Скореновац

Из пројекта Википедија

Скореновац (срп. Скореновац или Skorenovac, мађ. Székelykeve, нем. Skorenowatz) је село у општини Ковин, у Јужнобанатском округу Аутономне покрајине Војводине републике Србије. Географски најближи већи градови су Kовин (6 km), Панчево (30 km) и Београд (46 km). Село се налази на 44° 45' 42.9" северне географске ширине и 20° 54' 20.72" источне географске дужине.

Координате: 44°  45′  42,9"  сгш, 20°  54′  20,72"  игд

Садржај 1 Историја 1.1 Историјски називи региона и самог места 2 Број становника и демографски подаци 2.1 Национални састав по пописима 2.2 Број становника и домаћинстава према пописима 2.3 Графикон 2.4 Село данас 3 Порекло скореновачких Секеља 3.1 Презимена првих насељеника Скореновца: 4 Важнији догађаји у животу села по годинама 5 Слике из традиционалног и свакодневног живота у селу 5.1 Сеоски славе и обичаји 6 Познати и мало мање познати Скореновчани 7 Спољашње везе 8 Види још 9 Литература

[уреди] Историја

Село по имену Ђурђево (мађ. Gyurgyova) је постојало између 1869. и 1886. године на локацији између Банатског Брестовца и реке Дунав. Првобитни становници Ђурђева били су мађарске (Палоц-мађ. Palóc) фамилије које су дошле из Банатског Новог Села (мађ. Újfalu), Јерменоваца (мађ. Ürményháza), Шандорфалве (мађ. Sándorfalva) те из околине Сегедина (мађ. Szeged) и Банатског Душановца (мађ. Szőlősudvarnok/нем. Rogendorf). У Ђурђеву је 1869. године било 396 становника. Касније, 1883. године, у Ђурђево се насељава 645 фамилија (око 2.000 душа) Секеља. У том периоду на Дунаву није било насипа па је Дунав, изливајући се сваке године, наносио велике штете селу и обрадивoм земљишту, а већина угроженог становништва пресељена је на локацију данашњег Скореновца, а мањи део у Иваново.

Скореновац (тада прозван именом мађ. Székelykeve), основан је 1886. године у време Аустро-Угарске монархије и владавине Фрање Јосипа.

Године 1888. село је имало 506, а 1910. године 685 кућа. Већина досељеника били су Секељи који су дошли из Буковине. Истовремено са Секељима, у Скореновац је дошао и известан број немачких породица из данашњег Пландишта (мађ. Zicsifalva) и Плочице (мађ. Plosic) те породица банатских Бугара из места Дудешти Веки (Dudestii-Vechi/Ó-Besenyő/Altbeschenowa/Stár Bišnov). Већина становника (Мађари, Бугари и Немци) била је римокатоличке вероисповести. Крајем 1891. године (када је почела градња цркве) и почетком 1892. године (када је градња завршена) почиње се са писањем црквених књига. Од 1869. па до 1892. године црквене књиге су се налазиле у католичкој цркви у Банатском Брестовцу.

[уреди] Историјски називи региона и самог места

Историјски називи региона:

• Скореновец Тера - Zkorenovetz Terra (1412.)
• Скореноц Пуста - Zkorenocz Puszta
• Вила Регалис - Villa Regalis (1428.)

Име села кроз историју:

• Нађђерђфалва - Nagygyörgyfalva (1883-1886)
• Скореновац - Skorenowatz (назив су користили Немци у разним периодима)
• Секељ - Székelykevе (1886-1922)
• Скореновац - Skorenovac (од 1922)

Секељкеве у преводу значи „село Секеља“.

