ON AMAZON:



https://www.amazon.com/Voice-Desert-Valerio-Stefano-ebook/dp/B0CJLZ2QY5/



https://www.amazon.it/dp/B0CT9YL557

We support WINRAR [What is this] - [Download .exe file(s) for Windows]

CLASSICISTRANIERI HOME PAGE - YOUTUBE CHANNEL
SITEMAP
Audiobooks by Valerio Di Stefano: Single Download - Complete Download [TAR] [WIM] [ZIP] [RAR] - Alphabetical Download  [TAR] [WIM] [ZIP] [RAR] - Download Instructions

Make a donation: IBAN: IT36M0708677020000000008016 - BIC/SWIFT:  ICRAITRRU60 - VALERIO DI STEFANO or
Privacy Policy Cookie Policy Terms and Conditions
Портал:Политика - Википедија

Портал:Политика

Од Википедија, слободна енциклопедија

уреди  

П О Л И Т И К А

Политиката е процес и метод на донесување одлуки во рамките на една група. Иако генерално се однесува на власта, политика како концепт се среќава во сите форми на меѓучовечки односи вклучувајќи ги и корпорациските, академските и религиозните односи.

Политичките науки го проучуваат политичкото однесување при што во прв ред се проучува стекнувањето и спроведувањето на власта, т.е. способноста да се наметне волјата на еден над друг.


уреди  

Избрана статија

График на политичкиот спектар
График на политичкиот спектар
Политички спектар, политичка ориентација или политички компас е дводимензионален модел со две оски на коишто можеме да ги организираме политичките идеи на повеќе рамништа. Ова е најновиот начин за разграничување на политичките идеи, зашто оригиналниот француски систем со една оска (левица наспроти десница), што бил во широка примена со векови, се покажал недоволно прецизен.

Терминот политички компас води потекло од вебсајтот политички компас којшто ги прати програмите на разни политички партии и изјавите на главните претставници на партиите и врз основа на тоа ги распределува партиите по две оски, и тоа по економска (левица - десница) и општествена (либерално - авторитативно).

Главниот принцип на којшто се заснова политичкиот компас е тоа што политичките гледишта можат да бидат поделени на две независни оски. Економската (левица - десница) оска одредува нечие мислење околу тоа како би требало да се води економијата: „левицата“ е дефинирана како поглед дека економијата треба да води кооперативно колективно тело (најчесто држава, но може да се гледа на неа и како комуна), додека „десницата“ е дефинирана како поглед на економијата како систем од конурентски поединци и организации. Другата оска се обидува да разграничи нечии погледи кон општеството и нивото на индивидуалната слобода дозволена во општеството: „либерализмот“ го претставува убедувањето дека личните слободи треба да бидат зголемени до максимумот, додека „авторитаризмот“ е дефиниран како верување дека авторитетот и традицијата мораат да бидат почитувани пред личните слободи.

уреди  

Избрана биографија

Абрахам Линколн (18091865) често се смета за најголем американски претседател (1861-1865) по основањето на САД. Секако, неговите манири помогнале да добие татковски имиџ каков што ниеден претседател по него го немал. Тој бил умен, цврст, стрплив и со многу разбирање за луѓето кои послабо стоеле од него. Почнал да работи како продавач, бил управник на селска пошта, но потоа се определил да студира право.

Линколн станал претседател во 1861 година. Во тоа критично време за САД, земјата била жестоко поделена околу ропството. Белците од северните држави не го одобрувале, додека белците од јужните држави го сметале како неопходно за нивните плантажи на шеќерна репка и памук. Луѓето од север не се согласувале со начинот на кој несреќните црни луѓе биле третирани. Па, југот се отцепил од сојузот и ги формирал Конфедеративните Држави на Америка, составени од седум држави. Граѓанската војна избувнала во 1861.

Линколн донел одлука да го зачува сојузот во целина и да го укине ропството. Затоа го поддржал Северот со сите средства кои му стоеле на располагање. Во 1862 година Линколн прокламирал дека почнувајќи од 1 јануари 1863 година, сите робови во конфедеративните држави се слободни. Во 1863 ја одржал познатата беседа во која меѓу другото рекол: “ ... Пред 87 години нашите татковци на овој континент создадоа нова држава, изразена во слобода и посветена на претпоставката дека сите луѓе се создадени еднакви ... “.

Овој блескав човек бил убиен во театар од луд артист, само неколку дена по крајот на Војната.

