Томаш Масарик
Из пројекта Википедија
Томаш (Гаригоје) Масарик (чешки и словачки: Tomáš Garrigue Masaryk) (*7. март 1850, Ходоњин †14. септембар 1937, Праг) је био први председник Чехословачке, осим тога политичар, филозоф, социолог и журналиста.
Садржај |
[уреди] Детаљнија биографија
Масарик је рођен у радничкој породици у граду Ходоњину који се налази на Морави која је била аустријска област, део Аустро-Угарске и која се налази на територији данашње Чешке. Његов отац је био Јозеф Масарик и био је Словак а мати је била Терезија Масарикова рођ. Кропачкова која је била пореклом из Мораве из Хана односно ханачког је порекла али се кретала у друштву Немаца и није знала чешки језик добро и по некима Масарик је скривао њено "немачко" порекло.
Основно образовање стекао је у Ходоњину а затим се школовао у Хустопечу и Бечу где је матурирао. Студирао је филозофију у Бечу и докторирао 1876. године. Упознао се са американком Гаригоје Шарлотом оженио се са њом и примио име Томаш Гаригоје Масарик 1878. године.
1882. године постао је ванредан професор Филозофије на Прашком универзитету када се овај поделио на немачки и чешки и имао је јако популарне идеје као професор и стекао популарност. Почео је да се пројављује и у политичком животу и биран је за посланика Царског већа 1891. и поново 1907. Своје филозофско схватање презентира у књигама Чешко питање, Социјално питање и Русија и Еуропа. Емигрирао је у Западну Еуропу и залагао се за оснивање државе која би захватала Чешку, Мораву, Шлезку (које се налази у данашњој Пољској) и Словачку. 14. новембра 1918. га је Народна скупштина Чехо- Словачке изабрала за председника и био је први председник Чехословачке. Већ 20. децембра се вратио из емиграције. Биран је за председника 1920. и 1927. поново и из здравствених разлога је одступио 1935. године.
[уреди] Философиjа и религиjа
Био је филозоф рационалиста и хуманиста. Имао је религиозно и ако не црквено мишљење, он је антиклерикалан, против је католичког мишљења, против апсолутизма, конзервативизма, комунизма, марксизма и против Совијетског савеза. Био је хуманистичких и социјално безконфликтних мишљења а у државничкој сфери био је за демократију англосаксонскога типа.
[уреди] Чешко-словачки односи
Масарик је био идеолог чешкословакизма и сматрао је Чехе и Словаке за један народ. Био је за аутономију Словака.
ИЗЈАВЕ:
- "Нема словачког народа и то је само део мађарске пропаганде",
- "Долазим у Словачку радо јер саосећам са словачким народом и његовом тужном судбином која му је доносила раздвајање и уништење",
Словачким проблемима се посвећивао у часописима Време и Наше доба. Као председник је редовно долазио на Словачку.
[уреди] Изабрана дела
• Теорија историје по принципима Букеа, 1883.
• Чешко питање, 1895.
• Наша садашња криза, 1895.
• Карел Хављичек, 1896.
• Социјално питање, 1898.
• Идеја Палацког, народа чешког, 1912.
• Русија и Еуропа, 1919. - 1921.
• Нова Еуропа, 1920.
• Светска револуција, 1925.
• Пут демокрације, 1933.- 1936.
[уреди] Литература:
1. Slovensko Masarykovi, Dr. Jozef Rudinský, 1937.
2. PSN ČSAV Praha 1963.
[уреди] Спољашње везе
- Who's Who: Tomas Masaryk
- Oskar Krejčí: Geopolitics of the Central European Region. The view from Prague and Bratislava Bratislava: Veda, 2005. 494 pp. (Free download, in English)
