НАСА
Из пројекта Википедија
Национална Ваздухопловна и Свемирска Администрација (НАСА) је основана 1958. године и одговорна је за цивилни део свемирског програма САД. Агенција је такође одговорна за дугорочна цивилна и војна истраживања у области ваздухопловства.
Садржај |
[уреди] Историја
[уреди] Трка за свемир
Када је Совjетски свемирски програм лансирао први вештaчки сателит (Спутник 1) 4. октобра 1957. године, одмах је на себе скренуо пажњу САД и убрзао њихове напоре ка освајању свемира. Конгрес САД овај успех Совјетског савеза доживео је као велику претњу за сигурност САД (ово је познато као ен: Sputnik Shock) и одмах је затражио хитну и брзу акцију.
Председик Двајт Ајзенхауер и његови саветници пажљиво су размотрили више промишљених акција и после вишемесечне дебате донета је одлука да се створи нова федерална агенција за све цивилне активности у свемиру. 29. јула 1958. председник Ајзенхауер потписује Национални Аеронаутички и Свемирски Акт (ен: National Aeronautics and Space Act) којим је основана Национална Ваздухопловна и Свемирска Администрација (НАСА) . 1. октобра 1958.
НАСА почиње са радом и тада је њу сачињавало четри лабораторије са око 8.000 запослених које je она наследила од 46 година старе истраживачке агенције за аеронаутику (ен: National Advisory Committee for Aeronautics (NACA)). Можда најважнији допринос развоју рактетног програма имали су корене у нацистичкој Немачкој, у виду немачког научника Вернера вон Брауна, који се данас сматра оцем ракетног програма САД и који је у то време био један од вођа ракетног програма у оквиру војне агенције за пројектиле и ракете (ен: Army Ballistic Missile Agency ), која је била придружена НАСА-и.
Рани истраживачки програм о слању човека у свемир били су покренути под утицајем хладног рата и конкуренције између САД и СССР-а и трајала је све до завршетка хладног рата. Меркури програм покренут је 1958. са циљем истраживања човековог лета у свемир. 5. маја 1961. године астронаут Алан Шепард постао је први Американац у свемиру пилотирајући летилицом Слобода 7 (ен: Freedom 7) , којом је 15 минута провео у суборбити земље. Џон Глен постао је први Американац у земљиној орбити, 20. фебруара 1962. године, када је 5 сати летео у Пријатељству 7 (ен: Friendship 7).
Пројекат Џемини је покренут када пројекат Меркури доказао да је могућ човеков лет у свемир, са циљем вршења низа експеримената невезаних за мисију на Месец. Први лет Џеминиа са људском посадом био је у Џеминију 3. У осталим мисијам Џеминија доказано је да је могућ дужи останак човека у свемиру, као и могућности спајања летелица у свемиру. Овај пројекат је прикупио и пуно медицинских података о утицају безтежинског стања на човека.
[уреди] Програм Аполо
Поведени успехом Меркури и Џемини програма, покренут је програм Аполо са циљем истраживања Месеца, али не и слањем човека на Месец. Смернице Аполо програма су радикално измењене за време председника Џона Кенедија, када је он 25. маја 1961. године објавио да САД желе послати човека на Месец и потом га успешно вратити на Земљу, и као годину до које би то Американци постигли узео 1970. Тако је Аполо постао програм који ће послати човека на Месец. Пројекат Џемини је недуго затим стартовао и за време тог програма креиране су технике које су омогућиле безбедно извршавање мисије Аполо.
После осам година пробних мисија, где су се десиле прве људске жртве у мисији Апола 1 као и мисија кружења летелице око Месеца у Аполу 8 , Аполо програм достиже циљ са мисијом Апола 11 када су астронаути Нил Армстронг и Баз Олдрин слетели на месечеву површину 20. јула 1969. и безбедно се вратили на Земљу 24. јула. Армстронгове прве речи после силаска из летелице су "Ово је мали корак за човека, али велики за човечанство". Само је 12 астронаута слетело на Месец, када је програм Аполо угашен у децембру 1972.
Програм Аполо је био успешан у освајању Месеца и постојали су врло амбициозни планови освајања Марса до 1990. године али је губљењем интерсовања јавности за овако скупе пројекте и скретњем интерсовања на друге проблеме који су се у то време појавили у САД (Вијетнамски рат), дошло је до смањења буџета и нових планова ка креирању јефтинијег путовања у свемир. Мисија Апола 13 била је упамћена по инциденту који је некако успешно преброђен, када је експлодирао резервоар са кисеоником и претила је опасност да сва три члана посаде страдају. Мисија Апола 17 је била последња мисија у којој је човек слетео на Месец.