[уреди] Број становника и демографски подаци

[уреди] Национални састав по пописима

Година	Број становника	МађариОвоје	НемцисаСрпс	БугарикеВик	Србиипедије	СловациЛале	Југословени
1910.	4.541	73,31%	11,94%	9,69%	1,26%	2,53%	0,00%
1921.	4.195	81,83%	7,34%	10,27%	0,36%	0,05%	0,00%
1948.	4.465	84,46%	0,70%	11,22%	3,18%	0,05%	0,00%
1991.	3.213	80,36%	0,15%	2,53%	9,40%	0,03%	3,36%
2002.	2.501	86,71%	0,07%	2,99%	5,47%	0,00%	1,04%

Поред наведених нација, у Скореновцу још живе Албанци, Македонци, Муслимани, Роми, Румуни, Словенци, Украјинци и Хрвати.

[уреди] Број становника и домаћинстава према пописима

Година	1869.	1875.	1880.	1900.	1910.	1915.	1921.	1931.	1936.
Број становника	396	Н/П	298	3.399	4.541	4.486	4.195	4.099	4.366
Број домаћинстава	Н/П	265 кућа	Н/П	664	853	Н/П	847	927	Н/П
Година	1939.	1942.	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број становника	4,271	4.464	4.465	4.403	4.306	4.021	3.731	3.213	2.501
Број домаћинстава	Н/П	1.020	1.069	1.105	1.143	1.119	1.328	1.086	Н/П

[уреди] Графикон

Тенденција пораста/опадања броја становника

[уреди] Село данас

Скореновац - детаљ Типично двориште у Скореновцу Скореновац - поглед са ливаде Жетва у Скореновцу Детаљ из главне улице у Скореновцу Канал ДТД у близини Скореновца Летња олуја у Скореновцу Католичка црква светог Стефана

[уреди] Порекло скореновачких Секеља

Постојбина Секеља који су се доселили у Скореновац је Ердељ (мађ. Erdély, Transylvania), сада подручје у Румунији које се зове Харгита (румунски: Harghita).

Путешествије Секеља је почело 1764. године када су у месту Мадефалва Секељи подигли буну против владавине Марије Терезије и присилне мобилизације. У масакру дана 7. јануара 1764. побијено је између 200 и 400 Секеља. Велики број становника, заједно са неидентификованим бројем чанго породица, пребегао је у Молдавију и недуго после у Буковину, где је основано пет села:

• Иштеншегитш (мађ. Istensegits),
• Фогадјиштен (мађ. Fogadjisten),
• Хадикфалва (мађ. Hadikfalva),
• Јожеффалва (мађ. Józseffalva) и
• Андрашфалва (мађ. Andrásfalva)

која се данас налазе у Румунији поред реке Сучаве (румунски: Suceava) у истоименом округу.

Ова села су основана осамдесетих година 18. века. У другој половини 19. века део становника расељен у Јужни Банат у места Скореновац, Иваново и Војловица. Почетком 20. века неколико стотина фамилија је емигрирало у Саскачеван (енг. Saskatchewan (Канада)) у околини Реџајне (енг. Regina). Године 1941. године комплетно становништво из свих пет села расељено је по региону Толна у тадашњој Мађарској.

Као популација, Секељи потичу из краја у народу званог земља Секеља која је у некадашњој Краљевини Мађарској обухватала историјска подручја: „Чиксек (мађ. Csikszék), Марошсек (мађ. Marosszék), Арањошсек (мађ. Aranyosszék), Удвархељсек (мађ. Udvarhelyszék) и Харомсек (мађ. Háromszék)“.

Секељи своју етничку аутохтност приказују кроз културну баштину, обичаје и традицију. Најпознатији примери за то су Секељ капија (мађ. székelykapu), Копја (мађ. кopjafa) и Ровашко писмо (мађ. rovásirás). Затим орнаментални везови, ручни радови, орнаменталне кутије за чување породичних драгоцености итд.

