Омер паша Латас

Из пројекта Википедија

Омер-паша Латас

Омер-паша Латас (24. септембар 1806, Јања Гора, општина Плашки —18. април 1871, Цариград).

Био је српског поријекла и у хришћанству се звао Михаило Мића. Као официрско дијете учио је кадетску школу у Госпићу и ступио је у војску као кадет-наредник. Ради новчаних неприлика, пребјегао је 1827. у Босну, и доспио је у Гламоч, а одатле у Бању Луку, мучећи се да заради издржавање.

У Бања Луци примио је ислам и ново име. Послије двије године отишао је у Видин. Ту га је заповједник тврђаве узео за учитеља цртања својој дјеци и задовољан његовим радом, препоручио га је у Цариград. С том препоруком постао је наставник техничког цртања у цариградској војничкој школи, а касније учитељ пријестолонасљедника Абдул Меџида и убрзо (1838) пуковник.

Када је на пријесто дошао Абдул Меџид, Омер-паша Латас је постао паша. Одличан војник, Омер-паша се истакао 1840. у Сирији против султанових одметника, 1842. код гушења буне у Албанији, 1845. поновно у Сирији и 1846. у Курдистану, увијек у борби с бунтовницима. Послије тих успјеха, још врло млад, именован је за мушира. Године 1848/49. он је са Русима извршио окупацију дунавских кнежевина.

У нашим крајевима Омер-паша је остао запамћен будући да је сломио отпорну снагу босанског беговата. Против султанових реформи јавила се у Босни и Херцеговини јака опозиција још од времена Хусејин-бега Градашчевића. Једно вријеме се чинило, да се стишала, али је од револуционарне 1848. букнула новом снагом.

Устанак против Османлија избио је 1849. у босанској Крајини, и босански везир Тахир паша није успио да га свлада. Затим су се јавили слични покрети и на другим странама, а међу противницима реформи био је и херцеговачки везир Али паша Ризванбеговић. Султан је послао 1850. у Босну Омер-пашу, да угуши устанак. Брзо и одлучно Латас је разбио у неколико окршаја бунтовнике, похватао главне вође, а међу њима и Али-пашу, кога је убио један стражар (20. марта 1851).

Око 1000 најугледнијих ага и бегова позатварано је, а око 400 оковано послано у Цариград. Босна је послије тога била смирена, а феудални став бегова и ага скршен за увијек. Стога је Омер-паша Латас проглашен у Босни за ђаур-пашу и највећег непријатеља домаћег племства.

Када је 1852. дошло до сукоба између Порте и кнеза Данила Омер-паша је повјерено врховно заповједништво над турском војском. Челични обруч око Црне Горе почео је да стеже у јануару 1853, али је даљњу акцију спријечило посредовање Аустрије и Русије.

Непосредно послије тога, када је избио Кримски рат (у јесен 1853), Омер-паша је именован за заповједника турске војске на дунавској линији. Држао се врло добро и добио је ранг сердар екрем. Послије руског повлачења са Дунава, Латас је сарађивао, са енглеским и француским савезницима, при опсади Севастопоља, а послије у борбама на Кавказу. Од 1857. до 1859. године Омер-паша Латас је провео као заповједник у Месопотамији, гдје је поново гушио устанке.

Због своје оштрине тамо био је једно вријеме у немилости, али је опет избио на чело 1861, када је био на помолу рат с Црном Гором, поводом устанка Луке Вукаловића. У том рату Омер-паша Латас је поново био главни заповједник и био је Црну Гору довео у веома тежак положај, из кога се спасла опет само заузимањем великих сила. Посљедња војничка мисија Омер-паше била је, да угуши грчки устанак на Криту 1867. Овог пута он је војнички завршио свој посао, али није могао до краја да спроведе блокаду због лоше турске флоте и снабдијевања. Стога се 1868, сам повукао.