Лав Рупник

Из пројекта Википедија

Лав Рупник је рођен у официрској породици 10. августа 1886. у малом месташцу Локве близу данашње Нове Горице у Словенији, која се тада налазила у саставу Аустроугарске Монархије.

Леон Лав Рупник
Лав Рупник као Шеф Љубљанске провинције за време oкупације
рођен:	10. август, 1880 Локве, Нова Горица, Аустроугарска
преминуo:	4. септембар, 1946 Љубљана, Словенија, ФНРЈ

Отац му је био официр аустроугарске војске и одликован је бројним одликовањима од цара Фрање Јосифа. Чим му је отац умро, Рупник се посветио војном позиву. Од 1. септембра 1895. до 18. августа 1905. похађао је пешадијску кадетску школу у Трсту након које добија чин пешадијског заставника. Ратну школу је похађао у Бечу од 1905. до 1907. године, а од 1901. до 1902. служи у 15. инжењеријском батаљону у Клостернебургу ради усавршавања за службу инжењеријског водника у пешадији. Чин водника прве класе је добио 1913. године, да би само годину дана касније отишао у Први светски рат.

Од 1. августа 1914. до 28. фебруара 1916 налазио се на дужности начелника 1. брдске дивизије као пешадијски капетан. Лав Рупник је 1916. године има дужност помоћника начелника штаба за оперативне и тактичке послове у 50. и 63. пешадијској дивизији.

Пред крај рата, Рупник се налази као начелник штаба 42. пешадијске дивизије. После слома Аустроугарске војске на Балкану, прелази у редове Српске војске и постаје начелник штаба Боке Которске и обалне одбране јужне Далмације.

Након рата, Лав Рупник добија дужности штабног официра у Херцег-Новом, а од 1919. у Бања Луци. Начелник штаба 7. Армије постаје 1921. и одлази на службу у Нишу. Ту дочекује и унапређење у чин потпуковника 1. марта 1923. Од 1928. до 1930. врши дужност начелника штаба Дравске дивизиске области. Након тога врши штабне дужности у Вараждину, Скопљу и Крагујевцу. У чин бригадног генерала је унапређен 28. јуна 1933., а армијског генерала 31. децембра 1937. Од 3. децембра 1938. врши дужност заповедника радова за утврђивање.

За време априлског рата налази се на дужности начелника Прве групе армија у Загребу. Након капитулације, заробљен је и одведен у Словенију. Немци га из затвора пуштају јер је раније служио у аустроугарској војсци. Лав Рупник одлази у Загреб 16. априла. 1941. код Усташког пуковника Лулића. Сутрадан, одлази возом за Словенију.

Након успостављања немачке окушпационе зоне, Рупник ступа у преговоре са вишим полицијским и СС вођом Ервином Росенером. Почетком 1942. Лав Рупник постаје градоначелник Љубљане под италијанском окупацијом. Шеф управе Љубљанске провинције је постао почетком 1943. под немачком окупационом управом. На ову дужност остаје све до марта 1944. када је преузео дужност генералног инспектора Словенског домобранства.

Пред крај рата, Рупник се налази на дужности заповедника Словенског домобранства. Успео је да побегне са једном скупином домобрана у Аустрију, али је врло брзо изручен југословенским властима.

Лав Рупник је изведен пред Војни Суд 4. Армије у Љубљани, од 21. до 30. августа 1946. и оптужен за издају и колаборацију. На истом суђењу изведени су: Ервин Розенер, др Григориј Рожман, љубљански бискуп, Милко Визјак, шеф персоналног одељења Словенског домобранства и др Ловро Хацин, шеф полиције у Љубљани.

Пресудом војног суда, Лав Рупник је осуђен на смрт стрељањем, а Ервин Росенер и др Ловро Хацин на смрт вешањем. Остали су осуђени на временске казне с принудним радом.

Смртна пресуда над Лавом Рупником извршена је 4. септембра 1946.

Као официр, Лав Рупник је одликован следећим ореденима: