Бања Лука
Из пројекта Википедија
| Бања Лука | |
|---|---|
|
|
|
| Грб града
|
|
| Опште информације | |
| Површина | 1.239 км² |
| Становништво (1999) | 220.000 |
| временска зона | централноевропска: UTC+1 |
| Географски положај | 44° 46´ СГШ, 17° 11´ ИГД |
| Поштански број | 78 000 |
| Позивни број | +387(0)51 |
| Скраћеница | БЛ |
| Интернет адреса | www.banjaluka.rs.ba |
| Политика | |
| Градоначелник | Драгољуб Давидовић |
| Политичка партија | СНСД |
Локација
  Бања Лука |
|
Бања Лука или Бањалука је највећи и де факто главни град Републике Српске и други по величини у Босни и Херцеговини. У данашњој политичко-територијалној организацији Републике Српске, којa се састоји од општина и градова, град (раније општина) Бања Лука највећа је политичко-територијална јединица са 1.239 км² и представља политички, административни, финансијски, универзитетски и културни центар Републикe Српскe.
Поред тога што је позната као град зеленила, Бању Луку називају и градом младих, спорта и лијепих дјевојака. Бања Лука је некада била снажан привредни центар са 63.000 запослених и са развијеном машинском, текстилном, прехрамбеном, дрвопрерађивачком и електроиндустријом. Протекла ратна збивања (1992—1995) и послијератна друштвена транзиција узроковали су пропадање већине индустријских капацитета и тржишта. У послијератном периоду Бања Лука се све више отвара према земљама тржишне економије, а своју развојну шансу види у трговини, туризму, пољопривреди и прехрамбеној индустрији.
Садржај |
[уреди] Географски положај и клима
Бања Лука је смјештена на обалама Врбаса, на мјесту гдје ова ријека губи особине планинске ријеке и улази у низију на свом путу ка ушћу у Саву. Врбас тече средином града и на градском подручју прима притоке Сутурлију, Црквену и Врбању.
Средишњи дио града лежи на надморској висини од 163 м и окружен је терцијарним брежуљцима. Према различитим геоморфолошким, геолошким и хидрографским особинама које су значајне за локацију постојећих и будућих цјелина града, подручје Бање Луке се може подијелити на 4 цјелине: равно дно котлине, алувијалне терасе, брда која окружују котлину и Динарске планине.
Град се, пратећи ток Врбаса, развијао низводно, а стамбена насеља која су се градила послије Другог свјетског рата и земљотреса 1969. развијала су се у ширину према брдима која окружују Бању Луку. Испод тих брда никле су модерне вишеспратнице.
Територија града (некада општине) Бања Лука граничи се са општинама: Лакташи, Челинац, Котор Варош, Кнежево, Мркоњић Град, Рибник, Оштра Лука и Приједор.
Клима Бање Луке је умјерено континентална уз утицај климе панонског појаса. Средња годишња температура је 10,7 °C, средња јануарска 0,8 °C, док је средња јулска 21,3 °C. На климу знатно утичу географски положај града (котлина), Врбас са притокама те урбанизација градског подручја.
[уреди] Историја
На ширим просторима града откривена су богата археолошка налазишта која говоре о прастановницима простора око Врбаса. Први познати становници били су Илири и Келти.
О боравку Римљана свједоче бројни артефакти пронађени на разним локалитетима у близини данашње Бање Луке. Римљани су први открили љековита својства минералних вода на извориштима у околини града — Горњем Шехеру, Слатини и Лакташима.
У то вријеме Бања Лука се налазила на важном римском путу који је повезивао Сплит (лат: Spalatum) са Градишком (лат: Servitium/Serbinum). У данашњем срцу града, на мјесту где се сада налази културно-историјски споменик, тврђава Кастел, било је подигнуто римско војно утврђење Кастра, унутар којег се одвијао живот римског војног насеља.
Током VI и VII вијека, послије пропасти Римског царства, досељавају се словенска племена. Од VII до XII вијека овим просторима је углавном господарила Византија. Повремено су их заузимали и мађарски краљеви, а у IX вијеку ријека Врбас (или Уна) је била западна граница Србије. У првој половини XII вијека територјом данашње Бање Луке влада први босански бан Борић.
