Аеродром „Никола Тесла“
Из пројекта Википедија
| Аеродром Никола Тесла | |||
|---|---|---|---|
 |
|||
| IATA: BEG - ICAO: LYBE | |||
| Информације | |||
| Тип аеродрома | Међународни | ||
| Оператор | Аеродром Никола Тесла J.П. | ||
| Служи | Београд | ||
| Надморска висина | 102 m | ||
| Координате | |||
| Писте | |||
| Правац | Дужина | Површина | |
| m | ft | ||
| 12/30 | 3,400 | 11,155 | Асфалтирана |
| Статистика (2006) | |||
| Број путника | 2,222,445 | ||
| Авио-операције | 42,360 | ||
Аеродром Никола Тесла се налази у београдској општини Сурчин. Интернационални авијацијски код (ICAO - code) и назив аеродрома је LYBE, док је код интернационалног удружења авиопревозника (IATA - code) BEG.
Садржај |
[уреди] Географски подаци аеродрома
- Координате географског положаја WGS-84
- место на AD: 444909, 78N 0201825, 44E / 122° GEO/ 1500 m од THR 12
- Правац и удаљеност од града: 275 ° GEO, 18 km од главне железничке станице у Београду
- Надморска висина: 98 m
- Просечна температура: 27°C
- Годишња промена: 3°Е (2000) /+4.7`
- Тип дозвољеног саобраћаја: IFR / VFR
Временска референца: лето (март—септ.) UTC+2, зима (окт.—феб.) UTC+1
Радно време аеродрома: 05:00 - 23:00 LT
[уреди] Име аеродрома
Влада Републике Србије је 2. фебруара 2006. године одобрила Јавном предузећу Аеродром "Београд" да промени име у Аеродром "Никола Тесла". Предлог да београдски аеродром понесе име једног од највећих светских научника, Николе Тесле, Управни одбор тог аеродома озваничио је на седници од 27. јануара. Никола Тесла је далеко најчувенији српски физичар и једини Србин по коме је названа једна међународна јединица (Т).
Иницијатор идеје и покретач широке јавне акције да се београдском аеродрому додели име Никола Тесла је г. Миладин Суботић из Београда, запослен у КЦС на радном месту пословног секретара у Инситуту за дерматовенерологију.
[уреди] Историја
Прича о ЈП Аеродром Београд - „Никола Тесла“ почиње још давне 1910. године. Од тада до данас, летилиште је мењало локацију, расло и развијало се. Прво летилиште у Београду настало је крајем 1910. године на војном вежбалишту у предграђу Бањица. Овде су летење авионом приказивали пионири авијације — Симон, Маслеников, Видмар и Чермак.
Почетком 1912. године, на Бањици је подигнут први дрвени хангар за авионе намењен ратовању са Турском. Две године касније на Бањици се стационира српска аеропланска ескадрила и балонска чета. Бањички аеродром коришћен је и после Првог светског рата за потребе поштанског саобраћаја на релацији Скопље — Ниш — Београд — Нови Сад и Београд — Сарајево — Мостар. У близини места где се налазио овај аеродром данас је Војно-медицинска академија (ВМА).
Аеродром Калемегдан - Доњи град се налазио на потезу од турског амама (данас планетаријума) према ушћу Саве у Дунав. Са овог места први авион полетео је у јануару 1911. године. У новије доба тај простор је коришћен за скокове падобранаца и летење параглајдера. Данас се на овом месту редовно одржавају аеромитинзи спортске и ултралаке авијације.
Аеродром у близини Панчева почео је са радом 1923. године, када је ваздухопловна компанија „Франко—Румен“ покренула међународну линију Париз — Цариград. Исте године, са овог аеродрома, успостављен је и поштански саобраћај. Аеродром је коришћен и за обуку питомаца ваздухопловне академије ратног ваздухопловства Краљевине Југославије. После ослобођења, панчевачки аеродром коришћен је као "Ваздухопловно-војно училиште". На месту старог панчевачког аеродрома данас се налазе хале фабрике авиона УТВА, као и травната писта која се користи за пробне, спортске и тренажне летове.
Међународни аеродром „Београд“ изграђен је на ливади која се звала Дојно поље, између Бежанијске косе и леве обале Саве, око два километра јужно од Земуна. Аеродром је отворен за саобраћај у марту 1927. године. Од фебруара 1928. године са новог аеродрома полећу и авиони прве домаће авио компаније, "Аеропута". Аеродром је располагао са четири травнате полетно-слетне стазе. На њему је 1931. године изграђена модерна пристанишна зграда, а 1936. уграђена је и опрема за слетање при слабој видљивости.
Током Другог светског рата аеродром су користили Немци. Они су га и порушили 1944. године, при повлачењу из Београда. За локацију новог међународног аеродрома изабран је простор у близини Сурчина, 18 километара западно од Београда.