[уреди] Друге раније мисије
Поред више мисија са људском посадом где је НАСА построшила огромна средства, било је и више мисија без људске посаде, која су започета од стране свемирске агенције. 1962. лансиран је Маринер 2, ово је била прва летелица која је пролетела поред неке планете, тачније поред Венере. Ренџер, Сурвејор и Лунарни орбитер су биле важне мисије које претходиле програму Аполо,и биле су неопходне за испитивање услова на Месецу пре коначног спуштања човека. У пројектима који су касније уследили били су слање две Викниг сонде на површину Марса одакле су оне послале прве колор снимке његове површине назад на Земљу, мисије Војаџера и Пионира су биле веома импресивне, они су посетили Јупитер, Сатурн, Уран и Нептун и одатле су послали врло важне информације и снимке.
Како су изгубили трку за Месец, Совјетски Савез је заједно са САД променио свој присуп у свемирској политици. 17. јула 1975. године, летелица Аполо се спојила са совјетском летелицом Сојуз 19 у Аполо-Сојуз тест пројекту. Иако ће хладни рат трајати још дуго година, ово је била важан тренутак како за историју НАСА-е тако и за међународну сарадњу у истраживањима свемира.
[уреди] Ера шатлова
Касних 70-их и почетком 80-их НАСА је сву пажњу сконцентрисала на идеју шатла.Планиран да спејс шатл буде употребљаван у више мисија и лансирања, до 1985. направљено их је чак четри. Први лансирани шатл био је Колумбија који је полетео 12. априла 1981. Спејс шатл ипак није добра вест за НАСА-у – летови су били скупљи него што је било планирано, још је лошу оцену у јавном мњењу донела и несрећа Челенџера 1986. Спејс шатл је коришћен у лансирању многих пројеката као на пример Хабл свмирског телескопа. Буџет пројекта свемирског телескопа Хабл био је веома скроман износио је свега 2 милијарде долара, и овај пројекат је здушно прихваћен и од стране научника и од јавности. Пројекат Хабл телескопа је заједнички пројекат НАСА и ЕСА (Европске Свемирске Агенције) , којим покренута будућа заједничка сарадња ових агенција.
1995. сарадња између САД и Русије у свемиру је поново настављена пројектом Шатл–Мир, када је дошло до спајања шатла са руском свемирском станицом. Ова сарадња настављена је до данашњих дана и данас су Руси и Американци најважнији и највећи партнери у изградњи највеће свемирске станице које до данас саграђена – Међународне Свемирске Станице. Један од доказа успешности ове сарадње може се огледати и у одлуци НАСА да се користи Руским лансирним системом за потребе Међународне свемирске станице, после несреће њиховог шатла Колумбија 2003. после чега је приземљена америчка флота шатлова на више од две године. Трошковима од преко 100 милијарди долара за изградњу Међународне свемирске станице , људима из НАСA-e било тешко да нађу оправдање, јавност је врло тешко импесионрати експерименатима у свемиру, јер њу више интерсују грандиозни пројекти на егзотигнчним локацијама. Чак и данас Међународнa свемирскa станицa не може да угости све научнике који су били планирани.
Током 90 -их дошло је до скраћења буџета НАСА-е захваљујући Конгресу САД. Као одговор на то, девети администратор НАСA-e Даниел Голдин смислио је нови приступ " брже, боље, јефтиније " , који је омогућио да смањи трошкове а при том омогући велики број програма. Овај приступ је веома критикован после губитака двеју летелица 1999. Пројекат шатла имао је преко 112 успешних мисија.
[уреди] Планови за будућност
Мисија која је у поседњих пар година највише узбуркала јавност је слање робота на Марс ( Mars Pathfinder) 1997. Скоро сви светски медији су објављивали фотографије, које је са површине црвене планете слао малени ровер. Боравак ровера и истраживање површине Марса је прва мисија која је изведена на овако недоступним лоакацијама. Мање пажње јавности привукла је мисија Марсовог глобалног претраживача (ен: Mars Global Surveyor orbiter). Од 2001. у орбити Марса кружи Марсова Одисеја са циљем тражења доказа постојања вода и вулканских активности на црвеној планети. НАСА планира да настави истраживање Марса слањем већег броја летелица, као што је Марсов Извиђач, који је ушао у орбиту Марса марта 2006. Несрећа шатла Колумбија у 2003., у којој је страдала посада од 6 Американаца и једног Израелца, изазвала је 29-месечни застој у летовима шатла и довело до преиспитивања приотитета у агенцији. Америчка влада, неколицина научника и јавност су разматрали будућност свемирског програма. 14. јануара 2004. године, десет дана након слетања Mars Exploration Rover Spirit, председник Џорџ В. Буш објавио је нове планове за будућност, план је назван Визија за Свемирска Истраживања. Према овом плану човечанство ће се вратити на Месец до 2020. , и ту саградити прве постаје за будуће мисије. По овом плану шатл одлази у пензију 2010. и биће замењен са Crew Exploration Vehicle до 2014. Ова нова летелица имаће моћности да се спаја са Међународном свемирском станицом као и способност да напусти земљину орбиту. Будућност Мећународне свемирске станице је неизвесна. Она ће највероватније бити довршена али шта ће бити после тога је нејасно. Мада је план дочекан са скептицизом од стране Конгреса, крајем 2004. он ипак одаобрава почетна средства за реализацију овог плана.
