Света Гора

Из пројекта Википедија

Координате: 40° 9' 26" СГ Ш, 24° 19' 35" ИГД

Света Гора је један од центара, ако не и сам центар православног света. Налази се на полуострву Халкидики (Егејска Македонија) на северу Грчке, тачније на најисточнијем од три прста Халкидике - Атосу.

Атос је планина и полуострво у северној Грчкој звано Άγιο Όρος (Ayio Oros или „Света Гора“) на грчком, или Ἅγιον Ὄρος (Hagion Oros) на класичном грчком. Атос је седиште 20 православних манастира и чини аутономну државу под грчким суверенитетом. Само је монасима дозвољено да живе на Светој Гори, а тренутно на њој живи око 2.000 монаха. Полуострво, источни крак већег полуострва Халкидике дугачко је 60 km, а ширина му је 7 до 12 km и има површину од 390 km², с планином Атос, чије стрме, густо пошумљене падине, досижу висину до 2.033 m.

Егејско море које окружује полуострво може бити врло опасно. Персијски цар Ксеркс I наредио је да се ископа канал преко превлаке да би омогућио пролаз своје флоте 482. пне..

Садржај 1 Легенда 2 Историја 3 Језици 4 Издавање поштански марака 5 Уметничко благо 6 Двадесет манастира са самоуправом 7 Спољашње везе

[уреди] Легенда

По једном старом предању Богородица је пловила у друштву с Светим Јованом на путу из Јопе у Кипар да посети Лазара. Када је брод олуја скренула с курса на тада пагански Атос, били су присиљени да се усидре у близини луке Клемент, у близини данашњег манастира Ивирон. Дјева је изашла на обалу и, одушевљена дивљом лепотом планине, благословила је и замолила свог Сина да га претвори у њен врт. Зачуо се глас: „Нека ово место буде твоје наслеђе и твој врт, рај и небо спасења за оне који траже спасење“. Од тог тренутка планина је посвећена као врт Мајке Божје у који није дозвољен приступ другим женама.

[уреди] Историја

Света Гора је као манастирска заједница формално основана 963. године, када је монах Атанасије основао Манастир Велика Лавра, и данас највећи и најзначајнији од 20 мастира. Манастир је уживао заштиту византијског цара током следећих векова па је његово богатство и имање непрестано расло. Четврти крсташки рат . 13. веку довео је нове католичке господаре који су присиљавали монахе да траже заштиту од папе Иноћентија III, до обнове Византијског царства. Каталонски плаћеници ( Алмогавери ) су је опљачкали у 14. веку.

Када је Византијско царство пропало у 15. веку власт над Светом Гором преузело је исламско Отоманско царство. Они су ударили велике намете манастирима, али су их углавном остављали на миру. Број монаха и њихово богатство опадали су у следећим вековима, али је Света Гора оживела у 19. веку поклонима и доласком монаха из православних земаља, као што су Русија, Бугарска, Румунија и Србија и свака од ових држава је преузела старање над појединим манастирима. Године 1912, за време Првог балканског рата, Турци су протерани и након кратког сукоба између Грчке и Русије око суверенитета, полуострво је формално дошло под грчку власт после Другог светског рата.

Према Уставу Грчке, Планина Атос (Власт Свете Горе) је политичка самоуправа коју чине 20 главних манастира (који чине Свету заједницу која управља територијом), а главни град и административни центар, Кареја, је такође седиште гувернера као представника грчке власти. Духовно, Света Гора је под директном јурисдикцијом васељенског патријарха из Цариграда. Поред манастира постоје 12 скитова, мањих монашких заједница, као и многе усамљене монашке келије широм полуострва. Све особе које живе манастирским животом постају грчки држављани без икаквих формалности, након што постану монаси. Световњаци могу да посете Свету Гору, али уз посебну дозволу.

