Грета Гарбо

Из пројекта Википедија

Грета Гарбо (1905-1990)

Грета Гарбо (Greta Garbo (правим именом Грета Ловиса (или Луиса) Густафсон), Стокхолм, 18. септембар 1905. – Њујорк, 16. април 1990.) била је америчка глумица шведског порекла.

Испрва продавачица, на играном филму дебитује као статиста у Лутајућем витезу 1921, потом студира глуму у Стокхолму и снима неколико краткометражних немих филмова. Након две запажене улоге - романтичне јунакиње у Причи Гесте Берлинга Морица Стилера (у Шведској) те проститутке у Улици без радости Георга Вилхелма Пабста (у Немачкој), 1926. године одлази у Холивуд и тумачи улоге фаталних жена у филмовима Пут и ђаво Кларенса Брауна (1927), Љубав Едмунда Гулдинга (1927), Божанствена жена Виктора Шестрема (1928) или Тајанствена дама Фреда Ниблоа (1928).

Успешно се прилагодивши захтевима звучних филмова реалистичнијом улогом лучке проститутке у Ани Кристи Кларенса Брауна (1930) доказује свој раскошан таленат тако да почетком тридесетих година, као једна од првих европских глумица, постаје врхунска холивудска звезда. Изузетно лепа, висока и витка, лица које одаје богат унутрашњи живот и одсутност сваке површности, била је предодређена за романтичне улоге тајанствених и недостижних фаталних жена. Статус врхунске звезде потврђује низом памтљивих улога у престижним, углавном костимираним мелодрамама космополитске атмосфере као што су Гранд хотел Едмунда Гулдинга (1932), Краљица Кристина Рубена Мамулијана (1933), Ана Карењина Кларенса Брауна (1935), Дама с камелијама Џорџа Кјукора (1936) и Марија Валевска Кларенса Брауна (1937). Изузетно фотогенична, врло сугестивна у крупним плановима, у тим је филмовима мајсторски разрадила препознатљив глумачки стил заснован на споју суздржаности и артифицијелности којим је дочарала богат, сложен и контрадикторан емоционални живот ликова привлачних, али мушкарцима недостижних жена. Ширину глумачког талента и осећај за филмски ритам (видљив у елегантним гестама и покретима у мелодрамама) показала је пародично-романтичном улогом у Ниночки Ернста Лубича 1939. године (филм је рекламиран слоганом "Garbo Laughs!" односно "Гарбо се смеје!"), којом је постигла светски успех и која јој је донела номинацију за три Оскара те, покушавши се прилагодити популистичком типу улога, као јунакиња скрубол-комедије у Жени са два лица Џорџа Кјукора (1941).

У складу с улогама био је и њен приватни живот. Према холивудским мерилима била је некомуникативна и тајанствена што јој је донело надимке „шведска сфинга“ и „мистериозна странкиња“. Њене љубавне везе су углавном биле предмет нагађања.

Године 1954. награђена је специјалним Оскаром за допринос филмској уметности који, међутим, није лично примила.

Након неуспеха филма Жена с два лица Грета Гарбо се 1941. заувек повлачи са филма да би затим доследним избегавањем појављивања у јавности допринела стварању својеврсног мита о себи као једној од најистакнутијих и најтрајнијих женских филмских икона.

[уреди] Филмографија

Госпођа и господин Стокхолм у куповини (1920), Шведска, краткометражни, неми, р: Рагнар Ринг
Како се не одевати (1921), Шведска, краткометражни, рекламни, неми, р: Рагнар Ринг
Срећни витез (Витез луталица) (1921) . . . . служавка, Шведска, неми. р: Џон В. Брунијус
Гримизни анђео (1922), Шведска, неми, р: Џон В. Брунијус
Луталица Петер (1922) . . . . Грета, Шведска, неми, р: Ерик А. Печлер
Прича Гесте Берлинга (1924) . . . . Елизабет Дона, Шведска, неми, р: Мориц Стилер
Улица без радости (1925) (непотписана) . . . . Грета Румфорт, Немачка, неми, р: Георг Вилхелм Пабст
Бујица (1926) . . . . Леонора Морено, тј. Ла Бруна, САД, неми, р: Монта Бел (непотписан)
Заводница (1926) . . . . Елена, САД, неми, р: Фред Нибло
Пут и ђаво (1926) . . . . Фелиситас, САД, неми, р: Кларенс Браун
Љубав (1927) . . . . Ана Карењина, САД, неми, р: Едмунд Гулдинг
Божанствена жена (1928) . . . . Маријана, САД, неми, р: Виктор Шестрем
Тајанствена дама (1928) . . . . Тања Фјодорова, САД, неми, р: Фред Нибло
Жена љубавних афера (1928) . . . . Дајана Мерик Фернес, САД, неми, р: Кларенс Браун
Дивље орхидеје (1929) . . . . Лили Стерлинг, САД, р: Сидни Френклин
Једино мерило (1929) . . . . Арден Стјуарт Хјулет, САД, р: Џон С. Робертсон
Пољубац (1929) . . . . Ирена Гери, САД, р: Жак Федер
Ана Кристи (1930) . . . . Ана Кристи, САД, р: Кларенс Браун
Романса (1930) . . . . мадам Рита Кавалини, САД, р: Кларенс Браун (непотписан)
Инспирација (1931) . . . . Ивон Валбре, САД, р: Кларенс Браун
Ана Кристи (1931) . . . . Ана Кристи, САД, р: Жак Федер
Сузан Ленокс (успон и пад) (1931) . . . . Сузан Ленокс, САД, р: Роберт З. Ленард (непотписан)
Мата Хари (1931) . . . . Мата Хари, САД, р: Џорџ Фицморис (непотписан)
Гранд хотел (1932) . . . . Зара тј. Марија, САД, р: Џорџ Фицморис (непотписан)
Краљица Кристина (1933) . . . . краљица Кристина, САД, р: Рубен Мамулијан
Обојени вео (1934) . . . . Катрин Кербер Фане, САД, р: Ричард Болеславски
Ана Карењина (1935) . . . . Ана Карењина, САД, р: Кларенс Браун
Дама с камелијама (1936) . . . . Маргерит Готје, САД, р: Џорџ Кјукор
Марија Валевска (1937) . . . . грофица Марија Валевска, САД, р: Кларенс Браун
Ниночка (1939) . . . . Нина Ивановна "Ниночка" Јакушова, САД, р: Ернст Лубич
Жена са два лица (1941) . . . . Карин Борг Блејк, САД, р: Џорџ Кјукор