Општина Бач
Из пројекта Википедија
Општина Бач је једна од општина у Републици Србији. Налази се у АП Војводина и спада у Јужно-бачки округ. По подацима из 2004. општина заузима површину од 365 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 26843 ha, а на шумску 3140 ha).
| Општина Бач | |
|---|---|
| Опште информације | |
| Површина (2004.) Пољ. површина ¹ Шуме |
365 km² 26843 ha 3140 ha |
| Становништво (2002.) | 16268 становника |
| Природни прираштај (2004.) | -6,8 ‰ |
| Број насеља | 6 |
| Положај | |
| Административна јединица | АП Војводина |
| Округ | Јужно-бачки округ |
| Седиште општине | Бач |
| Остало | |
| Дужина путева (2004.) | 104 km |
| Број запослених становника (2004.) | 3379 |
| Број основних школа (2003/2004) Број ученика |
6 1475 |
| Број средњих школа (2003/2004) Број ученика |
1 151 |
| подаци су преузети са сајта републичког завода за статистику Републике Србије ¹ друштвена и индивидуална пољопривредна газдинства |
|
Пордучје општине Бач се налази између општина Бачка Паланка и Оџаци, док се са друге стране Дунава налази Вуковар у Хрватској.
Центар општине је град Бач, удаљен 62 km од Новог Сада, 140 km од Београда и 120 km од Суботице. Општина Бач се састоји од 6 насеља. По подацима из 2002. године у општини је живело 16268 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -6,8‰, а број запослених у општини износи 3379 људи. У општини се налази 6 основних и 1 средња школа.
Садржај |
[уреди] Историја
Историја Бача почиње још у бронзано доба. У Будимпешти се чува мач из тог периода који је нађен у околини данашњег Бача. Ископине код данашњег Бача из римског периода показују да је ту некада била већа римска насеобина, која је страдала услед насртаја Варвара. Древни град је дао име целој регији Бачка. Први трагови у писаним изворима о Бачу и подручју око њега потичу још из периода Јустинијана, када господар Цариграда и цар Источног римског царства помиње Бач у свом писму, године 535.
Историјски посматрано, сва насеља на периторији општине Бач су рано формирана. Словени ту живе непрекидно од 6. века. Крајем 9. века на ово подручје досељавају се Мађари и оснивају своју државу. После велике сеобе Срба под Арсенијем Чарнојевићем становништво општине Бач чине углавном Срби и Хрвати (Шокци). У периоду аустроугарске доминације Бач насељавају Немци и Мађари. Први покушај насељавања Словака у околину Бача датира из 1760. године, а убрзо ова етничка група подиже насеље Селенчи. Након Другог светског рата велики број Немаца и Мађара је напустио Војводину, а на подручје бачке комуне насељавају се колонисти из ратом опустошених крајева Босне и Херцеговине.
[уреди] Насељена места
[уреди] Етничка структура
Етничка структура општине Бач (према попису из 2002. године):
- Срби (46,69%)
- Словаци (19,75%)
- Хрвати (8,53%)
- Мађари (6,09%)
- Југословени (4,94%)
- Румуни (3,5%)
- Роми (1,95%)
- Муслимани (1,32%)
- остали (Украјинци, Немци, Црногорци, Македонци и др.)
Према истом попису, за 66% становништва општине је матерњи језик српски, за 20% словачки, за 4% румунски, за 3% мађарски, за 3% хрватски и за 2% ромски.
Насеља са српским већинским становништвом су Бач, Бачко Ново Село и Бођани. Селенча има словачку већину, а Вајска и Плавна имају релативну српску већину.
Вишенационалну структуру општине карактерише чињеница да на релативно малом простору живе припадници три вере и три цркве које су вредни културни споменици: православна, католичка и евангелистичка црква. Представници свих етничких група одржавају своје обичаје и тако општину Бач чине богатим и шароликим.
[уреди] Привреда
На територији општине Бач послује 64 предузећа, од којих су четири предузећа и дриштвеној својини док су остала у приватном власништву.
Пољопривреда је основна делатност, а поред ове гране привреде развијене су и агроиндустрија, индустријска производња, грађевинарство, трговина и угоститељство. Пољопривредна производња одвија се на површини од 14000 ha на приватном сектору, око 10.000 ha у друштвеном сектору, а поред тога располаже се са 5000 ha под шумом.
Ратарство је основна грана пољопривреде, а њен основни циљ је да се уз интензивно коришћење обрадивог земљишта произведу што већи приноси квалитетних производа. Традиционално су заступљене културе кукуруза, пшенице, шећерне репе, сунцокрета, јечма и соје. Последњих година значајно је проширена производња соје јер је средина изузетно погодна за узгој ове културе.
[уреди] Види још
[уреди] Спољашње везе
| Јужнобачки округ |
|---|
|
Општине: Бач • Бачка Паланка • Бачки Петровац • Беочин • Бечеј • Врбас • Жабаљ • Србобран • Сремски Карловци • Темерин • Тител |