Врбаски град се први пут спомиње 1224. године, Земљаник 1287, Котор (Котор Варош) 1322, а Звечај и Бочац 1404. Крајем XIV вијека овим просторима (тзв. Доњим крајевима) влада краљ Твртко, а почетком XV вијека моћни феудалац Хрвоје Вукчић.
Град се под данашњим именом први пут помиње 1494. године када угарски краљ Владислав II наводи име Јураја Микулашића и додаје да је Микулашић обављао дужност каштелана Бање Луке. Вјерује се да је ово име настало од ријечи „бан“ и „лука“, при чему је лука је означавала ливаду у близини воде.
[уреди] Отоманска и аустроугарска власт (од XVI до XX вијека)
Турци Османлије освајају Бању Луку 1521. године. Око 1580. године Ферхад паша Соколовић гради чаршију на идеалном простору за развој насеља, на ушћу ријеке Црквене у Врбас. Ферхад паша је убрзано изграђивао Банја Луку па је у периоду од 1579. до 1587. године између реке Врбас и потока Црквене подигао 216 јавних грађевина а мећу нјима најпознатије караван-сарај, хамбаре за жито, те нову чаршију са око 200 занатских и трговачких дућана.
У својих 500 година постојања Бања Лука је била поприште многих сукоба. У вријеме аустријско-турских ратова била је више пута пустошена, а њено становништво побијено или растјерано. Нарочито је значајна битка која се водила око бањолучке тврђаве 1773. године у којој су обје стране претрпиле велике губитке. Бању Луку су поред војничких похода пустошиле и велике епидемије куге, од којих је најстрашнија била она између 1813. и 1816. као и чести разорни земљотреси.
Крајем турске владавине град је имао 1.126 кућа од којих су 103 биле у српској вароши. Овај период бањолучке прошлости обиљежио је и Васа Пелагић, управник Српскоправославне богословије, прве средње школе у Босни. Пелагић је за школске потребе и ради ширења просвјете у народу штампао 1867. године у Београду "Руковођу за српско-босанске, херцеговачке, старосрбијанске и македонске учитеље". Примио је чин архимандрита да би заштитио Богословију у Бањој Луци од противника из редова све три вјере, којима се није допадао његов слободоуман школски програм.
Године 1878. Бању Луку окупира Аустро-Угарска. Иако је за вријеме турске власти била административни центар регије, Бања Лука је аустроугарску окупацију дочекала као заостало оријентално насеље са мање од 10.000 становника. Под новом влашћу град значајно напредује. Добија саобраћајнице, водовод, канализацију, електричну расвјету, развија се привреда и трговина. Жељезничким путем се извлачи дрвно богатство, које се пласирало даље у све крајеве "двојне монархије".
За вријеме аустроугарске владавине отворена је и "Велика реалка", "Фабрика дувана" и дрвопрерађивачко предузеће "Босна холц".
Најзначајнији Бањолучанин тог времена је свакако писац и народни трибун Петар Кочић, родом из оближњих Стричића на планини Мањачи, који је оставио велики и трајни печат у културном и политичком животу овог краја, као и у српској књижевности уопште.
[уреди] Ослобођење и савремено доба (XX вијек)
За почетак Првог свјетског рата везана је једна занимљивост. Наиме, по објављивању рата Србији, Аустро-Угарска је у Бањој Луци похапсила све виђеније Србе и оптужила их за велеиздају. Слободу за њих је успео да издествује Алфонсо XIII, тадашњи краљ Шпаније, и то преко своје мајке, Марије Кристине, поријеклом са аустријског двора. Захвална Бања Лука и данас има улицу у самом центру града која носи име овога владара.
У доба Краљевине Југославије град се убрзано развија, поготово за вријеме управе енергичног и предузетног Бана Светислава Тисе Милосављевића, првог бана тадашње Врбаске бановине. Тада су изграђене монументалне зграде Хипотекарне банке, Банске управе, Банског двора, Соколског дома, Хигијенског завода, Народног позоришта Врбаске бановине и цркве Свете тројице, коју су срушили њемачки авиони (данас храм Христа спаситеља). Отворен је велики број нових школа, Етнографски музеј Врбаске бановине, изграђен је градски мост, те подигнут Градски парк. Културни живот Бање Луке доживљава прави процват.
