Барселона
Из пројекта Википедија
Координате: 41° 23' С, 2° 11' И
Барселона (Шпански: Barcelona) (41° 23′ 0″ N 2° 11′ 0″ E) је шпански град на обали медитеранског мора. Њен положај на иберијском полуострву је сјевер-исток. Барселона је главни град и административни центар аутономне регије Каталонија гдје се налазе њена влада (Ђенералитат Каталоније Generalitat) и скупштина. Геополитичка подјела државе Шпаније се врши, осим по аутономним заједницама, такође и по провинцијама, тако да је име Барселона, уједно и име провинције Барселона.
Садржај |
[уреди] Географија и клима
Град Барселона, без периферије, простире се на површини од 100,39 км² и броји 1.578.546 становника (попис становништва из 2004 године). Цела провинција Барселоне има око 5.117.000 становника. Густина насељености је 15.724,14 становника по км². Налази се око 160 км јужно од планинског појаса Пиринеја и границе са Француском. Удаљеност од Мадрида, главног града Шпаније, је око 500 км. Град је омеђен двема рекама које се уливају у Медитеранско море. На северу је то река Бесос Besòs, а на југу Љобрегат LLobregat.
Клима је медитеранска са дугим и жарким, сунчаним и веома влажним летима и благим зимама. Без снежних падавина и ca температуром која зими скоро никада не пада испод нуле, а која се лети, нарочито крајем јула и августа, креће између тридесет и четрдесет степени Целзијуса. У центру града се утицајем људског фактора формирала микроклима, тако да су центру града лети велике врућине, а зими је топлије него у осталим деловима.
[уреди] Градске општине и историјске четврти
Град Барселона сачињавају десет општина. Свака општина је политички ентитет са властитим надлежностима, чиме се градска власт децентрализује и приближава грађанима. Територијална подела је везана за историјске трансформације града. Већина градских општина су настале од старих засебних општина и четврти са посебним идентитетом, које су током XIX и XX века припојене граду Барселони. Многи од староседeлaца града и данас идентификују Барселону само општином Сиутат Веља Ciutat Vella (Стари Град).
Градске општине које сачињавају Барселону су: Сиутат Веља, Еишампле Eixample, Сантс-Монтжуик Sants-Montjuïc, Лес Кортс Les Corts, Сарија-Сан Жервази Sarrià-Sant Gervasi, Грасија Gràcia, Орта-Гинардо Horta-Guinardó, Ноу Барис Nou Barris, Сан Андреу Sant Andreu и Сан Марти Sant Martí.
[уреди] Туризам
Барселона нуди могућности посетиоцу да пешке обилази делове града који су од туристичког значаја, као што су остаци римске културе, средњовековни град и четрврти каталонског модернизма. Карактеристична је урбанистичка подела на блокове и дугачке авеније које спајају крајеве самога града. Најдужа улица је авенија Дијагонала која пресеца град од северозапада па све до обале мора на југоистоку.
[уреди] Историјски центар града
Једно од најпривлачнијих места Барселоне је шеталиште Лaс Рамблaс (Lеs Ramblеs на каталонском) које се налази између Tрга Каталонијe (Пласа Каталуња Plaça Catalunya), неуролошког центра града и старе луке. Шеталиште је свакодневно препуно људи све до касних ноћних сати. Новинарнице, продавнице цвећа и птица, живе уличне скултуре, кафиће и ресторане, све то можете наћи на овом шеталишту. Зграда под именом Палата Вирејна, светски познати театар Лисеу и главна пиjaца Бокерија су од великог туристичког интереса. Шеталиште завршава у старој луци тргом Врата мира (Портал де ла Пау Portal de la Pau), гдје се налази позната статуа Кристофoра Колумба. Занимљиво је да рука статуе са испруженим прстом показује супротно од америчког континента, усмјерена према италијанском граду Ђенови, који се сматра његовим родним градом.
[уреди] Архитектура
Барселона је позната као метропола модернизма. Град у којем је живио и радио архитекта Антони Гауди, садржи и његова најрепрезентативнија дела, која годишње привлаче милионе туриста из целог свијета. Најпознатије дело архитекте и уједно најпосећенији архитектонски објекат у Шпанији је катедрала Саграда Фамилија (Света породица), која је остала незавршена после његове смрти и још увек се гради. Предвиђа се да ће бити завршена око 2020 године. Друга позната дела архитекте су комплекс Парк Гуељ, где је архитекта и живeо последњих двадесeт година свога живота, кућа Мила (Casa Milà), познатија под именом Ла Педрера и кућа Батљо (Casa Batlló). Осим дела архитекте Гаудиja, ту су још и други бисери каталонског модернизма као што је болница Сан Пау и Палата музике (Палау де ла Мусика), архитекте Љуисa Дyменекa и Мyнтанеpa.
Осим модернизма, можемо срести и истакнута дела других историјских периода. Из средњeвековног периода вредно је истакнути дела готике, која су присутна у старом граду и по којимa је и цела једна четврт добила име, Барио готико. Њему припадају катедрала Санта Еулалиjа, базилика Санта Марија дел Мар (карактеристична по хармонији и чистоћи форме) и црква Санта Марија дел Пи која се налази на истоименом тргу (Пласа дел Пи).
Из савремене архитектуре треба нарочито истакнути немачки павиљон (Павељон алеман), немачког архитекте и дизајнера Лудвигa Миес ван дер Роеa, који је конструисан 1929 године у сврху интернационалне изложбе, светског догађаја чији је домаћин те године била Барселона. Ту су још и Задужбина (фондација) Ђоанa Мироa и Павиљон Републике (1937) каталонског архитекте Ђyзепa Љуисa Серта и Музеј савремене уметности Барселоне (скраћено, MACBA), америчког архитекте Ричарда Мејера.
[уреди] Историја
По легенди, град Барсино су основали Картагињани под командом војсковође Хамилкара Барке званог Баркенон, оца Ханибаловог. Касније су стигли Римљани и претворили град у војну тврђаву чији је центар био мало узвишење под називом Табер и које се налази близу мора. Данас се ту налази палата владе Каталоније која је уједно и општинска управа града. Римљани су граду променили име у Колонија Јулија Августа Фавентија Патерна Барсино. Улице и остаци зидина, који су остали од Римљана, још увек се могу срести у старом граду. У подруму Музеја историје се могу посетити ископине остатака једног дела града чији су творци Pимљани. У V веку град су окупирали Визиготи из централне Европе, претворивши га у главни град хиспанског краљевства Bизигота. Муслимани су стигли у VIII веку, током маварске инвазије Шпаније али се нису дуго задржали, пошто је 801. град освојио Луј I Побожни током власти Карла Великог. Барселона је њиховим освајањем постала главни град дела каролиншког царства на иберијском полуострву. У XI веку се ствара феудална држава Каталонија и Барселона постаје политички, друштвени, културни и трговински центар, не само Каталоније него и групе кнежевина (Арагон, Валенсија, Маjорка - Балеарска острва, Росељон и Алгер), које су биле под командом старе арагонске краљевине под именом Арагонска круна.
[уреди] Спољашње везе
