ТиÑа
Из пројекта Википедија
ТиÑа | |
---|---|
|
|
Дужина | 1.358 km |
ВиÑина извора | 134 m |
ПроÑечан проток | 796 m³/s |
Површина развођа | 157.186 km² |
Извор | Ñпајањем Беле и Црне ТиÑе на Карпатима, Румунија |
Ушће | Дунав |
Земље Ñлива | Румунија-Украјина-Словачка -МађарÑка-Србија |
Река ТиÑа (мађарÑки: Tisza, украјинÑки: ТиÑа, Ñловачки и румунÑки: Tisa и немачки: Theiß) је река, највећа лева притока Дунава. Протиче кроз ПанонÑку низију. Извире у Украјини, на Карпатима у облаÑти Буковина, и даље пролази кроз МађарÑку, Румунију, Словачку и Србију. Улива Ñе у Дунав наÑупрот Старог Сланкамена.
ТиÑа је дугачка 1.358 km, а површина развођа изноÑи 157.186 m². У Војводини ТиÑа дели Бачку (деÑна обала) и Банат (лева обала).
Ðајвеће притоке Ñу Бегеј, Бодрог, Златица, Корош, Мориш (највећа), Самош и Шајо.
ТиÑа је пловна на дужини од 532 km.
Бачки канал повезује ТиÑу Ñа Дунавом, а БегејÑки канал Ñа Тамишем.
Значајнији градови на ТиÑи Ñу: Токај, Солнок, Чонград, Сегедин, Сента и Бечеј.
Садржај[Ñакриј] |
[уреди] Регулација тока
У планинÑком делу тока, ТиÑа је биÑтра и брза река. ÐедоÑтатак језера у облаÑтима Карпата утиче на то да Ñу варијације нивоа воде у ТиÑи изузетно велике, Ñа типично три годишња поплавна периода. Ðко Ñе виÑок ниво воде у ТиÑи поклопи Ñа Ñличном Ñитуацијом у Дунаву, ТиÑа ће кренути да надире узводно, што изазива велике поплаве. Таква Ñитуација је разорила Сегедин пролећа 1879.
Између 1846. и 1880., мађарÑке влаÑти Ñу организовале регулацију тока реке ТиÑе (мађ.: a Tisza szabályozása) и Ñкратиле јој дужину за 450 километара. Саграђени ÑиÑтем заштите од поплава је највећи у Европи. Ð”Ð°Ð½Ð°Ñ Ð¿Ð¾Ñтоји 3680 километара канала који контролишу ТиÑу.
Током 1980−их на ТиÑи је направљенио велико вештачко језеро ТиÑа (мађ.: Tisza-tó) Ñа намером да Ñе помогне у регулацији тока и поÑебно поплава. Убрзо је ово језеро поÑтало популарно туриÑтичко одредиште Мађара, Ñкоро као и језеро Балатон.
[уреди] Еколошка катаÑтрофа из 2000.
30. јануара 2000, погон за прераду злата из Баја Маре, на Ñеверу Румуније, иÑпуÑтио је 100.000 m³ воде загађене цијанидом у реку Самош. ИÑпуштање цијанида у Самош деÑило Ñе уÑлед топљења Ñнега и подземних вода које Ñу оштетиле акумулацију где је цијанид Ñкладиштен. Ово загађење Ñе проширило даље низ реку ТиÑу и уништило готово Ñав живи Ñвет у реци. Загађење је Ñтигло до Београда 14. фебруара 2000.
[уреди] Поплава из 2006.
У априлу 2006. ТиÑа је доÑтигла највиши водоÑтај у иÑторији (949 цм код Ðовог Кнежевца) и угрозила бројна наÑеља у Ñвојој околини, због чега је уведен ванредни ниво одбране[1].
[уреди] Ðавигација
ТиÑа је пловна у већем делу Ñвог тока. Река је отворена за међународну навигацију тек од недавно; прије, МађарÑка је разликовала тзв. "државне реке" и "међународне реке", Ñ ÐºÐ¾Ñ˜Ð¸Ð¼Ð° Ñе одређивало да ли је била дозвољена пловидба Ñтраним бродовима. Ðакон мађарÑког улаÑка у ЕУ ова одредница је укинута и Ñвим је пловилима дозвољено да плове ТиÑом.
МогућноÑÑ‚ навигације чеÑто одређују природни фактори. У време виÑоког водоÑтаја и Ñуше најчешће ТиÑа није пловна.