Из пројекта Википедија
1. август (1.08) је 213. дан у години по грегоријанском календару (214. у преступној години). До краја године има још 152 дана.
[уреди] Догађаји
- 527.- Источноримски (византијски) цар Јустинијан I (527.-565.) ступио на престо - почетак једне од најсјајнијих владавина у римско-византијској историји.
- 1291. - Три кантона, Ури, Унтервалден и Швиц су су склопили савез за одбрану од Хабсбурговаца. Тај је савез био основа за стварање Швајцарске. Овај дан се прославља као национални празник Швајцарске
- 1560. - Шкотски парламент је укинуо папску јуриздикцију и одобрио калвинистичку вероисповест. Тиме је основана Шкотска црква.
- 1774. - Џозеф Пристли, британски хемичар, открио је гас који је назвао „dephologisticated air“. Овај је гас данас познат као кисеоник.
- 1778. - Отворена је прва штедионица у свету у немачком граду Хамбургу.
- 1793. - Као прва земља у свету, Француска је увела метрички систем мера.
- 1798. - Британска флота адмирала Хорација Нелсона уништила је француску флоту под командом адмирала Франсоа Бријеса у Бици код Абукира, близу Александрије. Наполеонова је војска у Египту после тог пораза остала одсечена од Европе.
- 1806. - Српски устаници победили Турке на Мишарском пољу код Шапца, што је била и највћа победа Карађорђеве војске у Првом српском устанку.
- 1813. - Изашао је први број првог српског дневног листа, „Новина сербских“, у Бечу. Лист су покренули Димитрије Давидовић и Димитрије Фрушић. Лист је угашен 1822. године због проблема са штампаријом.
- 1834. - Забрањено је ропство у целој Британској империји. Тиме је у британским колонијама ослобођено више од 770.000 робова.
- 1894. - Због спора око Кореје, Јапан је објавио рат Кини.
- 1914. - Четири дана после аустроугарског објављивања рата Србији, Француска је прогласила општу мобилизацију, Немачка је објавила рат Русији, док је Италија прокламовала неутралност.
- 1921. - Скупштина Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца је донела Закон о заштити државе, на основу којег је забрањен рад Комунистичкој партији и њеним посланицима у Скупштини (којих је било 58) поништила мандате.
- 1936. - 11. олимпијске игре у Берлину отворио је Адолф Хитлер.
- 1944. - У Вашави је избио устанак против немачке окупације. После двомесечних борби Немци су савладали устанике, а велики број њих послали у концентрационе логоре.
- 1958. - Јордански краљ Хусеин II поништио је федерацију своје земље са Ираком.
- 1960. - Бенин је прогласио независност од Француске.
- 1966. - Почео је 11. пленум Комунистичке партије Кине. На пленуму је донета одлука о почетку „културне револуције“, која је трајала десет година.
- 1975. - Државници 35 земаља потписали су у Хелсинкију завршни документ Конференције о европској безбедности и сарадњи (КЕБС, данас Организација за европску безбедност и сарадњу, ОЕБС). Међу потписницима је био и југословенски предсеник Јосип Броз Тито.
- 1994. - Роман Херцог, председник Немачке, изразио је жаљење Пољацима због патњи које су претрпели током немачке окупације у Другом светском рату.
- 2000. - Екстремисти у Кашмиру у Индији извршили су седам напада у којима је око 90 људи убијено а више десетина рањено. Већина жртава су били хиндуских ходочасници.
- 2001. - Тони Блер, премијер Велике Британије, започео је званичну посету Аргентини. То је била прва посета неког британског премијера Аргентини од Фокландског рата 1982. године.
- 10. пне. - Клаудије, римски цар и историчар.
- 126. - Пертинакс, римски цар.
- 1744. - Жан Батист Ламарк, француски научник.
- 1810. - Камило Бенсо Кавур, италијански државник и први минстар председник уједињене Италије.
- 1830. - Мери Харис, амерички борац за радничка права. († 1930.)
- 1844. - Херман Мелвил, амерички књижевник.
- 1952. - Зоран Ђинђић, председник Владе Србије (2000.-2003.).
- 1953. - Богдан Диклић, српски глумац.
- 1970. - Дејвид Џејмс, енглески фудбалер.
- 1979. - Ненад Ђорђевић, српски фудбалер.
- 1984. - Бастијан Швајнштајгер, немачки фудбалер.
[уреди] Празници и дани сећања
[уреди] Види још
