Сигрид Унсет
Из пројекта Википедија
Сигрид Унсет, рођ. 20. маја 1882. у Калундборгу у Данској, умрла 10. јуна 1949. у Лилехамеру, Норвешка. Књижевница, добитница Нобелове награде за књижевност 1928.
Садржај |
[уреди] Живот
Кћерка норвешког археолога Ингвалд Унсета и његове жене данкиње Ана Шарлота Гит. Сигрид Унсет се 1912. удала за сликара Андерс Кастус Сварстада. Отац јој умире у њеној једанаестој години. Заједно са мајком и две сестре сели се у Норвешку. Често су се селиле. После основне школе и средње трговачке радила је као канцеларијски радник од своје 17. до 27. године. После тога почиње да пише. Она се сматра највећим писцем норвешког неореализма. На међународној сцени је много познатија по својим историјским романима. У октобру 1924. се покатоличила. Била је жесток противник нацизма а током другог светског рата живела је у САД.
[уреди] Младост
Написала је 33 књиге и стотине чланака. Развојни пут почиње 1907. дневником Fru Marta Oulie у коме се ради о једном проблематичном браку. 1908. издаје Den lykkelige alder збирку кратких прича о несрећнима и бескућницима ондашњег Осла захваћеног индустријским развојем. Паралелно са делима о савременом, писала је и о средњем веку. Читаоци ван Норвешке посебно су упознати са овим њеним литерарним сликама средњовековне Скандинавије.
1909. даје отказ добивши путну стипендију и одлази у Рим преко Немачке и Париза. У Риму упознаје мужа и наставља да пише али без великих признања. Пробој доживљава1911. са романом Jenny, књизи о слободи и сексуалности једне жене. За Сварстада се удала 1912. у норвешком Конзулату у Антверпену. Као младенци, живели су кратко у Лондону. Роман Vaaren - из 1914. - фокусира се на породици као стубу друштвеног поретка. 1915. издаје Приче о Краљу Артуру и Витезовима Округлог Стола. 1919. објављује Са становишта једне жене. 1919. сели се у Лилехамер са своје троје деце.
[уреди] Историјски роман
Као израз дубоког интересовања за средњи век написала је трилогију о Kristin Lavransdatter. Прича о Кристин је и филматизована 1990-их са Лив Улман на месту режисера. 1924. Унсет признаје прелазак на католичанство и разводи се од мужа. Приликом доделе Нобелове награде, 1928., у образложењу Шведске академије наглашена је баш историјска димензија њених дела и њена "моћна тумачења живота на средњовековном Северу." Већи део награде је несебично поклонила у добротворне сврхе.
[уреди] Ратне године
После пет историјских романа, Унсет се занимала поново за садашњицу током целих 1930-их.
Јако рано се огласила и против нацизма, у чланку Forschritt, Rasse, Religion из 1935. Као председник удружења норвешких писаца држала је доследно анти-нацистички смер. После напада нацистичке Немачке на Норвешку бежи из земље преко Шведске, СССР-а и Јапана за САД, где се у Њујорку и настанила.
[уреди] Последње године
Лета 1945. враћа се у Лилехамер и здравље почиње да је напушта. Умрла је 1949.
[уреди] Дела
- Fru Marta Oulie (1907)
- Den lykkelige alder (1908)
- Fortællingen om Viga-Ljot og Vigdis (1909)
- Jenny (1911)
- Приче о Краљу Артуру и Витезовима Округлог Стола (1915)
- Splinten av troldspeilet (1917)
- De kloge jomfruer (1918)
- Et kvindesynspunkt (1919)
- Кристина Лаврансдотер (tre delar, 1920-22)
- Kransen (1920)
- Husfrue (1921)
- Korset (1922)
- Olav Audunssøn i Hestviken (1925)
- Olav Audunssøn og hans børn (1927)
- Gymnadenia (1929)
- Пламени гром (1930)
- Ида Елизабет (1932)
- Elleve aar (1934)
- Forschritt, Rasse, Religion (1935)
- Norske helgener (1937)
- Госпођа Доротеја (1939)
- Return to the Future (1942)
- Artikler og taler fra krigstiden (1952)
- Caterina av Siena (1951, постхумно)
- Sigurd og hans tapre venner (1955, постхумно)
[уреди] Спољашње везе
| Нобелове награде |
| Физика | Хемија | Физиологија и медицина | Књижевност | Мир | Економија |
| Добитници Нобелове награде за књижевност |
| Сили Придом • Теодор Момзен • Бјернстене Бјернсон • Хозе Ечегарај и Фредерик Мистрал • Хенрик Сјенкјевич • Ђозуе Кардучи • Радјард Киплинг • Рудолф Кристоф Ојкен • Селма Лагерлеф • Паул Хајзе • Морис Метерлинк • Герхарт Хауптман • Рабиндранат Тагор • Ромен Ролан • Вернер фон Хајденштам • Хенрик Понтопидан и Карл Гјелеруп • Карл Шпителер • Кнут Хамсун • Анатол Франс • Хасинто Бенавенте • Вилијам Батлер Јејтс • Владислав Рејмонт • Џорџ Бернард Шо • Грација Деледа • Анри Бергсон • Сигрид Унсет • Томас Ман • Синклер Луис • Ерик Карлфелд • Џон Голсворди • Иван Буњин • Луиђи Пирандело • Јуџин О'Нил • Роже Мартен ди Гар • Перл Бак • Емил Силанпе • Јоханес Јенсен • Габријела Мистрал • Херман Хесе • Андре Жид • Томас Стернс Елиот • Вилијам Фокнер • Бертранд Расел • Пер Лагерквист • Франсоа Моријак • Винстон Черчил • Ернест Хемингвеј • Халдор Лакснес • Хуан Рамон Хименез • Албер Ками • Борис Пастернак • Салваторе Квазимодо • Сен-Џон Перс • Иво Андрић • Џон Стајнбек • Јоргос Сефери • Жан Пол Сартр • Михаил Шолохов • Нели Закс и Самуел Агнон • Мигел Анхел Астуријас • Јасунари Кавабата • Самјуел Бекет • Александар Солжењицин • Пабло Неруда • Хајнрих Бел • Патрик Вајт • Хари Мартинсон и Ејвинд Јонсон • Еуђенио Монтале • Сол Белоу • Висенте Алеисандре • Исак Башевис Сингер • Одисејас Елитис • Чеслав Милош • Елијас Канети • Габријел Гарсија Маркес • Вилијам Голдинг • Јарослав Сајферт • Клод Симон • Воле Сојинка • Јосиф Бродски • Нагиб Махфуз • Хозе Камило Села • Октавио Паз • Надин Гордимер • Дерек Волкот • Тони Морисон • Кензабуро Ое • Шејмас Хини • Вислава Шимборска • Дарио Фо • Жозе Сарамаго • Гинтер Грас • Гао Сингђијан • В. С. Најпол • Имре Кертес • Џон Максвел Куци • Елфриде Јелинек • Харолд Пинтер • Орхан Памук |
