Еритреја
Из пројекта Википедија
Координате: 15° 29' СГ Ш, 38° 15' ИГД
Мото: нема | |
Химна: Ertra, Ertra, Ertra | |
Главни град | Асмара |
Службени језик | нема |
- Председник | Исајас Афеверки |
Независност: | Од Етиопије 24. маја 1993. |
Површина | |
- Укупно | 121.320 km² (97.) |
- Вода (%) | занемарљиво |
Становништво | |
- 2005. | 4.561.599 (115) |
- Густина | 38/km² |
Валута | Накфа (100 центи ) |
Временска зона | UTC +3 |
Интернет домен | .er |
Позивни број | +291 |
Еритреја је држава у источном делу Африке на обали Црвеног мора. Граничи са Суданом на северозападу, Етиопијом на југу и Џибутијем на југоистоку.
Након престанка совјетске војне помоћи Етиопији, еритрејски герилци успели су почетком деведесетих победити етиопске снаге и извојевати независност. Млада је држава била додатно оптерећена двогодишњим ратом са Етиопијом око граничне црте који је избио 1998. године. Обећана демократизација земље није спроведена и Еритреја је још увек једнопартијска држава којом влада Народни фронт за демокрацију и правду (ПФДЈ), наследник ослободилачког покрета ЕПЛФ, и његов вођа Исаијас Афеверки. Сви су јавни медији у државном власништву.
Еритреја је међу сиромашнијим афричким државама, БДП је у 2004. био 900 америчких долара по становнику, мерено по ППП-у.
[уреди] Историја
За више информација погледајте Историја Еритреје. |
Од 1890 била је Италијанска колонија. Италијани су протерани 1941. године те је постала Енглеска. Након тога постала је део Етиопије. Тек након дуготрајне борбе независност је призната 1993. године.
[уреди] Географија
За више информација погледајте Историја Еритреје. |
Еритреја се налази у североисточном делу Африке и излази на Црвено море. Граничи са Суданом, Етиопијом, Џибутијем, Јеменом, Саудијском Арабијом. Површина је 121.145 km² а има око 4,2 милиона становника. Главни град је Асмара а остали су Акордаг, Асаб, Масауфх, и други. Највиши врхови иду и преко 2.500 m. У јужном делу су побрђа те низије а на северу су веће планине.
[уреди] Привреда
За више информација погледајте Привреда Еритреје. |
Неписмено је око 75% становништва. Велике ожиљке у економији оставио је рат. Највећи постотак становништва су домаћи пољопривредници. Пољопривреда; дуван, памук, какао, такође је развијено сточарство екстензивног типа. Индустрија; држава се нада и поспешује стране улагаче, иако је индустрија слабо развијена. Ту је једино прехрамбена, кожна, текстилна. Држава поспешује индустрију гранита и мрамора за извоз.
Северна | Алжир · Египат · Либија · Мароко · Судан · Тунис · Западна Сахара | |
Западна | Бенин · Буркина Фасо · Зеленортска острва · Обала Слоноваче · Гамбија · Гана · Гвинеја · Гвинеја Бисао · Либерија · Мали · Мауританија · Нигер · Нигерија · Сенегал · Сијера Леоне · Того | |
Централна | Ангола · Камерун · Централноафричка Република · Чад · Демократска Република Конго · Екваторијална Гвинеја · Габон · Република Конго · Сао Томе и Принципе | |
Источна | Бурунди · Комори · Џибути · Еритреја · Етиопија · Кенија · Мадагаскар · Малави · Маурицијус · Мозамбик · Руанда · Сејшели · Сомалија · Танзанија · Уганда · Замбија · Зимбабве | |
Јужна | Боцвана · Лесото · Намибија · Јужноафричка Република · Свазиленд | |
|
||
Зависне територије |