Аеродром је пуштен у саобраћај 1962. године. Имао је једну писту дужине 3000 метара, рулну стазу дужине 3350 метара, пристанишну зграду за пријем путника, контролни торањ, велику платформу за опслуживање летелица и другу савремену опрему. Касније је изграђена и нова зграда за пријем путника, проширена је платформа за пријем авиона, продужена је писта, а 1997. године уграђена је опрема за Категорију II и тиме омогућена употреба аеродрома по лошијим временским условима.
На Аеродрому Београд „Никола Тесла“ смештене су техничке базе Јат Ервејз-а и Авиогенекса, Обласна контрола летења, Царина, Музеј ваздухопловства, школски центри ЈАТ-а и Савезне управе за контролу летења, хеликоптерска јединица МУП-а и др.
[уреди] Терминал 2
Дана 14. маја 2006. године отворен је, након вишегодишњег реновирања, Терминал 2 аеродрома "Никола Тесла" у Београду. Реновирани терминал 2 обухвата три етаже односно сутерен (међународни доласци), приземље и спрат (међународни одласци и транзит). Вредност радова се процењује на 17 милиона евра.
У приземљу се налази 33 шалтера за пријем путника, што омогућава опслуживање 1000 путника на сат, док се на спрату налази 10 шалтера пасошке контроле (5 кабина по 2 шалтера). Аеродром "Никола Тесла" након ових радова је у стању да опслужи 10 авиона на сат. Такође повећан је и број седећих места, тако да терминал 2 располаже са 270 седећих места на 3 етаже. Терминал је способан да прими највеће авионе света, па и највећи – Airbus А380.
Годишњи пријем и отпрем путника повећан је на 5 милиона.
Међународни доласци, односно сутерен терминала 2, пуштен је у рад крајем децембра 2005.
У марту 2007. године, Окружно јавно тужилаштво у Београду подигло је оптужницу против 12 особа због малверзација приликом реконструкције и опремања аеродрома 2003., укључујући и тадашњег министра за саобраћај и телекомуникације Марију Рашету-Вукосављевић. УБПОК им је у истрази из 2004. на терет стављао увећавање рачуна за радове, неких по 6 до 10 пута, штећење аеродрома за 200 милиона динара и противправна корист за себе од 60 милиона.[1]
[уреди] Слободно небо над аеродромом
Потписан је такозвани "Open Skies" договор (слободно тржиште за авиосервисе које омогућава огромне погодности за путнике, отпремнике, и народ као и за економију сваке државе) и од 1. јануара 2007. године, све компаније, које желе да слете у Србију, моћи ће то да ураде. До сада је Јат Ервејз имао право да одбије било коју компанију која је желела да слети у Србију, како би уживали тржиште без бизнис супарника. Неке од одбијених компанија су Адрија и Емирати. Овај договор отвара пут за јефтине авио-компаније у Европи, као што су Рајан Ер (Ryan Air) и Изиџет (EasyJet), да слете у Србији.
[уреди] Јефтине регионалне авиокомпаније
8. јула 2006. године је обављен први лет јефтине домаће регионалне авиокомпаније Центавиа ка Крфу, док је за касније у току дана планиран и други лет за Бодрум. Центавиа је изнајмила два млазна авиона BAe 146-200 британског произвођача "Бритиш Аеро Системс", који примају 98 путника и намењени су за регионалне линије. Опремљени су кожним седиштима у једној класи, а места неће бити додељивана приликом пријаве на лет већ ће се путници сами распоређивати током укрцавања.
[уреди] Вођење авиона и опрема за сигурно летење
Аеродром ”Никола Тесла” идеално је лоциран у односу на друге аеродроме у окружењу, јер нема навигационих ограничења и налази се на раскрсници највећих ваздушних рута. Ваздушне руте и прилази опремљени су модерном радио‑навигационом опремом.
Непосредно окружење аеродрома има четири прецизна система за вођење ваздухоплова (VOR, DME). Оба прилаза полетно-слетној стази опремљена су прецизном радио-навигационом опремом ILS типа и радаром за навођење, као и другом радио-навигационом опремом (VOR, DME и слично) која обезбеђује безбедно летење у лошим временским условима.
Оба смера прилаза полетно-слетној стази имају прилазна навигациона светла CAT-II и раван понирања визуелног прилаза типа PAPI за праг 12, и типа VASIS за праг 30. Прилазна светла на оба краја PSS-а (која је опремљена за услове категорије II), светла PSS-а, светла рулне стазе, прикључница и платформе омогућују такозвани ноћни старт — летење ноћу.
Сва светла за усмеравање авиона прикључена су на резервни систем генератора чији капацитет и оперативне карактеристике омогућују континуирано снабдевање електричном енергијом.
„FOLLOW ME” возило води авионе до њихових позиција на платформи.
