Сенегал
Из пројекта Википедија
Координате: 12°-17° СГ Ш, 11°-17° ЗГД
Мото: Un Peuple, Un But, Une Foi | |
Химна: Pincez Tous vos Koras, Frappez les Balafons | |
Главни град | Дакар |
Службени језик | француски |
Председник: | Абделуаје Уаде |
Премијер: | Меки Сал |
Независност: | Од Француске 1959. |
Површина | |
- Укупно | 196.722 km² (85.) |
- Вода (%) | 2,1 |
Становништво | |
- 2005. | 11.658.000 (75) |
- Густина | 52/km² |
Валута | Франак (100 центи ) |
Временска зона | UTC 0 |
Интернет домен | .sn |
Позивни број | +221 |
Серемкеш (француски Sénégal; званично Република Сенегал) је држава у западној Африци, окружена на северу са Мауританијом, на истоку са Малијем, на југу са Гвинејом и Гвинејом-Бисао, на западу са Атлантским океаном. Зеленортска острва леже око 560 km од сенегалске обале. Гамбија скоро у потпуности лежи унутар Сенегала, окружена њиме са севера, истока и југа; са своје западне обале, територија Гамбије прати реку Гамбију више од 300 km у копно. Површина Сенегала је 196.722 km2. Главни и највећи град је Дакар.
Садржај |
[уреди] Географија
За више информација погледајте Географија Сенегала. |
Већи део Сенегала састоји се од таласастих пешчаних равница западног Сахела. Брдовита подручја налазе се само на југоистоку земље, у наставку масива Фоута Дјалон у Гвинеји. Овде се налази и највиши врх, неименована тачка на висини од 581 m близу Непен Диаха. Северну границу земље чини река Сенегал, а друге веће ријеке су Гамбија (река) и Касаманц. Главни град Дакар налази се на Рту Верде, најзападнијој тачки афричког континента.
Клима је тропска с одвојеним сушним и кишним раздобљем које условљавају зимски североисточни односно љетни југозападни ветрови. Просечна годишња количина оборина за Дакар је око 600 mm, а већина их падне између јуна и октобра када је просечна температура око 27 °C; од просинца до вељаче температура се спушта на око 17 °C. Темепературе су у више у унутрашњости, а количина падавина повећава се према југу, где местимично достиже и 1500 mm.
Северна област Сенегала је део Сахела, прелазна зона између Сахаре на северу и влажнијих регија према југу. Биљни свет већином је састављен од трава савана са раштрканим групама дрвећа и бодљикавим жбуновима. Даље јужно, у регији реке Гамбије, дрвеће постаје чешће. На крајњем југу су налазе се мочваре и густе шуме палми, махагонија, бамбуса и др. Дивљина је разнолика, али већи сисари, као што су слонови, лавови, гепарди и антилопе су већински омеђени у источној половини државе која има мањи број становника. Водени коњи и крокодили се налазе у рекама. Међу бројним врстама змија у Сенегалу су кобра и боа констриктор.
Пхоспатит, који се налази у рудницима близу Thièsа, је најважније искористиво минерално богатство Сенегала. Залихе петролеја и природног гаса су откривени у близини обале у касним 1970-им. Велики наслаге гвоздене руде постоје у Сенегалу, али нису искоришћени због њихове удаљености.
Досељавање становника у Сенегал су довеле до уништавања шума за додатне фарме и дрва за огрев. Ово уништавање шума и повећање броја пашњака, заједно са сувим условима, изазвало је да се пустиње почну ширити на велика подручја у држави. У 2000, 32 % од укупне површине Сенегала било је прекривено шумама. Сенегал је највећи светски извозник егзотичних птица, и постоји много криволова на друге животиње. Влада Сенегала је покренула програме пошумљавања за борбу против ширења пустиња и заштитила 11 % (2000) државе као паркове и резервате. Национални парк Ниоколо-Коба у југоисточном Сенегалу, који садржи 9.000 km² шума и Парк Савана је проглашен светским наслеђем у 1981. год. Влада је ратификовала међународне договоре о околини који се односе на разноврсност биљног света, промену климе, спречавања ширења пустиња, угрожене врсте, опасан отпад, заштиту озонског омотача, китолов и друге.