У нади да ће подстаћи иновације у приватном сектору, НАСА 2004. креира програм Вековних изазова (ен: Centennial Challenges), за које ће додељивати награде невладиним тимовима за успешну реализацију неких од изазова свемирских технологија . Ти изазови укључују задатке који би се могли успешно имплементриати у владином плану Визије за свемирска истраживања, као на пример прављење бољих астронаутских рукавица.
[уреди] Критика
Неки критичари, као Марк Вејд , приметили су да НАСА пати од "стани – крени" приступа у летовима са људском посадом. Аполо летелице и ракете из класе Сатурн су прихваћене 1970. после милијарди долара уложених у њихов развој. 2004. Америчка влада предлаже план замене шатла са Crew Exploration Vehicle, што би требало да омогући поновно слање човека на Месец. Смањење буџета агенцију прати од пројекта Аполо, али ту исту агенцију води бирократија која јој новим плановима прави нове додатне трошкове и ограничава је средствима.
Тренутно се Међународна Свемирска Станица ослања на флоту шатлова за испоруку конструкционих делова. Флота је имала два губитка 1986. и 2003. у којима је страдало 14 астронаута. Када је 1986. изгубљен шатл, врло брзо је направљен нови са циљем да замени изгубљени, али НАСА не намерава да направи нови шатл који ће заменити други изгубљени шатл.
На Међународној свемирској Станици планирано је да од 2005. на њој буде седам чланова посаде, међутим данас на њему стално бораве само два члана, што ће узроковати кашњењем великог броја планираних пројеката. Анатолиј Перимнов, директор Роскосмос-а, изјавио је руској новинској агенцији Итер-Тас, да ће од 2009. године на свемирској станици бити шест сталних чланова посаде. Од несреће шатла Колумбија 2003. сталну посаду на станици чине по један Рус и Американац, који ту проводе по шест месеци, ово значи да европски и јапански астронаути не могу проводити више времена на станице. Смањење броја чланова посаде може се довести у директну везу са кашњењима узрокованих несрећом шатла Колумбија 2003. Многе земље су уложиле велика средства у изградњу свемирске станице, као на пример земље чланице Европске свемирске агенције и без обзира на то постоји велика могућност да међународну станицу задеси иста судбина која задесила америчку станицу Скајлаб.
[уреди] Мисије у свемир
[уреди] Мисије са људском посадом
- Меркури
- Џемини
- Аполо
- Аполо-Сојуз (Заједнички пројекат са Совјетским савезом)
- Скајлаб
- Спејс шатл (ен: Space Shuttle)
- Шатл-Мир (Заједнички пројекат са Русијом)
- Међународна свемирска станица(ен: International Space Station) (Заједнички пројекат са Русијом,Канадом,Европском свемирском агенцијом (ЕСА),Јапаном и уз учешће Италије и Брзила)
- Пројекат Консталације,Crew Exploration Vehicle
[уреди] Мисије без људске посаде
- Систем надгледаља Земље
- Истраживање горњих словеја атмосфере
- Термосфера Јоносфера Мезосфера Енергија и Динамика (TIMED (Thermosphere Ionosphere Mesosphere Energetics and Dynamics))
- Мисије на Месец
- Ренџер
- Сурвејвор
- Лунарни орбитер
- Клементајн
- Месечев истраживач
- Минерално мапирање Месеца
- Месечев извиђачки орбитер (Планирано за 2008.)
- Истраживање Меркура
- Маринер 10
- Месинџер
- Истраживање Венере
- Маринер 2, 5 и 10
- Пионир
- Сонда Магелан
- Истраживање Марса
- Маринер 4, 6, 7 и 9
- Викинг 1 и 2
- Марсов осматрач (ен: Mars Observer)
- Марс парфајндер (ен: Mars Pathfinder)
- Марсов климатски орбитер (ен :Mars Climate Orbiter)
- Марсов поларни слетач (ен: Mars Polar Lander)
- Марсов глобални геометар (ен: Mars Global Surveyor)
- 2001 Марс Одисеја
- Марс Истраживачки ровер (ен: Exploration Rovers)
- Mars Reconnaissance Orbiter
- Феникс слетач (ен: Phoenix Lander) (Планирано за 2007.)
