Филолошки факултет Универзитета у Београду
Из пројекта Википедија
Садржај |
[уреди] Локација
Филолошки факултет Универзитета у Београду налази се на Студентском тргу 3, између зграде Ректората Универзитета у Београду и задужбине Илије М. Коларца.
[уреди] Управа Факултета
Декан Факултета је проф. др Слободан Грубачић.
Продекани су проф. др Далибор Солдатић и проф. др Петар Буњак.
[уреди] Развој филолошких дисциплина у Србији
Институционализовано изучавање филолошких дисциплина постоји у нововековној Србији још од времена установљења Велике школе у Београду 1808. године, у којој су се учили српски и немачки језик.
Историја високог школства у Србији почиње са оснивањем Лицеја кнежевине Србије 1838. године у Крагујевцу. Настава страних језика је и законски утемељена 1839. године, када се поред немачког у наставни план уводи и француски језик. Две године касније, 1841. Лицеј је пресељен у Београд.
На темељу Лицеја, књаз Михаило је 1863. године основао Велику школу (Академију) која је усељена у задужбину капетана Мише Анастасијевића на Великој пијаци (данас: Студентски трг). У тој згради се данас налази Ректорат Универзитета у Београду и Катедра за српски језик Филолошког факултета. Велика школа је била подељена на три факултета: Филозоф(иј)ски, Технички и Научни.
Филозофски факултет Велике школе подељен је 1873. године на два одсека: Филолошко-историјски и Природно-математички. Катедра за словенску филологију и историју светске књижевности постојала је од 1873. године, а из ње се 1876. године издвојила Катедра за српску и словенску књижевност. Филолошко-историјски одсек је касније, 1896. године, подељен на Лингвистичко-литерарни и Историјско-географски. На Лингвистичко-литерарном одсеку стручни предмети су били: Српска и словенска филологија, Историја српске и југословенске књижевности, Латински и грчки језик и књижевност, Француски и немачки језик и књижевност и Теорија књижевности.
Утемељење Београдског универзитета 1905. год. дало је нов полет филолошким дисциплинама које су се развијале у организационом оквиру Филозофског факултета до 1960. године, када је основан Филолошки факултет.
[уреди] Филолошки факултет (1960)
Филолошки факултет је постао самостална наставна и научна установа издвајањем из Филозофског факултета школске 1960/61. године.
Непосредно по издвајању, Факултет је имао једанаест наставних група: Српскохрватски језик, Југословенска књижевност, Југословенска и светска књижевност, Славистика, Француски језик, Италијански језик, Енглески језик, Немачки језик, Општа књижевност, Оријентална филологија и Албанологија.
Постдипломске односно магистарске студије уведене су школске 1961/62. године.
Од 1996. године у Крагујевцу почиње са радом Наставно одељење Филолошког факултета, са студијским групама за српски, енглески, француски, шпански и немачки језик и њихове књижевности. 2002. године ово одељење, одлуком Владе Републике Србије, добија самосталност и, заједно са одељењем за музичке уметности ФМУ и одељењем примењених уметности ФПУ, спаја се у јединствен факултет, Филолошко-уметнички факултет Универзитета у Крагујевцу (скраћено ФИЛУМ).
[уреди] Катедре
Факултет има 15 самосталних катедара:
- Катедра за српски језик са јужнословенским језицима
- Група за српски језик и књижевност
- Група за српски језик и књижевност са општом лингвистиком
- Група за бугарски језик и књижевност
- Катедра за српску књижевност са јужнословенским књижевностима
- Група за српску књижевност и језик
- Група за српски језик и књижевност са општом књижевношћу
- Катедра за општу књижевност и теорију књижевности
- Група за општу књижевност и теорију књижевности
- Катедра за славистику
- Група за руски језик и књижевност
- Група за пољски језик и књижевност
- Група за чешки језик и књижевност
- Група за словачки језик и књижевност
- Група за украјински језик и књижевност
- Катедра за италијанистику
- Група за италијански језик и књижевност
- Катедра за романистику
- Група за француски језик и књижевност
- Група за румунски језик и књижевност
- Катедра за иберијске студије
- Група за шпански језик и хиспанске књижевности
- Катедра за германистику
- Група за немачки језик и књижевност
- Група за скандинавске језике и књижевности
- Група за холандски језик и књижевност
- Катедра за англистику
- Група за енглески језик и књижевност
- Катедра за оријенталну филологију
- Група за арапски језик и књижевност
- Група за турски језик и књижевност
- Група за оријенталну филологију
- Група за јапански језик и књижевност
- Група за кинески језик и књижевност
- Лекторат за хебрејски језик
- Лекторат за корејски језик
- Лекторат за персијски језик
- Лекторат за санскрит
- Катедра за албанологију
- Група за албански језик и књижевност
- Катедра за општу лингвистику
- Група за општу лингвистику
- Катедра за библиотекарство и информатику
- Група за библиотекарство и информатику
- Катедра за неохеленске студије
- Група за грчки језик и књижевност
- Катедра за хунгарологију
- Група за мађарски језик и књижевност
Посебну јединицу Факултета представља Семинар за друштвене науке, који организује наставу филозофије, културологије, социјалне екологије и психологије за све студијске групе.
[уреди] Научни центри
На Факултету има 5 посебних научних центара:
- Центар за постдипломске и докторске студије
- Међународни славистички центар
- Центар за српски језик као страни
- Центар за научноистраживачки рад и издавачку делатност
- Центар за Источну Азију
[уреди] Издавачка делатност
Факултет издаје следеће периодичне публикације:
- Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор (од 1921. године)
- Анали Филолошког факултета (од 1961. године)
- Филолошки преглед (гласило Факултета од 1997. године)
Од 1961. излази и серија монографских публикација Монографије Филолошког факултета, у којој је до сада објављено преко 80 докторских дисертација и осталих монографских радова.
[уреди] Спољашњи линк
Филолошки факултет Универзитета у Београду