[уреди] Историја
За више информација погледајте Историја Сенегала. |
У 6. веку на подручје Сенегала насељавају се народи Волоф и Серер, а у 9. веку пристижу фулански Тукулори чија држава постаје доминантна сила почетком другог миленијума. У 11. веку до Сенегала стиже ислам којег су проширили Алморавиди. Од 14. века подручјем доминира држава народа Волоф, која се у 16. веку распада на мања краљевства.
Присуство Европљана на обали Сенегала траје од половице 15. века када су Португалци основали трговачке станице на ушћу реке Сенегал. До краја 17. века Французи су постали најјача сила на овом подручју, али нису продрли у унутрашњост све до половине 19. века. За време француске колонизације Сенегал се убрзано привредно развијао, ширило се узгајање кикирикија и изграђују жељезнице.
После Првог, а нарочито Другог светског рата у Сенегалу расте тежња домаћег становништва за већом улогом у политичком животу, а касније и за самосталношћу. Водећи сенегалски политичар постаје професор и песник Лeополд Сeдар Сенгор који се на почетку залагао за останак земље у заједници са Француском, а 1960. јр постао први председник независног Сенегала. Сенгор је водио земљу до 1980. умереном политиком која се ослања на подршку муслиманске верске хијерархије (иако је сам Сенгор био католик), сарадњу с Француском и модификовани социјализам. Током 1980их земља се суочава с привредним проблемима и растућом политичком нестабилношћу у регији, а у јужној покрајини Касаманс (између гамбијске и гвинејабисауске границе) сепаратистички покрет је започео оружану борбу за независност која већом или мањом жестином траје до данас.
На председничким изборима 2000. Социјалистичка странка, која је владала Сенегалом од независности, доживела је пораз и председник је постао дугогодишњи вођа опозицијеопорбе Абдулаје Вејде у мирној смени власти, једној од ретких у Африци.
[уреди] Становништво
Највеће етничке скупине су Волоф (43%), Фулани (24%) и Серер (15%). Њихови језици припадају атлантској скупини Нигерско-конгоанске језичне породице. У земљи живи и око 50.000 Европљана (углавном Француза) и Либанаца, и мање заједнице Кинеза и Вијетнамаца.
Најбројнија вера је ислам (94% становништва). Исламска верска хијерархија (суфијска братства) има значајну улогу у друштвеном и политичком животу земље.
[уреди] Привреда
Иако је удео пољопривреде у сенегалском БДП-у пао на испод 20%, у њој је још увек запослена већина Сенегалаца. Кикирики је најважнији извозни производ и привредни раст је великим делом зависан од рода те културе и његовој цени на светском тржишту. Важно је и рибарство. У склопу Владиног реформског програма од 1993. либерализовани су привредни и трговински прописи и уклоњена државна контрола над ценама што је повећало привредни раст. Велик проблем Сенегала остаје незапосленост која износи око 40% радно способног становништва.
БДП је за 2004. процењен на 1700 долара по становнику (мерено по ППП-у).
Северна | Алжир · Египат · Либија · Мароко · Судан · Тунис · Западна Сахара | |
Западна | Бенин · Буркина Фасо · Зеленортска острва · Обала Слоноваче · Гамбија · Гана · Гвинеја · Гвинеја Бисао · Либерија · Мали · Мауританија · Нигер · Нигерија · Сенегал · Сијера Леоне · Того | |
Централна | Ангола · Камерун · Централноафричка Република · Чад · Демократска Република Конго · Екваторијална Гвинеја · Габон · Република Конго · Сао Томе и Принципе | |
Источна | Бурунди · Комори · Џибути · Еритреја · Етиопија · Кенија · Мадагаскар · Малави · Маурицијус · Мозамбик · Руанда · Сејшели · Сомалија · Танзанија · Уганда · Замбија · Зимбабве | |
Јужна | Боцвана · Лесото · Намибија · Јужноафричка Република · Свазиленд | |
|
||
Зависне територије |