Фрањо Јосип I

Из пројекта Википедија

Фрањо Јосип I (Franz Joseph или Franz Josef, *18. августа 1830. - †21. новембра 1916.) из хабсбуршке династије био је аустријски цар и краљ Бохемије од 1848. до 1916. и апостолски краљ Мађарске од 1867. до 1916. рођен је у Бечу, у Аустрији.

На престоље је сео као осамнаестогодишњак у јеку револуције 1848. године, када је његов претходник Фердинанд I добри био присиљен да абдицира, а Фрањо Јосип (који тада нема право на круну) постаје цар тек након што је под притиском и његов отац надвојвода Фрањо Карло одбио царску круну.

Уз колегијалну војну помоћ руског цара успео је 1849. године угушити мађарску револуцију, а затим је увео централистичко – апсолутистички режим. Да би превладао унутрашњу кризу у Монархији цар Фрањо Јосип попустио је притиску Мађара и приклонио се стварању двојне Аустро–Угарске Монархије. Тиме је осигурао лојалност Аустријанаца и Мађара својој династији, али је наметањем њихове доминације над неаустријским и немађарским народима, углавном словенским становништвом, заоштрио национално питање које је постало извор нових сукоба и криза.

Њихов коначан расплет, кобан за опстанак монархије, збио се у Првом светском рату, али цар није доживио његов крај и пропаст своје монархије.

Мађарска побуна је угушена тек уз помоћ руских трупа 1849. године, само да би цар у својој сулудој политици током Кримског рата окренуо Русију заувек против себе и тако смањио њен притисак на Прусију. Тим потезом он остаје без једине пријатељски настројене велесиле спремне да иде у рат на страни Аустрије. У другом слично „генијалном“ потезу он најављује рат, заједно с Пруском, Данској чији чланови краљевске фамилије су орођени британском краљевском кућом, само да би се неколико година касније нашао у рату с „пријатељском“ Пруском.

Почетак 20ог вијека налази Аустро-Угарску државу у савезу с Италијом и Немачком. То је било такво пријатељство да Аустрија по својим војним плановима држи једну армију у сталној резерви због могућег рата с Италијом. Истовремено Немачку с времена на време потресају идеје о анексији Аустрије и препуштању остатка државе независној Угарској.

Убиство Фрање Фердинанда којим почиње Први светски рат затиче целу државу у ратном заносу осим старог Фрање Јосипа који изјављује: „Сада вичу, захтевају рат, а сутра ће плакати“.

Након низа породичних трагедија: у замку Мајерлинг (Mayerling) 1899. пронађену су мртви царев син и престолонаследник Рудолф Хабсбург и грофица Марија Вечера, а њихова смрт ни до данас није расветљен, затим, атентат на царицу Елизабету (Сиси), те убиство престолонасленика Фрање Фердинанда) и политичких драма, отишао је са овога свијета у пуном царском достојанству. Његова сахрана је уједно и сахрана старог царства. Наследио га је рођак Карло, који постаје последњи Аустријски монарх.