Зимске олимпијске игре 1984.
Из пројекта Википедија
| XIV Зимске олимпијске игре - Сарајево 1984. | |
 |
|
| Град домаћин | Сарајево, Југославија |
| Број држава | 49 |
| Број спортиста | 1272 (998 м. и 274 ж.) |
| Број спортова | 6 |
| Број такмичења | 49 |
| Отварање игара | 8. фебруар 1984. |
| Затварање игара | 19. фебруар 1984. |
XIV Зимске олимпијске игре су одржане 1984. године у Сарајеву, Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији. Остали градови кандидати за Олимпијаду су били Сапоро, Јапан и Фалун/Гетеборг, Шведска.
Садржај |
[уреди] Кратак преглед
- Прве Зимске олимпијске игре у комунистичкој држави.
- Организација 14. ЗОИ коштала је 142,6 милиона долара, а половина прихода била је остварена од продаје права на ТВ пренос.
- Укупно је продато 250.000 улазница, а само у иностранству 200.000, док су ТВ пренос сарајевске "беле олимпијаде" пратиле две милијарде људи.
- Учествовало је 1272 спортиста из 49 земаља, а са Игара је извештавало више од 4500 новинара.
- Након 14. ЗОИ Сарајеву је, уз прелепе олимпијске објекте, остало 2850 новоизграшених комфорних станова, више лепих хотела и много тога другог, а било је отворено и 9500 нових радних места.
- Изложба о олимпијском Сарајеву обишла је 1640 градова бивше Југославиије и 1800 широм света.
[уреди] Детаљи са Олимпијаде
Пре више од 20. година, 8. фебруара 1984, погледи готово целог света били су упрти ка бајковитом светилишту 14. Зимских олимпијских игара.
Са сетом и уздахом присетиће се Сарајлије, а засигурно и бројни поштоваоци некадашње Југославије, оног прелепог осмофебруарског дана од пре више од две деценије, када је Сарајево било анђеоски град, а Југославија још аркадијевска земља.
У непоновљивом декору кошевског амфитеатра, након што је из древне Еладе стигао олимпијски плам, да би га до највишег постоља донела Санда Дубравчић, обасјано је светилиште 14. ЗОИ. А незаборавној светковини отварања, уз спортисте из 49 земаља, присуствовали су и бројни светски званичници и гости са председником Међународног олимпијског комитета Хуаном Антонијем Самараном на челу.
Подаље од те свечарске атмосфере, попут Кроновог брежуљка у Олимпији, стајале су и две планине-лепотице Јахорина и Бијелашница и два лепотана Игман и Требевић, заокружујући са спортским храмовима Зетре и Скендерије бајковити призор какав се ваљда виђа само једном.
Све је тих снежних дана, до 19. фебруара, када се олимпијски плам поново отиснуо ка свом хиљаду годишњем исходишту и уснулој Олимпијади, било толико љупко и чаробно да је Сарајлијама, као и њиховим гостима, изгледало и као да сањају.
Идеално извајане стазе, смерно уређена и друга спортска борилишта и Олимпијско насеље у Мојмилу, као и сарајевске улице и ресторани изгледали су тако лелујаво и дотерано као да их је надгледала и сама богиња лепоте Афродита. А нека "вечна дружења и пријатељства", установљена тада, преживеће и многе касније потопе, доказујући тако бесмртност олимпијског духа.
[уреди] Медаље
Табела медаља освојених на Зимским олимпијским играда у Сарајеву 1984. године:
| Зимске олимпијске игре 1984. |  |
||||
|---|---|---|---|---|---|
| Место | Држава | Злато  |
Сребро  |
Бронза  |
Укупно |
| 1 |  Источна Немачка |
9 | 9 | 6 | 24 |
| 2 |  СССР |
6 | 10 | 9 | 25 |
| 3 |  САД |
4 | 4 | 0 | 8 |
| 4 |  Финска |
4 | 3 | 6 | 13 |
| 5 |  Шведска |
4 | 2 | 2 | 8 |
| 6 |  Норвешка |
3 | 2 | 4 | 9 |
| 7 |  Швајцарска |
2 | 2 | 1 | 5 |
| 8 |  Канада |
2 | 1 | 1 | 4 |
 Западна Немачка |
2 | 1 | 1 | 4 | |
| 10 |  Италија |
2 | 0 | 0 | 2 |
| 11 |  Уједињено Краљевство |
1 | 0 | 0 | 1 |
| 12 |  Чехословачка |
0 | 2 | 4 | 6 |
| 13 |  Француска |
0 | 1 | 2 | 3 |
| 14 |  Јапан |
0 | 1 | 0 | 1 |
 СФР Југославија |
0 | 1 | 0 | 1 | |
| 16 |  Лихтенштајн |
0 | 0 | 2 | 2 |
| 17 |  Аустрија |
0 | 0 | 1 | 1 |
| 39 | 39 | 39 | 117 | ||
[уреди] Види још
[уреди] Спољашње везе
|
|
|
|
|---|---|---|
|
Атина 1896. | Париз 1900. | Сент Луис 1904. | Лондон 1908. | Стокхолм 1912. | Антверпен 1920. | Париз 1924. | Амстердам 1928. | Лос Анђелес 1932. | Берлин 1936. | Лондон 1948. | Хелсинки 1952. | Мелбурн 1956. | Рим 1960. | Токио 1964. | Мексико Сити 1968. | Минхен 1972. | Монтреал 1976. | Москва 1980. | Лос Анђелес 1984. | Сеул 1988. | Барселона 1992. | Атланта 1996. | Сиднеј 2000. | Атина 2004. | Пекинг 2008. | Лондон 2012. Шамоне 1924. | Сент Мориц 1928. | Лејк Плесид 1932. | Гармиш-Партенкирхен 1936. | Сент Мориц 1948. | Осло 1952. | Кортина Дампецо 1956. | Скуо Вели 1960. | Инсбрук 1964. | Гренобл 1968. | Сапоро 1972. | Инсбрук 1976. | Лејк Плесид 1980. | Сарајево 1984. | Калгари 1988. | Албертвил 1992. | Лилехмер 1994. | Нагано 1998. | Солт Лејк Сити 2002. | Торино 2006. | Ванкувер 2010. |
||