Напредак града зауставља Други свјетски рат и њемачко бомбардовање 9. априла 1941. са великим разарањима, а потом и савезничко бомбардовање 1944. У Другом свјетском рату Бања Лука је била у оквиру Независне Државе Хрватске, под усташким режимом. Многе српске и јеврејске породице су протјеране, а неке од њих завршавају у концентрационом логору Јасеновцу. Некада бројна јеврејска заједница (углавном Сефарда) у Бањој Луци готово сасвим је нестала. У зору 7. фебруара 1942. једна усташка сатнија под командом Јосипа Мислова (у пратњи фрањевачког свештеника Вјекослава Филиповића) у бањолучким насељима Дракулић, Шарговац и Мотике хладним оружјем убија преко 2.500 Срба (од чега око 500 дјеце). Порушен и осиромашен град ослобођен је 22. априла 1945. Године 1961. на оближњем Бањ брду подигнут је споменик у знак сјећања на неколико хиљада крајишких бораца који су погинули у Другом свјетском рату.
Најтежи ударац у послијератном периоду (СФРЈ) граду задаје катастрофални земљoтрес 1969. године, након којег град коначно добија свој препознатљиви изглед и значај. Година 1969. дубоко је урезана у историју града и свијест становништва. Најразорнији удар погодио је град 27. октобра 1969. године. Почело је у ноћи 26. октобра у 2.55 ч. неуобичајено јаким „претходним ударом“; подрхтавање се наставило до 8.53 ч. када је град погодио земљотрес јачине 8° Меркалијеве скале, односно 6° Рихтерове скале с епицентром у самом центру града (гдје се данас налази зграда робне куће „Боска“). Захваљујући правовременим мјерама, број људских жртава је сведен на минимум (15 погинулих, а близу 1.000 рањених). Материјална штета је била огромна. Укупно је оштећено 112 привредних организација, 36.267 станова, 131 школска зграда, сви објекти културе, социјалне заштите, јавних служби. Медицински центар је до темеља срушен. Привреда је претрпјела значајне губитке. Након земљотреса долази вријеме велике обнове града, када је изграђено мноштво нових објеката и стамбених насеља.
Оснивањем Републике Српске Бања Лука, као највећа територијално политичка јединица постаје де факто главни град Републике у којем су сједишта свих републичких институција.
Град се данас простире на површини od 1.239 км² коју насељава око 250.000 становника од којих преко 75 % живи у ужем градском подручју. Културно-образовном концепту региона печат дају Народни музеј, Народно позориште, Народна и универзитетска библиотека, кутурни центар Бански двор, Архив, Дјечје позориште, Умјетничка галерија, тринаест средњих школа и четрнаест високошколских установа.
[уреди] Политика - политичко и административно уређење
 |
За више информација погледајте Политичко и административно уређење Бање Луке. |
Град Бања Лука је територијална јединица локалне самоуправе и има надлежности које су законом додијељене општини.
Органи власти у Граду Бањој Луци су:
- Скупштина града, и
- Градоначелник.
Скупштина града је представничко тијело грађана, и орган одлучивања и креирања политике Града. Скупштина има 31 одборника. Одборници се бирају на непосредним локалним изборима, тајним гласањем, на период од четири године.
Градоначелник заступа град и врши извршну функцију у Граду Бањој Луци. Он руководи Административном службом града, и одговоран је за њен рад.
- Тренутни градоначелник Бање Луке је Драгољуб Давидовић.
- Скупштинску већину у градској скупштини и извршну власт у Бањој Луци формирао је Савез независних социјалдемократа (СНСД).
[уреди] Становништво и насеља
|
За више информација погледајте Демографија Бањалуке. |
По посљедњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Бања Лука имала је 195.692 становника, распоређених у 54 насеља.
[уреди] Национални састав (1991. године)
Општина Бања Лука:
- Срби - 106.826 (54,58%)
- Хрвати - 29.026 (14,83%)
- Муслимани - 28.558 (14,59%)
- Југословени - 23.656 (12,08%)
- остали, неопредијељени и непознато - 7.626 (3,92%)
укупно: 195.692
Град Бања Лука
- Срби - 70.155 (49,03%)
- Муслимани - 27.689 (19,35%)
- Хрвати - 15.700 (10,97%)
- Југословени - 22.645 (15,82%)
- остали, неопредијељени и непознато - 6.890 (4,81%)
укупно: 143.079
[уреди] Насељена мјеста
Агино Село, Бања Лука, Барловци, Бастаси, Бистрица, Бочац, Борковићи, Бронзани Мајдан, Церици, Чокори, Дебељаци, Добрња, Драгочај, Дракулић, Дујаковци, Голеши, Ивањска (Поткозарје), Јагаре, Кмећани, Кола, Кола Доња, Крмине, Крупа на Врбасу, Куљани, Локвари, Лусићи, Љубачево, Мелина, Мотике, Обровац, Павићи, Павловац, Перван Доњи, Перван Горњи, Пискавица, Понир, Пријаковци, Пријечани, Прњавор Мали, Радманићи, Радосавска, Рамићи, Рекавице, Славићка, Стратинска, Стричићи, Суботица, Шарговац (Српски Милановац), Шимићи, Шљивно, Верићи, Вилуси, Залужани и Зеленци.