уреди  

Избрана слика

Зградата на парламентот на Република Македонија
Зградата на парламентот на Република Македонија
уреди  

Вести и тековни настани

19 Јули 2007
Група парламентарци од Советот на Европа бараат Грција да објасни зошто ги дискриминира Македонците-бегалци
Група парламентарци од Советот на Европа бараат Грција да објасни зошто ги дискриминира Македонците-бегалци
  • Милошоски во Шангај побара поголеми инвестиции
  • Дора Гросоманиду беше жртвено јагне
  • Британски разузнавачи спречиле атентат врз Березовски
  • Барнс: САД ќе го признаат независно Косово
  • Франција не очекува договор со Русија околу Косово


  • Европа, конечно, ќе слушне за маките на Егејците
  • Бучковски: Пресудата за армиското оружје е неверојатна
  • Македонските компании ќе смеат да отвораат сметки во странство


уреди  

Избран цитат

Насилството е оружје на слабите; ненасилството - на силните.

Махатма Ганди


уреди  

поврзани портали

   
Portal:Anarchism
   
Portal:Communism
   
Portal:Criminal justice
Анархизам Комунизам Criminal justice
   
Портал:Европска Унија
   
Портал:Законодавство
Европска Унија Фашизам Законодавство
Философија САД Војна
   
Portal:Atlas
   
Portal:Government of India
Атлас НАТО Влада на Индија


уреди  

Категорија



уреди  

Информации за проектот

Благодариме за вашиот интерес. Доброволци за учество во проектот се добредојдени, ако сакате да се придружите на овој проект, можете да се вметнете во листата на членови на проектниот тим.

Потребни статии: Политичка идеологија, Политички организации, Политички системи, Меѓународна политика

уреди  

Преглед на теми од областа на политиката

Голем број на статии во википедија се поврзани со политика, посебно со политичката наука, демократијата и различни аспекти на демократските системи, посебно со изборите. Генерално, на некој начин сите статии имаат некоја врска со политики или демократски процес на одлучување.

Општо

  • Политики - Политички науки - Политичка историја - Политичка игра - Политички научници - Компаративни политики - Меѓународни политики - Политичка економија - Политичка психологија
  • Политичка теорија - Форми на државно уредување - Суверенитет - Согласност на владеаните - Теории на политичко искуство

Политички системи/форми на владеење

Политички теории и идеологии

  • Идеологија - Легитимносна идеологија - Политичка философија
  • Алтернативно општество - Анархизам - Анархо-капитализам - Анархо комунизам - Анти-комунизам - Antidisestablishmentarianism - Азиски вредности - Авторитаријанство - Биорегионална демократија - Црн популизам - Црна надвласт - Боливарска револуција - Христијанска демократија - Капитализам - Класичен либерализам - Класичен републиканизам - Колективизам - Комунизам - Комунитаризам - Конзерватизам - Корпоратократија - Демархија - Демократија (видови) - Демократски егатилитаризам - Теорија на демократскиот мир - Демократски социјализам - Демократски трансхуманизам - Егалитаријанство - Фашизам - Феудализам - Фенов парадокс - Зелен анархизам - Зелена политика - Зелен синдикализам - Хинду национализам - Индивидуалистички анархизам - Инфосоцијализам - Интегрален хуманизам - Исламизам - Кемализам - Левичарство - Либерализам - Либертарианизам - Либертариански социјализам - Локализам - Мајоританство - Марксизам - Марксизам-Ленинизам - Марксиситичка психологија - Мериократија - Минархизам - Миноританство - Мискегенација - Умерено либертаријанство - Национализам - Национал социјализам - Неолиберализам - Пацифизам - Палеолибертарианизам - Патриотизам - Симболизам - Пацифизам - Перонизам - Популизам - Пост-Комунизам - Прогресивизам - Расна чистота - Расна поделба - Рационализам - Радикален централизам - Радикален либерализам- Републиканизам - Славофилија - Општествен кредит - Социјална демократија - Социјализам - Социјален либерализам - Социјална философија - Сфера на влијание - Сталинизам - Тачеризам - Трета позиција - Тоталитаризам - Трибализам - Троцкизам - Утилитаризам

Политички теоретичари

Држава и управување

Демократија

  • Демократија - Демократија (варијанти) - Демократизација - Цивилно општество - Checks and balances - Историја на демократијата
  • Непосредна демократија
    • Непосредна демократија - Атинска демократија - Референдум - Иницијатива
  • Посредна демократија
    • Либерална демократија - Претставничка демократија - Delegated legislation - Динамички дистрибуирана демократија
  • Претседателски систем
    • Претседателски систем - Конгрес - Полу-претседателски систем - Претседател
  • Парламентарен систем
    • Паралментарен систем - Историја на парламентаризмот - Парламент - Интерпарламентарна унија - Вестминстерски систем - Парламентарна надмоќ - Полупретседателски систем - Коалициона влада - Премиер
  • Алтернативни форми на демократија
    • Учествена демократија - Биорегионална демократија - Консензуална демократија - Делиберативна демократија - Демархија - Е-демократија - Гениократија - Геронтократија - Меритократија - Беспартиска демократија - Полудиректна демократија - Тоталитарна демократија