- Марсов научна лабораторија (ен: Mars Science Laboratory) (Планирано за 2009.)
- Maрс 2011 (Планирано за 2011.)
- Астробиолошко лабораторијско поље (ен: Astrobiology Field Laboratory) (Планирано за 2016.)
- Мисија за враћање узорака на Земљу ( ен: Mars Return Sample Mission) у сарадњи са EСA (Планирано за 2016-2024)
- Истраживање Јупитера
- Пионир 10
- Галилео
- Џуно (Планирано за 2010.)
- Истраживање Сатурна
- Касини-Хигенс Заједно са EСA
- Истраживање Нептуна
- Нептун орбитер (Планирано за 2016.)
- Истраживање Плутона
- Мисије на више планета
- Пионир 11 – Јупитер и Сатурн
- Маринер 10 – Венера и Меркур
- Војаџер 1 – Јупитер и Сатурн
- Војаџер 2 – Јупитер,Сатурн, Уран и Нептун
- Астероиди и комете
- НЕАР Шумејкер
- Дубоки Свемир 1 (ен: Deep Space 1)
- Звездана прашина(ен: Stardust)
- Дубоки удар(ен: Deep Impact)
- Освит (ен: Dawn)(Планирано за 2007.)
- Отказане мисије
- Марсов телекомуникациони орбитер
- ЏИМО
- ЦРАФ
- Нетлендер
- Плуто Купер експрес
- Предложене мисије
- Глори
- Мисије посматрања Сунца
- Велике обсерваторије за Астрофизику
- Хабл свемирски телескоп – у сарадњи са EСA
- Комптон обсерваторија
- Чандра обсерваторија
- Спитцер свемирски телескоп (раније познат као Свемирско инфрацрвено телескопско постројење)
- Остале обсерваторије
- COBE
- FUSE
- IRAS
- Џејмс Веб Свемирски Телескоп – у сарадњи са EСA (Планирано за 2013.)
- WMAP
[уреди] Листа директора
- Кејт Гленан (1958–1961)
- Џејмс Веб (1961–1968)
- Томас Пејн (1969–1970)
- Џејмс Флечер (1971–1977)
- Роберт Фрош (1977–1981)
- Џејмс Бегс (1981–1985)
- Џејмс Флечер (1986–1989)
- Ричард Трули (1989–1992)
- Даниел Голдин (1992–2001)
- Шон O'Киф (2001–2005)
- Мајкл Грифин (2005–)
[уреди] Инсталације
Штаб агенције налази се у Вашингтону.
[уреди] Истраживачки центри
- Годард Институт за истраживање свемира, Ну Јорк
- Лабораторија за млазни и ракетни погон , Пасадена , Калифорнија
- Лангли истраживачки центар, Хамптон, Вирџинија
[уреди] Пробни центри
- Ејмс истраживачки центар, Калифорнија
- Драјден, центар за испитивање лета, Калифорнија
- Глен истраживачки центар, Кливленд ,Охајо
- Годард, центар за испитивање свемирског лета, Гринбелт , Мериленд
- Независно постројење за верификацију и валидацију, Фермонт, Западна Вирџинија
- Лангли истраживачки центар, Хамптон, Вирџинија
- Валопс летачко постројење, Острво Валопс , Вирџинија
[уреди] Конструкције и лансирне рампе
- Џорџ Маршал центар за свемирске летове, Хунтсвил, Алабама
- Џон Кенеди свмирски центар, Флорида
- Линдон Џонсон свемирски центар, Хјустон, Тексас
- Мичоуд монтажно постројење, Њу Орлеанс
- Вајт Сендс пробни полигон, Лас Круз, Нови Мексико
[уреди] Мрежа дубоки свемир
Мрежа дубоки свемир Станица
- Голдстон Дубоки свемир комуникациони коплекс, Бартсов, Калифорнија
- Мадрид Дубоки свемир комуникациони коплекс, Мадрид , Шпанија
- Канбера Дубоки свемир комуникациони коплекс, Канбера, Аустралија
[уреди] Туризам и музеји
- Канбера, дубоки свемир комуникацион центар, Канбера, Аустралија
- Свемирски центар Џон Ц. Стенсис, Сент Луис, Мисисипи
- Свемирски центар Џон Ф. Кенеди, Флорида
- Свемирски центар Линдон Б. Џонсон, Хјустон, Тексас
[уреди] Спољашње везе
[уреди] Опште
[уреди] Додатна истраживања
- НАСА историјске публикације
- НАСА Историјске књиге (SP-4012)
- Истраживања у НАСА Историја: Водич кроз историјски програм НАСА ( ПДФ фајл – преко 1.012 kb)
- NTRS: NASA Technical Reports Server
- Eventscope
- НАСА за децу
- Виртуална тура кроз музеј Ваздухопловства и Свемира
