Херман Хесе

Из пројекта Википедија

Херман Хесе
Херман Хесе
рођен:	2. јул, 1877. Калв, Немачка
преминуo:	9. август, 1962. Монтагнола, Швајцарска

Садржај

1 Живот
2 Библиографија
3 Спољашње везе

Херман Хесе (нем. Herman Hesse; 2. јул 1877. - 9. август 1962.), немачки писац, добитник Нобелове награде за књижевност 1946. године. Писао је лирске песме, новеле и романе. У почетку свог стварања био је романтичар, у прозним делима под утицајем психоанализе и оријенталне мудрости. У Хесеовим делима јасно је уочљиво његово занимање за егзистенцијалне, духовне и мистичне теме и велики утицај будистичке и хинду филозофије. Његова најпознатија дела су Степски вук (Der Steppenwolf), Сидарта (Siddhartha), Игра стаклених перли (Das Glassperlenspiel).

[уреди] Живот

Рођен је у граду Калву, Виртемберг, 1877. године. 1922. године емигрирао je у Швајцарску, 1923. је постао швајцарски држављанин. Као антимилитариста и пацифиста, јако се успротивио Првом светском рату. Његова осећања која се тичу рата изражавао је у многим својим књигама. За време Другог светског рата, нашао се се у чудним околностима. Немачки пропагандиста Јозеф Гебелс (Joseph Goebbels) у почетку је штитио његове књиге, и као резултат Хесе је могао да објављује своја дела. Међутим, када је захтевао да одређени делови његовог романа Нарцис и Златоусти (Narziss und Goldmund) који се тичу погрома остану недирнути, нашао се на нацистичкој црној листи. Ипак, успео је да избегне Други светски рат и скрасио се у Швајцарској.

Као и многи његови ликови, Хесе је у току свог живота имао много проблема са женама. Његов први брак са Маријом Берноули (Maria Bernoulli), са којом је имао троје деце, завршио се трагично, тако што је његова жена ментално оболела. Његов други брак са певачицом Рут Венгер (Ruth Wenger), трајао је веома кратко, а највећи део времена провели су одвојени једно од другог. То је довело до дубоке емотивне кризе, Хесе се повукао у себе и избегавао социјалне контакте, што је описао у свом чувеном роману Степски вук (Der Steppenwolf). Ипак, његов трећи брак са Нинон Долбин Ауслендер (Ninon Dolbin Ausländer, 1895. - 1966.), трајао је до краја његовог живота. Своју трећу жену споменуо је у књизи Путовање на исток (Die Morgenlandfahrt).

Хесе је у свом каснијем животу развио одређену дозу конзервативизма. У Игри стакленим перлама (Das Glasperlenspiel), један од ликова проглашава сву музику после Јохана Себастијана Баха (Johann Sebastian Bach) вештачком и лошом, проглашавајући Лудвига ван Бетовена (Ludwig van Beethoven) за екстремни пример лошег укуса у музици. Иначе, Игра стаклених перли, са са својим идеализованим средњевековним стилом била је изузетно популарна књига у ратом разрушеној Немачкој 1945. године.

Хесе је умро у сну у Монтањоли 9.августа 1962. године у својој 85. години.

[уреди] Библиографија

1904. Петер Каменцинд (Peter Camenzind)
1906. Испод точка (Unterm Rad)
1910. Гертруда (Gertrud)
1914. Розалда (Rosshalde)
1915. Кнулп (Knulp)
1919. Демијен (Demien)
1919. Клајн и Вагнер (Klein und Wagner)
1919. Чудне вести са Друге Звезде (кратке приче) (Märchen)
1920. Клингсорово последње лето (Klingsors letzer Sommer)
1920. Тумарања (Wanderung:Aufzeichnungen)
1922. Сидарта (Siddhartha)
1927. Степски вук (Der Steppenwolf)
1928. Криза: Странице из дневника (Krisis: Ein Stück Tagebuch)
1930. Нарцис и Златоусти (Narziss ung Goldmund)
1932. Путовање на исток (Die Morgenlandfahrt)
1937. Аутобиографски есеји (Gedenkblätter)
1942. Поеме (Die Gedichte)
1943. Игра стаклених перли (Das Glassperlenspiel)
1946. Ако се рат настави... (есеји) (Krieg und Frieden)
1976. Моја вера:Есеји о животу и уметности (My belief: Essays on Life and Art)
1995. Завршене бајке Хермана Хесеа (The complete Fairy Tales of Herman Hesse)