Избори и партии

  • Избори и Изборни системи
    • Избори - Псефологија - Изборен систем - Condorcet method - Criticisms of electoralism - Општи избори - By-election - Additional Member System - Fixed-term election - First Past the Post electoral system - Посреден избор - Mixed member proportional voting - Party-list proportional representation - Плурализам - Пропорционално претставување - Единечен непренослив глас - Единечен пренослив глас - Гласање со пропорционално одобрение
  • Изборни резултати
    • Избори по земји - Изборен календар
  • Гласање и систем на пребројување
    • Системи на броење гласови - Систем на гласање - Alternative vote - Alternative vote top-up - Гласање со одобрение - Borda count - Баклинговско гласање - Затворена листа - Condorcet method - Кумов метод - Копландов метод - Донтов метод - Droop quota - Динамички дистрибуирана демократија - Изборен праг - Хамилтонов метод - Highest averages method - Instant-runoff voting - Largest remainder method - Преференцијално гласање - Proportional approval voting - Range voting - Sainte-Laguë method - Шулцов метод
  • Miscellaneous on elections
    • Абсполутно мнозинство - Anti-incumbency - Ballot - Ballot access - Bloc voting - Canvassing - Compulsory voting - Constituent - Constituency - Кумулативно гласање - Двојно мнозинство - Duverger's law - Избирач - Electoral fraud - Изборни права - Electoral college - Electoral fusion - Изборна реформа - Избирачко тело - Електронско гласање - Exit poll - Gallagher Index - Gerrymander - Incumbent - Independence of irrelevant alternatives - Majority rule - Marginal seat - Narrow elections - Отворена листа - Overhang seat - Паралелно гласање - Plurality - Polling station - Гласање по пошта - Primary election - Protest vote - Push poll - Qualified Majority Voting - Recall election - Secret ballot - Просто мнозинство - Sortition - Split vote - Spoiler effect - Strategic nomination - Suffrage - Suffragette - Supermajority - Tactical voting - Двотретинско мнозинство - Underhang seat - Universal suffrage - Vote - Vote pairing - Voter turnout - Гласачка машина - Гласачки парав - Women's suffrage
  • Кампањи
    • Campaign advertising - Финасирање на кампање - Campaign finance reform - Campaign management tools - Canvassing - Изборно ветување - Get out the vote - Негативна кампања - Политичка кампања - Политичка платформа
  • Политички партии
    • Партиски систем - Политички спектар - Политичка партија - Мултипартсики систем - Двопартиски систем - Еднопартиски систем - Dominant-party system - Политички партии по земји - Политички партии по идеологија - Политички партии по име
  • Политичари
  • Информации по земји
    • Избори: Избори по земји - Табела на изборни системи по нации - Листа на национални законодавства
    • Политички партии: Политички партии по земји

Државни политики

Информациите за државни политики се достапни за секоја земја, што значи секоја земја, вклучувајќи ги и de jure и de facto независните држави, населени зависни територии, како и територии со специјален суверенитет (спореди: Историја по земји).