[уреди] Презимена првих насељеника Скореновца:

Из Андрашфалве: Дарадич (Daradics), Чисер (Csiszer), Ереш (Erõs), Фабијан (Fábián), Гал (Gál), Геце (Geczõ), Ђерђ (György), Илеш (Illés), Јакаб (Jakab), Јанош (János), Катона (Katona), Келемен (Kelemen), Кемењ (Kemény), Киш (Kis), Короди (Koródi), Ковач (Kovács), Лакатош (Lakatos), Ласло (László), Липина (Lipina), Лукач (Lukács), Милер (Müller), Палко (Palkó), Пастор (Pásztor), Петреш (Petres), Петар (Péter), Хомпот (Hompot), Хушори (Husori), Шебешчан (Sebestyén), Шит (Schidt), Сакач (Szakács), Сатмари (Szatmári), Ранц (Ranc) и Варга (Varga).

Из Иштеншегитша: Амбруш (Ambrus), Барабаш (Barabás), Бартиш (Bartis), Береш (Béres), Бот (Bot), Борбанди (Borbandi), Бете (Bõte),Дудли (Dudli), Фалукези (Faluközi), Фиња (Finnya), Филеп (Fülöp), Ђерфи (Gyõrfi), Јанош (János), Като (Kató), Ловас (Lovász), Мађарош (Magyaros), Макраи (Makrai), Миклош (Miklós), Нађ (Nagy), Њистор (Nyisztor), Пек (Pék), Шанта (Sánta), Сабо (Szabo), Сас (Szász), Сете (Szõte), Тамаш (Tamás), Уркон (Urkon) и Ванча (Váncsa).

Из Фогадјиштена: Амбруш (Ambrus), Барабаш (Barabás), Гашпар (Gáspár), Куруц (Kuruc), Пап (Pap), Ваци (Váci), Сабо (Szabó) и Секељ (Székely).

Из Хадикфалве: Берети (Beréti), Брети (Bréti), Биро (Biro), Чики (Csiki), Дани (Dani), Ердеш (Erdõs), Фазекаш (Fazekas), Фодор (Fodor), Фораи (Forrai), Галамбош (Galambos), Керекеш (Kerekes), Киш (Kis), Козма (Kozma), Кожан (Kozsán), Келе (Kölõ) и Шкасијан (Skasszián).

Из Јожеффалве: Курко (Kurkó), Кушар (Kusár), Пало (Palló), Максем (Mákszem), Мезеи (Mezei), Секељ (Székely) и Варда (Várda).

[уреди] Важнији догађаји у животу села по годинама

• 1885. - Јанош Михаљ (Mischel János) је био први учитељ у селу. Првобитно је службовао у Ђурђеву а затим се 1886. године са целокупном популацијом преселио у новоосновани Скореновац.

• 1886. - Први судија, a уједно и председник села је био Агоштон Колар (Kollár Ágoston), у периоду од 1886. до 1890.

• 1889. - Завршена је школска зграда. Први учитељи су били Јохан Штајнер (Steiner Johаnn) који је уједно био и управник, затим Отилија Милер (Müller Ottilia), Етелка Шомођи (Somogyi Etelka) и Јанош Михаљ. У то време основна школа је трајала шест година, а у школској 1905/1906. години било је 561 ученика. Убрзо је основан и школски одбор, а Имре Ласло (László Imre), Михаљ Фехер (Fehér Mihály), Франц Винтергершт (Wintergerst Francz), Бона Босилков (Boszilkov Bóna), Јожеф Међеши (Medgyessy József) и Андраш Варга (Varga András) су 30-их година прошлог века били чланови савета школског одбора.

• 1892. - 18. децембра завршена је градња католичке цркве а први свештеник био Ференц Делеме који је службовао од 1892. до 1898. године.

• 1894. - 25. новембра је основана Земљорадничка кредитна задруга у Скореновцу. Имала је 71 члана а председник је био Ференц Делеме.

• 1895. - 6. октобра је основана и прва библиотека а први библиотекар био је Јанош Хајагош. Имала је 50 чланове а председник је био Ференц Делеме.

• 1898. - Др. Јожеф Клајн (Dr. Klein József), са службом у Ковину, прихватио је понуду да се брине о здрављу Скореновчана.

