Arsen
Sa Wikipedije, slobodne enciklopedije
Arsen (As, latinski - arsenium) je metaloid VA grupe. Ima četri izotopa: 73, 74, 75 i 76, od kojih je postojan samo 75.
Zastupljen je u zemljinoj kori u količini od 2,5ppm (ang. parts per million) u obliku nekoliko minerala od kojih je najrasprostranjeniji arsenopirit koji se često nalazi i u ležištima pirita.
Njegova jedinjenja su bila poznata još u antičko vrijeme. U čistom obliku prvi ga je izdvoio alhemičar Albert Veliki u XII-om veku,mada na to otkrice pretenduju i stariji arapski alhemičari i kineski narodni ljekari.
Sigurno najpoznatije jedinjenje arsena je vrlo toksičan As2O3. Netoksične soli arsen(V) su sastojci pesticida, kao i dodaci staklu dajući mu zelenkastu boju.
biološki značaj - nekoliko enzima koji su neophodni za život sadrže arsen. Arsen je jedan od mikroelemenata i njegova minimalna dnevna količina je veoma niska 0,04 mg. Soli arsen(III) su veoma otrovne i izazivaju rak. Smrtonosna doza iznosi 50 mg. Soli arsen(V) su neotrovne ali imaju jako baktericidno dejstvo. Ipak unošenjem velikih količina one se nagomilavaju u organizmu u redukuju se do toksičnih soli arsen(III).
Arsen poseduje dvije altotropske modifikacije: prva modifikacija- alfa je krh metal,koji burno reaguje sa vodom. Druga modifikacija- beta je zlatne boje, mnogo manje reaktivna od alfa modifikacije. Čist arsen se dodaje nekim legurama čelika, a i se dodaje silicijumu u električnoj industriji.