Послије потписивања Дејтонског споразума општина Бања Лука у цјелини ушла је у састав Републике Српске.
 |
Град Бања Лука |
|---|---|
| Градске четврти |
Ада • Борик • Врбања • Залужани • Кочићев вијенац • Лазарево (Буџак) • Дракулић • Лауш • Нова варош • Обилићево (Мејдан) • Петрићевац • Паприковац • Росуље • Сарачица • Старчевица • Српске топлице (Шехер) • Српски Милановац (Шарговац) • Центар • Чесма • |
| Приградска насеља: |
Бочац • Бронзани Мајдан • Борковићи • Бистрица • Верићи • Голеши • Горња Пискавица • Доња Кола • Драгочај • Карановац • Кмећани • Кола • Крупа на Врбасу • Мишин Хан • Пискавица • Пријаковци • Поткозарје (Ивањска) • Рекавице • Стричићи • Шимићи • |
[уреди] Привреда
До 1992. године Бања Лука је била снажан привредни центар са 63.000 запослених и развијеном индустријом. Национални доходак по глави становника износио је 2.850 америчких долара, а стопа запослености 32,6 %. Привредни развој града био је заснован на развоју индустрије, уз доминацију секундарног сектора у којем је било ангажовано 54 % укупног броја запослених.
Након четворогодишњих ратних дејстава привреда Бање Луке стагнира. Пропуштена је нова технолошка генерација а опрема, инсталирана прије рата, сада је застарјела. И најзад, покидане су традиционалне спољнотрговинске везе и изгубљени значајни купци и тржишта.
У посљедњих неколико година нагло се развија финансијски сектор и Бања Лука постаје финансијско средиште. У 2002. години почиње да ради новооснована Бањалучка берза [2]. Ускоро се и акције највећих предузећа Републике Српске уврштавају на берзанску котацију. Међу њима се налазе акције Телекома Српске, Рафинерије уља Модрича, Бањалучке пиваре, Витаминке и многе друге. Појављују се инвеститори из Словеније, Хрватске и Србије, а потом и из Европске уније, Норвешке, САД, Јапана и Кине.
Осим берзе, у овом граду су смјештене и друге важне финансијске институције као што су Комисија за хартије од вриједности Републике Српске, Агенција за банкарство Републике Српске и Управа за индиректно опорезивање БиХ. Све то Бању Луку чини једним од најважнијих финансијских центара у земљи и требало би да представља основу за привредни развој овог краја.
[уреди] Образовање
Бања Лука је сједиште једне од двије високошколске установе у Републици Српској - Универзитета у Бањој Луци [3]. У тренутку оснивања (1975), у саставу Универзитета било је пет факултета: електротехнички, технолошки, машински, правни и економски и три више школе. Касније је основан и медицински факултет (1978. године), да би након распада Босне и Херцеговине и формирања Републике Српске у Бањој Луци били основани пољопривредни (1992), шумарски (1993), филозофски (1993), архитектонско-грађевински (1995) и природно-математички факултет (1996), као и Академија умјетности (1999).
У Бањој Луци је смјештено дванаест средњих школа. Најстарија средњошколска установа је Гимназија, која је у 1995. години прославила сто година постојања, а ту су и: Грађевинска школа, Економска школа, Електротехничка школа „Никола Тесла“, Медицинска школа, Музичка школа „Владо Милошевић“, Пољопривредна школа, Техничка школа, Угоститељско-трговинско-туристичка школа, Школа ученика у привреди, Центар за образовање васпитање и рехабилитацију слуха и говора, Центар „Заштити ме“.