[уреди] Авиокомпаније и дестинације
Следеће авиокомпаније користе Аеродром Никола Тесла (од Април 2007):
- Аеросвит (Кијев-Бориспол )
- Аерофлот (Москва-Шереметјево)
- Алиталија (Милано-Малпенса)
- Аустриан (Беч)
- Бритиш Ервејз (Лондон-Хитроу)
- Газпромавија (Москва-Внуково, Сочи)
- Ер Франс (Париз - Шарлс де Гол)
- Јат Ервејз (Амстердам, Атина, Беч, Бејрут, Берлин, Брисел, Гетеборг, Дизелдорф, Дубаи, Истамбул-Ататурк, Каиро, Копенхаген, Ларнака, Лондон-Хитроу, Љубљана, Малта, Минхен, Монастир, Москва-Шереметјево, Ниш, Охрид [од 14. маја 2007], Париз-Шарлс де Гол, Подгорица, Порторож [од Јун 16, 2007], Праг, Рим, Сарајево, Скопље, Стокхолм, Тел Авив, Тиват, Тирана, Триполи, Трст, Тунис, Франкфурт, Цирих, Штутгарт)
- Луфтханза (Дизелдорф, Франкфурт, Минхен)
- Монтенегро Ерлајнз (Подгорица, Тиват)
- Норвешки Ер Шатл (Осло [од Април 28, 2007])
- Олимпик Ерлајнз (Атина)
- Свис (Цирих)
- Скајсервис (Торонто-Пирсон [од Јун 19, 2007])
- Тунис Eр (Монастир)
- Туркиш Ерлајнз (Истамбул-Ататурк)
- ЧСА (Праг)
- Џерменвингс (Келн, Штутгарт [од Мај 24, 2007])
[уреди] Карго
- Адриа Ервејз (Љубљана)
- Ер Томиско (чартер)
- ДХЛ (Бергамо)
[уреди] Службе аеродрома
[уреди] Техничка база
У оквиру техничког комплекса ЈП Аеродром „Београд” налази се и техничка база површине 3200 квадратних метара. Техничка база Аеродрома „Београд” сервисира и одржава:
- аеродромску опрему и возила,
- возила и опрему за зимско и летње одржавање маневарских површина,
- ватрогасна и возила хитне помоћи.
[уреди] Превенција пожара
Ватрогасна служба Аеродрома „Београд” располаже ватрогасном опремом и возилима одговарајућег капацитета, перформанси и типа.
У складу са међународним стандардима, ватрогасна служба Аеродрома „Београд” располаже резервоаром брзог пуњења водом за хитне ситуације и довољном количином хемикалија за гашење и највећих пожара. Служба има ефикасну радио-мрежу, а ватрогасци су у сталном контакту са базом, саобраћајним центром и аеродромском контролом летења. Ватрогасна служба Аеродрома „Београд” на основу ICAO (International Civil Aviation Organization) и сопствене класификације припада осмој категорији.
У циљу обезбеђивања максималне безбедности путника, посаде и авиона, ватрогасна служба ЈП Аеродром „Београд” унапредила је своје пословање и већ задовољава критеријуме за девету — највишу категорију.
[уреди] Структура аеродромских услуга
Јавно предузеће Аеродром „Београд” регистровано је за:
- прихват/отпрему авиона, путника, робе и поште у домаћем и међународном саобраћају;
- одржавање полетно-слетне стазе, маневарских површина, платформи и стајанки, опреме и инсталација које омогућују ваздухопловне активности;
- закуп рекламног простора и излагање рекламног и пропагандног материјала, заступање страних фирми;
- шпедицију;
- одржавање аеродрома и комуналне и енергетске инфраструктуре;
- истраживање тржишта, пројектовање и инжењеринг;
- вођење царинског складишта, складиштење и руковање робом;
- заједничко коришћење опреме и инсталација;
- најам моторних и других возила и машина;
- транспорт, чишћење и уклањање отпада;
- закуп земљишта;
- аеродромску службу безбедности и др.
[уреди] Возни парк за зимско и летње одржавање
Возни парк за зимско и летње одржавање обезбеђује ефикасно и континуирано одвијање ваздушног саобраћаја у различитим временским условима.
Возни парк за зимско и летње одржавање маневарских и других површина опремљен је возилима за чишћење снега, бацачима снега, распршивачима, вучним возилима за мерење клизавости коловозних површина, возилима за чишћење путева, итд.
[уреди] Галерија слика
 Предаја пртљага у аеродрому |
 Детектори метала - мере обезбеђења аеродрома |
 Главни лоби аеродрома Никола Тесла |
 Чекаоница на 1. спрату аеродрома |
[уреди] Спољашње везе
¹ италијанскe кoмпaниje Алиталија нa бeoгрaдски aeрoдрoм 'Никoлa Тeслa'
² МД-80 нa бeoгрaдски aeрoдрoм 'Никoлa Тeслa'
| Међународни аеродроми у Србији |  |
||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Београд „Никола Тесла“ | Ниш „Константин Велики“ | Аеродром Приштина | Аеродром Вршац | |||||||||
 |
Чланак Аеродром „Никола Тесла“ је пример међу сјајним чланцима. Позивамо и Вас да напишете и предложите неки сјајан чланак. |
