Алуминијум
Из пројекта Википедија
|
|||||||||||||||||||||||||||||||
| Општи подаци | |||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Име, симбол,атомски број | алуминијум, Al, 13 | ||||||||||||||||||||||||||||||
| Припадност скупу | слабих метала | ||||||||||||||||||||||||||||||
| група, периода | IIIA, 3, | ||||||||||||||||||||||||||||||
| густина, тврдоћа | 2700 kg/m3, 2,75 | ||||||||||||||||||||||||||||||
| Боја | сребрнобела |
||||||||||||||||||||||||||||||
| Особине атома | |||||||||||||||||||||||||||||||
| атомска маса | 26,981538 u | ||||||||||||||||||||||||||||||
| атомски радијус | 125 (118) pm | ||||||||||||||||||||||||||||||
| ковалентни радијус | 118 pm | ||||||||||||||||||||||||||||||
| ван дер Валсов радијус | bd | ||||||||||||||||||||||||||||||
| електронска конфигурација | [Ne]3s23p1 | ||||||||||||||||||||||||||||||
| e- на енергетским нивоима | 2, 8, 3 | ||||||||||||||||||||||||||||||
| оксидациони број | 3 | ||||||||||||||||||||||||||||||
| Особине оксида | амфотерни | ||||||||||||||||||||||||||||||
| кристална структура | регуларна зидно центрирана |
||||||||||||||||||||||||||||||
| физичке особине | |||||||||||||||||||||||||||||||
| агрегатно стање | чврсто | ||||||||||||||||||||||||||||||
| температура топљења | 933,47 K (660,32 &°C) |
||||||||||||||||||||||||||||||
| температура кључања | 2792 K (2519 °C) |
||||||||||||||||||||||||||||||
| молска запремина | 10,00×10-3 m³ /mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| топлота испаравања | 293,4 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| топлота топљења | 10,79 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| притисак засићене паре | 2,42×10-6 Pa | ||||||||||||||||||||||||||||||
| брзина звука | 5100 m/s (933 K) | ||||||||||||||||||||||||||||||
| Остале особине | |||||||||||||||||||||||||||||||
| Електронегативност | 1,61 (Паулинг) 1,47 (Алред) |
||||||||||||||||||||||||||||||
| специфична топлота | 900 J/(kg*K) | ||||||||||||||||||||||||||||||
| специфична проводљивост | 37,7×106 S/m | ||||||||||||||||||||||||||||||
| топлотна проводљивост | 237 W/(m*K) | ||||||||||||||||||||||||||||||
| I енергија јонизације | 577,5 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| II енергија јонизације | 1816,7 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| III енергија јонизације | 2744,8 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| IV енергија јонизације | 11577 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| V енергија јонизације | 14842 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| VI енергија јонизације | 18379 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| VII енергија јонизације | 23326 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| VIII енергија јонизације | 27465 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| IX енергија јонизације | 31853 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| X енергија јонизације | 38473 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| Најстабилнији изотопи | |||||||||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||||||||
| Тамо где другачије није назначено, употребљене су SI јединице и нормални услови. |
|||||||||||||||||||||||||||||||
| Објашњења скраћеница: заст.=заступљеност у природи, в.п.р.=време полу распада, н.р.=начин распада, е.р.=енергија распада, п.р.=производ распада, з.е=заробљавање електрона |
|||||||||||||||||||||||||||||||
Алуминијум (Al, латински- aluminium) је метал IIIA групе. Једини стабилни изотоп му је27Al.
Алуминијум је пети по распрострањености од свих елемената који се јављају на површини Земље. Изоловао га је и открио 1827. године Фридрих Велер.
Садржај |
[уреди] Хемијске особине
Оксидациони број алуминијума је +3, али се врло ретко може јавити и са оксидациним бројевима +1 и +2. Чист алуминијум на ваздуху полако се оксидује, прекривајући се слојем оксида Al2O3, који штити од корозије метал који се налази испод површине. Реагује са кључалом водом истискујући из ње водоник прелазећи у алуминијум-хидроксид. Алуминијум се лако раствара у јаким базама(као на пример натријум-хидроксид-NaOH или калијум-хидроксид KOH) истискујући водоник и прелазећи у 2Na[Al(OH)4] : 2Al + 2NaOH + 6H2O → 2Na[Al(OH)4] + 3H2↑. Раствара се у соној и у разблаженој сумпорној киселини истискујући водоник, док реакција са концентрованом сумпорном и разблаженом азотном киселином тече другачије - издваја се сумпор(IV)оксид и амонијак. Концентрована азотна киселина пасивизира алуминијум.
[уреди] Примена
Због његових особина, као што су мала густина и велика отпорност на корозију, легуре алуминијума са бакром и молибденом зване дуралуминијум нашле су многе примене и користе се за производњу широке групе продуката - од конзерви до делова за космичке бродове. Чист, кристалан алуминијум је крх и ломљив.
[уреди] Једињења
Најважнија једињења алуминијума су амфотеран алуминијум оксид, и амфотеран алуминијум хидроксид. Алуминијум такође гради алуминијумско-литијумски хидрид LiAlH4 који се често користи у органској хемији. Влики индустријски значај имају алуминосиликати, а посебно MAO (метални алуминосиликат). Глина и иловача које се користе у продукцији керамике су сложене мешавине алуминијума и K[AlSi3O8] или алуминијума и Na[AlSi3O8].
Најважнија руда алуминијума је боксит из које се он углавном и добија
[уреди] Биолошки значај
Алуминијум нема никаквог биолошког значаја, мада су неки људи алергични на тај метал.