Женама је приступ полуострву потпуно забрањен; чак су и женке домаћих животиња забрањене (с изузетком, кажу, мачака и кокошака које легу јаја од чијих жуманаца се праве боје које се користе у иконописању). Међутим, за време Грчког грађанског рата, Атос је пружао уточиште избеглицама, међу којима су биле жене и девојчице.[1]

У данашње време, манастири Свете Горе су неколико пута били погођени пожарима, нпр. у августу 1990. и марту 2004, када је ватра прогутала велики део српског манастира, Хиландар. Због усамљених локација манастира, често на брдима, и због немогућности пружања адекватне противпожарне заштите, штете које су изазвали пожари су често врло велике.

Православни партријарх Александрије, Петар VII, заједно с 16 особа, погинуо је кад се хеликоптер срушио у Егејско море на путу за Свету Гору.

[уреди] Језици

Грчки језик је у општој употреби у свим грчким манастирима, али се у неким манастирима говори другим језицима: у Светом Пантелејмону руски (35 монаха), у Хиландару српски (46), у Зографу бугарски (15), а у скитима Продромос и Лаку румунски (64). Данас многи грчки и други монаси говоре енглески.

[уреди] Издавање поштански марака

У зиму 1915 - 1916 савезничке снаге су планирале искрцавање на Свету Гору. У ишчекивању искрцавање припремили су серију поштанских марака која је требало да се изда 25. јануара 1916. ради употребе привремене владе монашке републике.

Ове марке су штампане на табацима од 12 комада, (3 реда по 4), а штампане су на носачу авиона HMS Ark Royal. Марке су имале шест вредности, почев од једног шилинга и све су штампане црно-бело, али на различитим врстама папира.

Марке су имале четвртасти рам с именом MOUNT ATHOS на дну на енглеском, лево на руском, а десно на грчком. На врху је писало THEOCRACY. Вредност марака је била у сваком углу, на енглеском у доњим угловима, грчком на горњем левом и руском на горњем десном углу. У унутрашњем делу налазио се двоглави византијски орао с ликом Богородице с Христом на грудима, у овалу.

Ове марке нису имале званичан статус али спадају у категорију марака које су припремљене али неиздате.

Две занимљивости су везане за ове марке:

1. То су једине марке које су имале вредности и натписе на три различита језика,
2. То су биле једине марке које су припремљене на једном ратном броду за време рата.

[уреди] Уметничко благо

Атоски манастири поседују богате ризнице непросењивог средњевековног уметничког блага, укључујући иконе, литургијске одежде, крстове, путире, кодексе и друге хришћанске документе, царске хрисовуље, свете мошти и друго. До недавно није било организоване студије и архивирања, али је недавно Европска Унија основала фонд који је почео да каталогизује, штити и рестаурира ово благо. И многе православне земље почеле су да воде бригу о уметничком благу својих манастира на Атосу.

[уреди] Двадесет манастира са самоуправом

По подацима из 2001. на Атосу је живело 2.262 становника, од чега су огромна већина монаси.

На Светој гори се налази 20 манастира. У загради је број монаха:

1. Манастир Велика Лавра (64)
2. Манастир Ватопед (163)
3. Манастир Ивирон (71)
4. Манастир Хиландар (92)
5. Манастир Дионизијат (71)
6. Манастир Кутлумуш (86)
7. Манастир Пантократор (25)
8. Манастир Ксиропотам (25)
9. Манастир Зограф (48)
10. Манастир Дохијар (3)
11. Манастир Каракал (60)
12. Манастир Филотеј (57)
13. Манастир Симонопетра (94)
14. Манастир Светог Павла (112)
15. Манастир Ставроникита (42)
16. Манастир Ксенофонт (123)
17. Манастир Григоријат (107)
18. Манастир Есфигмен (121)
19. Манастир Пантелејмон (88)
20. Манастир Констамонит (44)

У скитима и келијама живи још око 290 монаха.

[уреди] Спољашње везе

• Званична Интернет страница Свете Горе
• Walk in Mount Athos - Страница о Светој Гори.
• Планина Атос: Света Гора - Историја, култура, географија и информације о посети.
• Света Гора Атос - Информације о теократској монашкој републици.
• Линкови ка Светој Гори
• Васељенска патријаршија Константинопоља - Духовни покровитељ монашке републике.
• Slike sa Svete Gore