Трицијум
Из пројекта Википедија
| 3H Трицијум | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Спин језгра | 1/2+ | ||||||
| Вријеме полураспада | 12,3 a | ||||||
| Атомска маса | 3,01605 u | ||||||
| Тачка топљења | -252,5 ºC | ||||||
| Тачка кључања | -248,1ºC | ||||||
| Распад | |||||||
|
|||||||
Трицијум (из грчког tritós »трећи«) је поред протијума и деутеријума природни изотоп водоника. Његово атомско језгро се понекад назива и тритон.
Хемијски симбол трицијума је 3H, а поједностављено се може обиљежити са T. У поређењу са деутеријумом, поред што има протон у атомском језгру, не посједује један, већ два неутрона. Међутим ово атомско језгро је нестабилно и распада се са једним временом полураспада од 12,32 година по емисији једног електрона у 3He (бета распад). Такође трицијум је радиоактиван.
Иако изотопи истог хемијског елемента имају једнаке физичке и хемијске особине, код водоника се због значајне разлике у тежини атомског језгра појављују различите физичке особине између обичне, тешке и претешке воде. Трицијум оксид (претешка вода) T2O има тачку кључања од 101,51 °C, а температуру топљења износи 4,48 °C.
Садржај |
[уреди] Производња
Природним путем трицијум настаје неутронским бомбардовањем језгара атома азота из космичког зрачења у горњим слојевима атмосфере.
Конвекционалним струјањима трицијум доспјева до земљине површине као трицијумводоник. У читавој природи постоји можда око 2 – 3,5 kg трицијума.
Вјештачки трицијум се добија у језгро-реактору. Ово се одвија:
- бомбардовањем 6Li-мете са неутронима из реакторског језгра
- екстракцијом из хладне воде из реактора тешке воде, гдје настаје као нус продукт.
[уреди] Употреба
Између осталог користи се у биологији, хемији и медицини. Користи се као маркер (трејсер) за маркирање појединих супстанци.
Као средство за освјетљавање користи се мјешавина гасовитог Трицијума и флуоресцентног средства у запечаћеним боросиликат-ампулама. Трицијумово бета зрачење активира унутрашњи слој којим је премазана унутрашња страна ампуле и на тај начин производи слабо, флуоресцентно свјетло. Ово "хладно освјетљење" има теоретски животни вијек од више деценија, а на тржишту га је могуће наћи у више боја, под називом Трејсер (Traser).
Трицијум се такође користи као средство за освјетљавање, на примјер на казаљкама сатова, на бројевима сатова... Код производње и складиштења већих количина трицијума, не смију се искључити ризици по здравље.
Трицијум је талође саставни дио појединог атомског оружја У будућим атомским електранама требала би да се користи мјешавина деутеријума и трицијума као погонско гориво.
[уреди] Доказивање
Доказивање постојања трицијума се врши помоћу течних цинтилатора и отворених јонизаторских комора.