• 1899. - Основана је прва Добровољна ватрогасна бригада која је имала 60 чланове. Председник је био Јохан Киршгаснер (Kirchgäsner Johann) а командир ватрогасне јединице Јохан Михаљ (Mischel Johann).

• 1900. - Др. Еде Урбанек (Dr. Urbanek Edе) постао је први стални лекар у селу.

• 1906. - Основано је ловачко друштво са 14 чланова, а оснивачи су били Ђула Сабатка (Szabatka Gyula) и Деже Тери (Töry Dezsö).

• 1912. - Катарин Ригер (Rüger Katalin) отворила је први моторни млин у селу. Млин је радио све до почетка 70-их година када је зграда срушена.

• 1913. - 27. априла основана је Потрошачка и употребљивачка задруга са о.о. Скореновац са продавницом „Ханђа“ (Hangya = мрав) и имала је 128 чланова на челу са председником Аладаром Викелом (Wikel Aladár).

• 1924. - Црвени крст је почео са хуманитарним активностима, али је званично основан тек 1931. Организација је имала 57 чланова, а председник је био Др. Имре Ласло (Dr. László Imre).

• 1925. - Основано је културно-уметничко друштво (мађ. Kultúrszövetség, нем. Kulturbund). Од 1948. године носи назив КУД Шандор Петефи (мађ. Petõfi Sándor).

• 1932. - Основано је Повереништво удружења занатлија на са обућарем Андрашем Бирчаком (Bircsák András) као председником.

• 1932. - 14. јуна је основан ФК „Плави Дунав“ ("Kék Duna"). Председник је био Миливој Ђуркин, а потпредседник Др. Имре Ласло (Dr. László Imre). Екипа је била у саставу: Антал Фазекаш (Fazekas Antal), Јанош Сирак (Szirák János), Станко Ердељан, Јожеф Боршош (Borsós József), Јанош Брашњо (Brasnyó János), Јожеф Босилков (Boszilkov József), Пуби Хуберт (Hubert Pubi), Иштван Киш (Kiss István), Имре Галац (Galac Imre), Тамаш Јунг (Jung Tamás), Деже Ковачевић (Kovačević Dezsö), Иштван Урбан (Urbán István), Имре Комароми (Кomáromi Imre), Јанош Миглеци (Migléci János), Миле Перић, Ђуро Станисављевић и Славко Ивков.

[уреди] Слике из традиционалног и свакодневног живота у селу

Моменат са утакмице из 70-их година Народна ношња и игра чардаш Орнаментални јастук Традиционална кухиња-детаљ Традиционална кухиња-детаљ Дневна соба-детаљ Секељ капија Копја

[уреди] Сеоски славе и обичаји

• Свети Стефан (мађ. Szent István). Сеоска слава, „кирвај“, која се слави 20. августа.
• Грожђенбал (мађ. Szüretbál). Одржава се у јесен после бербе грожђа, цела сала се окити јесењим плодовима и виновом лозом а служи се домаће вино и грожђе.
• Машкаре (мађ. Farsang). Одржавају се у фебруару када се омладина маскира у кожне гуњеве, носи разна звонца, праве буку да би отерали „зле духове“ и истовремено се забављају до дуго у ноћ. После 1960-тих овај обичај се полако губи.
• Маскенбал. Традиционална костимирана игранка за младе.
• Ловачки бал (мађ. Vadászbál). Забава младих у дугим зимским месецима. Као закуска се служи месо од дивљачи.
• Баба Марта. Обичај који одржавају углавном скореновачки банатски Бугари. Одржава се у марту.
• Дани жетве (мађ. Aratás napok). У јулу, после завршетка жетве, становници прослављају успешну годину. Преко дана млади, обучени у народне ношње, запрежним колима обилазе село, објављају крај жетве, најављују вечерње прославе које се одржавају у неколико сала и у сеоским кафанама окићеним жетвеним бојама.
• Имендан (мађ. Névnap). До пре три или четири генерације уназад није се славио рођендан, већ имендан. Имендан се славио на дан свеца чије је име домаћин носио. Светац је уједно био и заштитник куће и фамилије. Имендан се наслеђивао по мушкој линији. Прворођени син је обично добијао име свога оца а тиме и наслеђивао свеца којег је славио (Зато је код Секеља била учестала појава преношење имена и презимена са оца на сина кроз више генерација). Другорођени син је имао могућност да преузме имендан (свеца) од деде по мајци или да слави свеца по свом имену.
• Свадба (мађ. Lakodalom). Свадба се одржавала по обичајима који су се преносили с колена на колено, а обичајне свећаности су трајале од три па до седам дана.