Бања Лука има 29 основних школа.
[уреди] Култура
У вријеме Краљевине Југославије, односно управе Бана Милосављевића, бањолучко стваралаштво афирмише познате креаторе и аниматоре у области културе, који постављају највриједнија остварења на културну позорницу града.
Народно позориште [4] и Етнографски музеј основани су исте, 1930. године. Први управник Музеја био је чувени сликар Шпиро Боцарић. У почетку осмишљен као етнографски, музеј с временом повећава фонд историјске и архивске грађе. Име Душана Митровића заузима почасно мјесто у позоришним аналима. Био је управник првог позоришног ансамбла који се састојао од десетак глумаца, међу којима су били Вјекослав Афрић и Владо Зељковић.
Недуго затим отворена је Народна библиотека, која сада има обиљежја народне и универзитетске библиотеке. Поред фонда од 250.000 књига библиотека располаже и са 3.500 уникатних примјерака књига велике вриједности.
Дјечије позориште је почело с радом 1960. године, а последњих година и ДИС — Позориште младих.
Осим у Музеју савремене умјетности Републике Српске [5], дјела познатих мајстора могу се видјети и у галерији „Терзић“. Концерти, изложбе, промоције и други културни садржаји углавном се одржавају у Банском двору.
Најпознатије и најугледније културне манифестације у Бањој Луци су Кочићеви сусрети, Светосавска академија, Ђурђевдански фестивал и Фестивал градске и народне музике, Театарфест, Сајам књига и др. Филмска остварења се емитују у биоскопу „Палас“ и мултиплексу „Козара“.
У Бањој Луци се сваке године одржавају двије вишедневне манифестације: „Бањолучке љетне игре“ и „Љето на Врбасу“.
У области културно-умјетничког аматеризма најактивнија су следећа друштва и удружења : „Веселин Маслеша“, „Пелагић“, „Чајавец“, српско пјевачко друштво „Јединство“, дјечји хор „Врапчићи“ и друга.
[уреди] Туризам
Како се град протеже обалама доњег тока Врбаса, на овим просторима риболов је веома старо занимање. Горњи ток Уне и Врбаса, а Плива цијелим својим током, богати су разноврсном рибом (пастрмком, младицом и липљаном, а кањони ових ријека су и туристичке атракције.
Врбас и Уна у доњем току, као и равничарска Сава, богате су рибом мирних вода: шараном, штуком и сомом. Изузев сјеверне стране, Бања Лука је окружена шумовитим брдима са разноврсном дивљачи. Ловишта срна се налазе на Мањачи и Чемерници, резервати медвједа у шумама Котор Вароши, Масловара и Шипрага, а Бардача обилује барском дивљачи, претежно дивљим паткама и гускама.
Траписка шума познато је ловиште фазана и зечева, којих има и у резервату на подручју Ивањске.
Захваљујући близини термоминералних извора (Лакташи, Шехер, Слатина, Кулаши ...) Бања Лука има основне услове за развој бањско-рекреативног туризма. Ради љековитих својстава извори су коришћени и у доба Римљана, али до данас није завршена реконструкција и модернизација бањских љечилишта са теренима за рекреацију и осталим садржајима савремене туристичке понуде.
Бања Лука је дуго словила као град зеленила са више од десет хиљада стабала, уређеним парковима, зеленим површинама и чувеним алејама. Планови везани за развој туризма подразумијевају санацију тврђаве Кастел и уређење обала Врбаса и зелених оаза у близини града (Бањ брдо, Шибови, Траписти и излетишта поред Врбање).
Поред добре природне основе за развој лова и риболова, те бањског, манифестационог и сеоског туризма, у Бањој Луци је у посљедње вријеме све популарнији и авантуристички туризам. Под тим се подразумијева рафтинг, кајакаштво, планинарење, спелеологија, параглајдинг и слично за које Врбас и њен кањон представљају идеалну локацију.
[уреди] Знаменитости
Зграда Градске палате и Банског двора
Симболи Бање Луке, изграђени су у "златно доба" града у вријеме формирања Врбаске бановине на челу са Светиславом Тисом Милосављевићем. Радови на Банском двору почели су у марту 1931, а свечано отварање здања је било 8. новембра 1932. године. Диспозиције ових објеката су ријешене блоковским системом, са свјетларницима уз наглашено централно постављено степениште, смишљено и креативно, са задовољењем свих функција. Габарити обухватају углове улица, код којих се, излазећи фасадама на три стране, формирају затворени блокови. Ово архитектонско рјешење у себи садржи архитектонски израз обједињеног класицизма и елемената средњовјековног српског градитељства, са извученим и наглашеним пиластрима, те са декоративно обрађеним капителима и архиволтама које уоквирују полукружне отворе.
