Сланкамен
Из пројекта Википедија
Сланкамен (хрв. Slankamen, мађ. Szalánkemén) је место у Срему, Србија. Чине га два повезана села: Стари Сланкамен, на Дунаву, у подножју огранака Фрушке Горе, са 704 становника и Нови Сланкамен, на лесној заравни 15 km источно од Инђије, са 3.527 становника. У Старом Сланкамену налазе се извори лековите воде, са температуром од 19°С, као и бања основана почетком XX века. У околини се налази више викенд насеља.
Садржај |
[уреди] Историја
У Сланкамену су у гвозденом добу живели Скордисци, келтско племе. Током панонских ратова (35-10. пне) ово подручје освајају Римљани и држе га до VI века. Насеље носи име Acumincum, што је латинизован келтски назив. У сланкаменском крају 357-359. године борави цар Констанције II и успешно ратује против прекодунавских Сармата, Свева и Квада. Римска управа над Сремом престаје почетком V века, под налетом Хуна. Затим се смењују владавине Острогота, Гепида, Византије, Авара, Бугара, поново Византије и Угарске наизменично. Византија се дефинитивно повлачи 1180. године, а Угарска влада следећих четири века. Сланкамен се помиње као утврђено место 1072, 1189, 1287. итд.
Словени рано насељавају ове крајеве: у Сланкамену су нађени њихови гробови из XI и XII века. У Сланкамену је рођен наследник Светог Саве архиепископ Арсеније (1234-1263). Сланкамен припада Сремској краљевини којом влада краљ Драгутин (1282-1316), а добијају га на доживото уживање деспоти Стефан Лазаревић (1404) и Ђурађ Бранковић (1427).
1400. године помиње се католичка црква Блажене деве Марије. Православна црква Светог Николе подигнута је, према предању, 1468. године од стране Вука Гргуревића (Змај Огњени Вук), који је користио Сланкамен као базу за четовање против Турака. Позната је књига Апостол из Сланкамена (1514).
Турци га дефинитвно освајају 1526. године и одводе становништво у села око Истанбула. Убрзо га насељавају Срби који беже из Угарске. Тврђава са посадом и даље постоји, али је лоше одржавана пошто је Сланкамен дубоко у унутрашњости царства.
Велики турско-аустријски рат одлучен је битком код Сланкамена 19. августа 1691. године, где је Лудвиг Вилхелм Баденски победио Мустафа пашу Ћуприлића, великог везира. У аустријској војсци борио се и велики одред Срба. У спомен ове битке подигнут је 1892. монументалан споменик. Карловачким миром граница је повучена тик уз Сланкамен, који је припао Аустрији.
Половином XVIII века Сланкамен, са православним становнишптвом, укључен је у Војну крајину, где остаје до њеног укидања 1881. године. 1783. основан је Нови Сланкамен, ради јачања Војне крајине. Први становници били су Хрвати из Далмације и Лике, а затим су досељени Немци и Словаци.
1918. Сланкамен је припао Краљевини СХС, а 1929. Дунавској бановини. У II светском рату држала га је НДХ.
[уреди] Сланкаменачка тврђава
Тврђава чији се остаци данас виде, први пут се спомиње 1072. године под називом Castrum Zalankemen. По предању ју је у XIII веку, као феудални посед, држао Драгутин Немањић, зет угарског краља. Од 1425. године припада српским деспотима Стефану Лазаревићу и Ђурђу Бранковићу.
1451. године Јанош Хуњади постаје губернатор (регент малолетном угарском краљу Ладиславу) и због сукоба са Ђурђем Бранковићем, одузима му поседе у Угарској, међу њима и Сланкамен.
Од 1498. године, Сланкамен припада Иванишу Корвину. У време пред саму навалу Турака град припада мађарском краљу. Турци га заузимају на јуриш 1521. године. По извештајима путописаца из XVI века, градске зидине су осим пространог горњег града опасивале и велико подграђе. 1691. године Турци су претрпели тежак пораз у близини Сланкамена, и тада уз велике територије губе и овај град. Према извештајима из периода који је непосредно следио (1702. година), град је већ тада био у рушевинама.
[уреди] Демографија
2002. године у Старом Сланкамену већину чине Срби (72%). У Новом Сланкамену већину такође чине Срби (76%). Затим следе Хрвати (22%).
Средином 1990-их година из Сланкамена се одселио знатан број Хрвата и доселио знатан број Срба из прекодринских крајева као и са Космета. Према попису из 1991. године Хрвати су у Новом Сланкамену износили око 66%, док су Срби износили око 31%.
[уреди] Познате личности
- Свети Арсеније I Сремац (†1266), српски архиепископ
- Ђорђе Натошевић (1821-1887), педагог, писац
[уреди] Кретање броја становника
| Година | 1961. | 1971. | 1981. | 1991. | 2002. |
| Стари Сланкамен | 778 | 756 | 638 | 575 | 674 |
| Нови Сланкамен | 4.372 | 4.005 | 3.210 | 2.977 | 3.421 |
[уреди] Фотогалерија
|
[уреди] Референце
- Слободан Ћурчић, Број становника Војводине, Нови Сад, 1996.
[уреди] Види још
[уреди] Спољашње везе
- Званична интернет презентација села ((sr))
- Бања Стари Сланкамен ((sr))
- Фотографије ((sr))
- Сланкамен на мапи ((en))
| Насељена места општине Инђија |
|---|
|
Инђија • Бешка • Јарковци • Крчедин • Љуково • Марадик • Нови Карловци • Нови Сланкамен • Сланкаменачки виногради • Стари Сланкамен • Чортановци |