[уреди] Познати и мало мање познати Скореновчани

• Золтан Дани
• Др. Мр. Габријел Атаљанц (Габи) - доктор, неуропсихијатар, песник, омладински првак Србије у троскоку. Радио у Скореновцу, Ковину, Панчеву, Идрији, на Рабу и у Француској
• Др. Магдолна Урбан (Магда) - најпознатији зубар панчевачке општине 50-их, 60-их и 70-их година прошлог века. У 40-тим једна од оригиналних играчица женског кошаркашког клуба из Зрењанина
• Хуберт - Власник прве кафане у селу, путник чувене Карпатије и очевидац спасавања преживелих са Титаника
• Тамаш Јунг (1911-1992) - бискуп
• Иштван Бот (Both István) (1943-2004) - свештеник
• Лука Узун - адвокат, просветни радник, редактор „Банатског бугарског гласника“ који је излазио у Темишвару
• Деже Нађ (Nagy Dezsö) - пољопривредник, првак Југославије у приносу жита по хектару 1975.
• Золи Шебешчан - бивши фудбалер Бајерна из Минхена
• Ерне Комароми - играо фудбал за Војводину, Нови Сад, Динамо из Панчева и Плави Дунав из Скореновца
• Ђурка Пап - фудбалер, један од тренера Динама из Панчева, радио са младима. Тренерску школу завршио у класи са Миљаном Миљанићем
• Ласло Варга - средњошколски првак у скоку удаљ на СОШОВ-у 1977.
• Зоран Михајловић - омладински првак Војводине у бацању кугле из 1977. године. Бубњар и певач групе „Дунавски камичци“ који гаје традиционалну мађарску музику. Издали су неколико касета и ЦД-а

	Историја Секеља
Предања Секеља Списак хунских владара • Хуни • Утигури • Кутригури Кама Таркан • Ру-у • Бледа • Атила 406−453 Хунски лук • Мађарски лук    Ердељ Ердељ Сикулени • Сикулицидиум Олт (река) Секељи Јанош Хуњади    Велике сеобе Секеља Буковина Сучава (река) Манеути † Јакобешти † Тибени † Дорнешти † Ворницени Мари    Култура Секеља Копја Секељ капија Ровашко писмо    Банатски Секељи Скореновац Иваново (Панчево) Војловица    Види (Секељи) још: Чанго • Палоци Мађарска имена Турул птица
	Категорија:Историја Секеља

[уреди] Спољашње везе

• Скореновац на Викимапи ((en))
• Скореновац на мапи, са основним географским подацима ((en))
• Скореновачки гласник - Локални лист на мађарском ((hu))
• Реч истине - локалне вести ((hu))

[уреди] Види још

• Буковина
• Секељи

[уреди] Литература

1. Skorenovac története - Szabatka Gyula ( kiadta R. Oberläuter, Kovin 1936. )

Чланак Скореновац је пример међу сјајним чланцима. Позивамо и Вас да напишете и предложите неки сјајан чланак.

Насељена места општине Ковин
Баваниште • Гај • Делиблато • Дубовац • Ковин • Мало Баваниште • Мраморак • Плочица • Скореновац • Шумарак