Саборна православна црква Христа спаситеља
Црква је израђена у српсковизантијском стилу, који се код нас јавља у архитектонској пракси крајем XIX и почетком XX вијека. Срушена је у Другом свјетском рату, а обнова је почела тек 1992. Црква је саграђена од најплеменитијег камена са Блиског истока тзв. травертин у бојама (црвени и жути) који настаје вулканским ерупцијама. На фасади храма налазе се портали, розете, стубови, крстови, бифоле и архиволте које су рађене од карарског бијелог мермера. Стубови (шест великих и четири мала) направљени су од гранита из мјеста Ђадоне, Сардинија. Иако њена унутрашњост још увијек није уређена, данас црква Христа спаситеља архитектонски представља једну од најљепших и највећих православних грађевина на Балкану.
Тврђава Кастел је најстарији историјски споменик у Бањој Луци. Налази се у средишњем дијелу града и доминира лијевом обалом Врбаса. У прошлости је Кастел био јако војничко утврђење са намјеном да брани котлину Врбаса од непријатељских налета. Тврђава је са свих страна опасана дебелим каменим зидовима, а у њеној унутрашњости, поред љетне позорнице, игралишта за дјецу и националног ресторана налази се Завод за заштиту културног и природног насљеђа РС, који ради од 1976. године.
Музеј савремене умјетности Републике Српске
Зграда старе жељезничке станице из 1891-1892. године (данас Музеј савремене умјетности РС) изведена је као монументално здање, са истакнутим средишњим улазом и бочним крилима на којима су такође репрезентативни портали, са лучним отворима богато украшених архиволти у приземљу, наглашеним профилисаним вијенцима и складним ритмом правоугаоних прозора на спрату, док је перонска страна првобитно имала тријем на челичним стубовима са украсним капителима. Грађена је у неоренесансном маниру, а позицијом је омогућила формирање првог градског трга везаног за Царски друм.
Народно позориште Републике Српске
Народно позориште Републике Српске у Бањој Луци основано је 1930. године као "Народно позориште Врбаске бановине" и од тада је важан носилац развоја драмске умјетности у граду, а и цијелој регији. Као и многе друге знаменитости у граду, зграда Народног позоришта изграђена је у вријеме бана Милосављевића.
Хипотекарна банка
Монументални објекат Хипотекарне банке изграђен је 1936. године, а у њему су, поред елемената Баухауса, наглашени и неокласицистички елементи. Двије бронзане фигуре крајишких сељака, које фланкирају репрезентативни портал, израдио је Володемер Захородњук.
Господска улица
Крајем XIX вијека у Господској улици (улица Веселина Маслеше) подигнут је низ једноспратних неоренесансних зграда, а доцније и зграда са стилским елементима сецесије, намијењених трговини и становању. Већи број ових објеката сачувао се до данас и својим богатим украсима на вијенцима око прозора и балкона и са декоративним торњићима на угловима чини репрезентативну пјешачку зону у средишту града. Данас се у овим објектима дуж Господске улице налазе многе трговачке радње које нуде робу домаћих и свјетских произвођача.
Споменик Петру Кочићу
Споменик књижевнику и народном трибуну Петру Кочићу (1877—1916) налази се у централном Градском парку. Аутори споменика су Антун Аугустинчић и Вања Радауш. Споменик је завршен 1929, а постављен је и свечано откривен 6. новембра 1932. године.
Самостан Марија Звијезда
Изграђена је 1926. године. Старохришћански и романички елементи обликују огроман простор тробродне базилике на тачно промишљен, оригиналан начин, с обзиром на то да је средишња лађа дугачка шездесет, а широка 10 метара. Унутрашњост самостана одликује се смислом за уређење простора, њежним колоритом и необично умјетничким уобличењем. Заправо, тој цркви, која је већ 30 година и жупна црква, нема сличне у цијелој Босни.
