Да Винчијев код

Из пројекта Википедија

Погледајте и чланак о филму „Да Винчијев код“.

књига "Да Винчијев код"

„Да Винчијев код“ (енг. The Da Vinci Code) је роман који је написао амерички писац Ден Браун (енг. Dan Brown). Роман је издат 2003. године. Био је светски бестселер са преко 36 милиона одштампаних примерака (до августа 2005. године) и преведен је на 44 језика, укључујући и српски.

Спајањем елемената детективског романа, трилера и романа о завери, прича је заинтересовала многе људе. Наиме, ради се о објашњавању разних теорија о легенди о „Светом гралу“ − пехару тајне вечере и улози Марије Магдалене у историји хришћанства - теорије које хришћани сматрају јеретичким и које су критиковане као историјски нетачне.

Књига је други део трилогије књига која је почела Брауновим романом из 2000. године који се зове „Анђели и Демони“ (енг. Angels and Demons) у којем се читаоци упознају са главним јунаком Робертом Лангдоном. Новембра 2004. године, „Рендом Хаус“ (енг. Random House) је издао специјално илустровано издање књиге са преко 160 илустрација.

У књизи се тврди да је Римокатоличка црква била умешана у заверу да се сакрије истинита прича о Исусу Христу. Под овим се подразумева да Ватикан функционише на основу лажи, али ништа не признаје како би били на власти. Присталице књиге тврде да је књига врло креативна, узбудљива и подстиче на размишљање, док критичари нападају књигу због наводне историјске нетачности.

[уреди] Судски процеси

Од момента појављивања је књига изазвала многе реакције, али кад је тираж почео да се приближава броју од 40 милиона примерака многи су осетили да су закинути за свој део.

Прво је писац Луис Пердју тужио Брауна да се у "Да Винчијевом коду" налазе елементи из његових романа „Божја ћерка“ и „Да Винчијева заоставштина“. Тражио је 150 милиона долара одштете, прекид дистрибуције књиге и снимања филма са Том Хенксом у главној улози. У августу 2005. се тужба одбацује.

Следећа тужба се покреће 27. јануара 2006. године када Мајкл Бејџент и Ричард Ли туже Брауна да је плагирао њихов хит „Света крв свети грал“ из 1982. године.