Мика Шпиљак

Из пројекта Википедија

Мика Шпиљак (Одра код Сиска 1916-) био је хрватски и југословенски партизан, комуниста и политичар, а од 15. маја 1983. до 15. маја 1984. председник Председништва СФРЈ.

Садржај

1 Биографија
2 Одликовања

[уреди] Биографија

Родио се у Одри, првом селу до Сиска на путу према Загребу. По школовању је био обућар.

[уреди] Антифашистичка борба

Кад је 22. јуна 1941. године нацистичка Немачка напала Совјетски Савез и тиме раскинула Споразум Рибентроп-Молотов, Мика Шпиљак био је у групи оних комуниста који су изишли из града, прво у Жабно, село недалеко Одре, а потом и у шуму Брезовицу, где су основали Први сисачки партизански одред.

[уреди] Успон у политици послератне Хрватске

Након Другог светског рата био је секретар Народног фронта за град Загреб, а од 1949. до 1950. био је и градоначелник града Загреба. Велики утицај на живот главног града Хрватске омогућио му је и успон у политичким структурама тадашње Хрватске, тако да је од 1963. до 1967. године био председник Извршног већа Сабора СР Хрватске, то јест тадашње хрватске владе. У том је својству учествовао и на припремама за IV брионски пленум (одржан 1. јула 1966. године), на којем је политички ликвидиран Александар Ранковић.

[уреди] На савезним функцијама у Београду

Након тога одлази у Београд где ће обављати низ савезних функција. Мика Шпиљак за тај ће свој одлазак из Хрватске оптуживати Владимира Бакарића, верујући да га је овај хтео одстранити и смањити му уплив. У Београду најпре обавља дужност председника Савезног извршног већа, то јест савезне владе. Ту функцију преузима 16. маја 1967. године и на њој остаје до 18. маја 1969. Године 1968. одлази у посету Ватикану где припрама терен за Титову посету Ватикану 1971. године, где га је примио папа Павле VI. Као председник Већа народа Скупшине СФРЈ свечано је прогласио и потписао Устав СФРЈ из 1974. године (21. фебруара). Крајем 1970-их преузима важну функцију председника Већа Савеза синдиката Југославије.

[уреди] Јачање утицаја у Хрватској

У време економске кризе у СФРЈ, 1982. године улази у Председништво Централног комитета Савеза комуниста Хрватске, а ускоро, након смрти Владимира Бакарића (1983.), улази и у Председништво СФРЈ. У то је време и члан Савета за заштиту уставног поретка. Као председник Председништва СФРЈ, 1984. године у Сарајеву изговорио је и реченицу: „Проглашавам да су 14. зимске олимпијске игре у Сарајеву отворене!“

Међу хрватским комунистима био је један од представника тврђе струје, заједно са Станком Стојчевићем. До 1986. године био је председник Председништва ЦК СКХ, кад га на том месту замењује управо Станко Стојчевић. Иако је Бакарић већ био мртав, сукоби међу Хрватским комунистима наставили су се између Шпиљака и Стојчевића са једне стране, и Стипе Шувара и старијих комуниста, Бакарићеве струје, који су га јавно или потајно подржавали.

[уреди] Одликовања

Мика Шпиљак одликован је орденом Народног хероја Југославије.

Председници Социјалистичке Федеративне Републике Југославије
Рибар \| Тито \| Колишевски \| Мијатовић \| Крајгер \| Стамболић \| Шпиљак \| Ђурановић \| Влајковић \| Хасани \| Мојсов \| Диздаревић \| Дрновшек \| Јовић \| Месић