Бањ брдо
Бањ брдо је познато бањолучко излетиште, са којег се може видјети готово цијели град. На врху овог брда (431 м надморске висине) налази се споменик Крајишницима палим у Народноослободилачкој борби (1941—1945). Споменик је маузолејског типа (висине 13 м и дужине 24 м) и рад је једног од највећих југословенских кипара и мајстора меморијалне пластике, Антуна Аугустинчића. Бањ брдо доминира бањолучком котлином, а његов врх је удаљен 5 км од центра града.
[уреди] Спорт
Од бањолучких спортиста најпознатији су рукометаши који су свом граду донијели титулу европског првака у рукомету.
Успјехе су постизали су и бањолучки боксери, стријелци, шахисти, падобранци, фудбалери, бициклисти, кајакаши, кошаркаши . . . са 12 олимпијских медаља (8 златних), 15 медаља са свјетских првенстава, 6 медаља са европских првенстава, 4 са универзијада, 11 са медитеранских игара и 39 са балканских првенстава. Бања Лука има једног клупског првака Европе (Рукометни клуб „Борац“)[6], побједника Средњоевропског фудбалског купа (ФК „Борац“) те велик број екипних и појединачних шампионских титула у првенствима Југославије.
Данас у Бањој Луци организовано је и активно ради 104 спортске организације у 19 спортова, те 16 спортско-рекреативних друштава и удружења.
[уреди] Саобраћај
Након периода стагнације у развоју саобраћајне инфраструктуре, у задњих неколико година започета је изградње мреже аутопутева и аеродрома у Републици Српској. У току је изградња аутопута Бања Лука — Градишка (E-661) који веже Бању Луку са аутопутом Е-70 Београд—Загреб. Аеродром Бања Лука ( у мјесту Маховљани сјеверно од града) изграђен је 1985. године, али је за цивилни саобраћај отворен тек 1998. када је отворена и прва редовна путничка линија Београд-Бања Лука-Београд. С обзиром на неизграђено карго складиште у оквиру аеродрома [7] теретни саобраћај још није успостављен.
Поред бројних приватних превозника и шпедитера, друмски путнички и теретни саобраћај организују „Аутопревоз“, „Бањалукатранс“ и „Ротас“. Бањолучка привредна предузећа карактерише уситњеност капацитета режијског саобраћаја.
Осим домаће жељезничке линије Добој — Бања Лука — Приједор — Нови Град — Добрљин у функцији је и међународна линија Загреб — Бања Лука — Сарајево — Плоче.
| Сјеверозапад: | Сјевер: | Сjевероисток: |
| Запад: | Бања Лука | Исток: |
| Југ: | Југоисток: |
[уреди] Медији
[уреди] Телевизијске станице
- РТРС — Телевизија Републике Српске (јавни сервис) [8],
- Алтернативна телевизија [9],
- Бел канал,
- Телевизија Симић
[уреди] Радио станице
- РТРС — Радио Републике Српске [10],
- Биг радио [11],
- Уно радио [12],
- Нес радио [13],
- ТМК/Оксиген [14]
и друге
[уреди] Дневна штампа
- Глас Српске [15],
- Независне новине [16]
[уреди] Градови побратими/пријатељи
Патра, Грчка
Кајзерслаутерн, Њемачка
Лавов, Украјина
Москва, Русија
Крањ, Словенија
Београд, Србија- Нови Сад, Србија
Грац , Аустрија
[уреди] Галерија слика
 Манастир Гомионица[1], XVI вијек |
 Џамија Ферхадија, XVI вијек |
 Бања Лука 1903. године |
 Алеја Краља Петра I Карађорђевића (Царски друм) |
 Раскрсница на булевару Цара Душана |
 Поглед на Бању Луку са оближњих узвишења |
[уреди] Спољашње везе
- Званична страна Града Бање Луке
- Туристичка организација Бање Луке
- BanjalukaLive - Бањолучки интернет портал
- Водич кроз Бању Луку
- Универзитет у Бањој Луци
- Аеродром Бања Лука
- Бањолучка берза
- Бањолучки велесајам
- Народно позориште Републике Српске
- БЛ биоскопи
- Бањолучка градилишта
- http://www.banjaluka.com/
- Завод за изградњу Бања Лука
Координате: 44° 46´ СГШ, 17° 11´ ИГД
 |
Чланак Бања Лука је пример међу сјајним чланцима. Позивамо и Вас да напишете и предложите неки сјајан чланак. |