  • Абхазија - Авганистан - Åland - Албанија - Алжир - American Samoa - Андора - Ангола - Anguilla - Antigua and Barbuda - Аргентина - Ерменија - Аруба - Австралија - Австрија - Азербејџан
  • Bahamas - Бахреин - Бангладеш - Барбадос - Белорусија - Белгија - Белизе - Бенин - Bermuda - Бутан - Боливија - Босна и Херцеговина - Боцвана - Бразил - British Virgin Islands - Брунеи - Бугарија - Буркина Фасо - Бурма (сега Мјанмар) - Бурунди
  • Камбоџа - Камерун - Канада - Кеј Верде - Кајмански Острови - Централно Африканска Република - Чад - Чиле - People's Republic of China - Republic of China (Тајван) - Колумбија - Коморите - Democratic Republic of the Congo - Republic of the Congo - Cook Islands - Costa Rica - Côte d'Ivoire - Хрватска - Куба - Кипар - Чешка
  • Democratic Republic of the Congo - Данска - Џибути - Dominica - Dominican Republic
  • Еквадор - Источен Тимор - Египет - Ел Салвадор - Екваторијална Гвинеја - Еритреја - Естонија - Етиопија
  • Falkland Islands - Faroe Islands - Фиџи - Финска - Франција - Француска Полинезија - Република Македонија
  • Габон - Гамбија - Georgia - Германија - Гана - Гибралтар - Грција - Grenada - Guam - Guatemala - Guernsey - Guinea - Guinea-Bissau - Guyana
  • Haiti - Holy See (see Vatican City) - Honduras - Hong Kong - Hungary
  • Исланд - Индија - Индонезија - Иран - Ирак - Ирска - Израел - Италија - Ivory Coast (see Côte d'Ivoire)
  • Јамајка - Јапонија - Jersey - Јордан
  • Казахстан - Кенија - Kiribati - Korea, North - Korea, South - Kosovo - Kuwait - Kyrgyzstan
  • Laos - Latvia - Lebanon - Lesotho - Liberia - Libya - Liechtenstein - Lithuania - Luxembourg
  • Macau - Madagascar - Malawi - Malaysia - Maldives - Mali - Malta - Man - Marshall Islands - Mauritania - Mauritius - Mayotte - Mexico - Federated States of Micronesia - Moldova - Monaco - Mongolia - Montenegro - Montserrat - Morocco - Mozambique - Myanmar
  • Nagorno Karabakh - Namibia - Nauru - Nepal - Netherlands - Netherlands Antilles - New Zealand (Aotearoa) - Nicaragua - Niger - Nigeria - Niue - Norfolk Island - Northern Cyprus - North Korea - Northern Mariana Islands - Norway
  • Oman
  • Pakistan - Palau - Palestine - Panama - Papua New Guinea - Paraguay - Peru - Philippines - Pitcairn Islands - Poland - Portugal - Puerto Rico
  • Qatar
  • Republic of Macedonia - Romania - Russia - Rwanda
  • Saint Helena - Saint Kitts and Nevis - Saint Lucia - Saint Pierre and Miquelon - Saint Vincent and the Grenadines - Samoa - San Marino - São Tomé and Príncipe - Saudi Arabia - Senegal - Serbia and Montenegro - Seychelles - Sierra Leone - Singapore - Slovakia - Slovenia - Solomon Islands - Somalia - Somaliland - South Africa - South Korea - Spain - Sri Lanka - Sudan - Suriname - Swaziland - Sweden - Switzerland - Syria
  • Taiwan (see Republic of China) - Tajikistan - Tanzania - Thailand - Togo - Tokelau - Tonga - Transnistria - Trinidad and Tobago - Tunisia - Turkey - Turkmenistan - Turks and Caicos Islands - Tuvalu
  • Uganda - Ukraine - United Arab Emirates - United Kingdom - United States of America - Uruguay - Uzbekistan
  • Vanuatu - Vatican City (Holy See) - Venezuela - Vietnam - Virgin Islands
  • Western Sahara - Wallis and Futuna
  • Yemen
  • Zambia - Zimbabwe

E-демократија

  • E-демократија - Emergent democracy - Online консулатции - Open source governance - Open source government

Сила

  • Сила (межународна) - Суперсила - Голема сила - Регионална сила - Soft power
Static Wikipedia 2008 (no images)

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - bcl - be - be_x_old - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - co - cr - crh - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dsb - dv - dz - ee - el - eml - en - eo - es - et - eu - ext - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gan - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - hi - hif - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kaa - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mdf - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - mt - mus - my - myv - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - quality - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - rw - sa - sah - sc - scn - sco - sd - se - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sr - srn - ss - st - stq - su - sv - sw - szl - ta - te - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu -

Static Wikipedia 2007 (no images)

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - bcl - be - be_x_old - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - co - cr - crh - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dsb - dv - dz - ee - el - eml - en - eo - es - et - eu - ext - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gan - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - hi - hif - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kaa - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mdf - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - mt - mus - my - myv - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - quality - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - rw - sa - sah - sc - scn - sco - sd - se - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sr - srn - ss - st - stq - su - sv - sw - szl - ta - te - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu -

Static Wikipedia 2006 (no images)

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - bcl - be - be_x_old - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - co - cr - crh - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dsb - dv - dz - ee - el - eml - eo - es - et - eu - ext - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gan - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - hi - hif - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kaa - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mdf - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - mt - mus - my - myv - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - quality - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - rw - sa - sah - sc - scn - sco - sd - se - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sr - srn - ss - st - stq - su - sv - sw - szl - ta - te - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu -

Sub-domains

CDRoms - Magnatune - Librivox - Liber Liber - Encyclopaedia Britannica - Project Gutenberg - Wikipedia 2008 - Wikipedia 2007 - Wikipedia 2006 -

Other Domains

https://www.classicistranieri.it - https://www.ebooksgratis.com - https://www.gutenbergaustralia.com - https://www.englishwikipedia.com - https://www.wikipediazim.com - https://www.wikisourcezim.com - https://www.projectgutenberg.net - https://www.projectgutenberg.es - https://www.radioascolto.com - https://www.debitoformtivo.it - https://www.wikipediaforschools.org - https://www.projectgutenbergzim.com