадранско море у дужини од 20 km. Границе Босне и Херцеговине у главном чине реке Дрина, Сава, и Уна.

Босна и Херцеговина се састоји од две географске и историјске целине: већег босанског дела на северу (око 42.000 km²) и мањег хецеговачког на југу. Босна је махом планинска земља, а исто се односи и на Херцеговину, са том разликом да је реч о различитим карактерима тла.

На северу се планинско подручје спушта у лагано-брежуљкасто подручје Посавине, односне даље претвара у Панонску низину. Динарски делови Босне простиру се од запада ка истоку. Херцеговину чине планинска (висока) и јадранска (ниска) Херцеговина, која ужим појасом између Неума и полуострва Клек избија и на Јадранско море. Значајна су и поља, односно заравни, које се пружају дуж највећих босанских река (Уна, Врбас (река), Босна, Дрина), од југа ка северу, односно у случају Неретве од севера ка југу.

13.60% површине Босне и Херцеговине је плодна земља а 2.96% земље се употребљава за пољопривреду, док 83.44% земље је за остало. Неки природни ресурси Босне и Херцеговине су угаљ, железо, боксит, манган, дрво, бакар, хром, цинк, и хидропотенцијал. Највиши врх Босне и Херцеговине је планина Маглић (2.386 m), док најнижи део земље је поред мора. Ретки земљотреси су једина озбиљна природна опасност у Босни и Херцеговини. Међу најважнијих проблема са природом су загађеност ваздуха из фабрика и крчење шума.

Клима Босне и Херцеговине је умерено континентална са топлим летима и хладним зимама. Подручја са великом надморском висином имају кратка хладна лета и дуге жестоке зиме. Приморје земље има благе кишовите зиме.

Главни град земље је Сарајево (пола милиона становника), а од већих градова се могу издвојити: Бањалуку, Тузлу, Мостар, Зеницу, Бихаћ, Приједор, Брчко, Травник, Требиње и Ливно.

[уреди] Највеће планине

За више информација погледајте Списак планина у Босни и Херцеговини.

• Маглић 2.386m
• Волујак 2.336m
• Чврсница 2.222m
• Враница 2.110m
• Прењ 2.103m
• Трескавица 2.086m
• Вран 2.074m
• Бјелашница 2.066m
• Лелија 2.032m
• Зеленгора 2.014m
• Цинцар 2.005m

[уреди] Веће ријеке у БиХ

За више информација погледајте Списак река у Босни и Херцеговини.

• Дрина - 346km
• Сава - 945km
• Неретва - 218km
• Требишњица - 96km
• Уна - 214km
• Босна - 271km
• Сана - 140km
• Врбас - 240km
• Усора - 77km
• Врбања - 70km
• Прача - 57km
• Спреча - 112km
• Укрина - 53km
• Криваја - 65km
• Јања - 53km