Јава (програмски језик)

Из пројекта Википедија

Java (изговор: џава, јава) је програмски језик, који је развила компанија Sun Microsystems почетком деведесетих година. Sun је купио лиценцу за језик Оберон (од Н. Вирта - Niklaus Wirth творца Паскала, Модуле...) и базирао свој језик на већини концепата из Оберона. Избацили су концепт модула у увели пакете какве данас знамо, који се ослањају на фајл систем и увели формално концепт класа из објектно-оријентисане парадигме. Осим тога језик има синтаксу из C и C++-а, али је много строжи при превођењу, дизајниран тако да буде независтан од платформе, и са поједностављеним управљањем меморијом. Претпоставља се да је ово урађено због популарности језика C, али и због једноставности неких структура. Прва верзија је званично објављена 1995. године.

[уреди] Историја Јаве

1991. - Џејмс Гозлинг (James Gosling), Патрик Нотон (Patrick Naughton) и Мајк Шеридан (Mike Sheridan) почињу пројекат зелен (Green - OS).
1994. - Америчка фирма Sun Microsystems издаје нови језик базиран на Green OS програмском језику Oak
1995. - Sun|- издаје прву верзију језика Java.

[уреди] Синтакса

[уреди] Пример кода

<code>
 // Име фајла мора бити Pozdrav.java

 public class Pozdrav {
    // Главној методи се предаје низ параметара унетих са командне линије

     public static void main(String[] аргументи) {
         System.out.println("Здраво свете!");
     }
 }
</code>

[уреди] Коментари

Једноредни коментари обележавају се са // и завршавају се на крају колоне
Двосмерни коментари обележавају се са /* и завршавају се са */. Ови коментари могу се простирати преко више редова
Коментари за документацију обележавају се са /** и завршавају се са */. Ови коментари могу се простирати преко више редова

[уреди] Сепаратори

За раздвајање, јава користи неколико знакова:

() (обичне заграде) - Служе за одвајање листе параметара од позива методе. Користе се и за наглашавање приоритета израза, за груписање израза у управљачким наредбама као и за одређивање типова података при конверзији.
{} (витичасте заграде) - Служе за ограђивање вредности аутоматски иницијализованих низова, за дефинисање блокова наредби, класа, метода као и за дефинисање локалног опсега важења променљивих.
[] (угласте заграде) - Користе се за издвајање вредности чланова низова и за декларисање самих низова.
; (тачка и зарез) - Закључује наредбу.
, (зарез) - Раздваја идентификаторе у декларацији променљиве и користи се за повезивање наредби унутар петљи.
. (тачка) - Служи за раздвајање назова пакета од потпакета и класа као и за раздвајање променљивих или метода од имена објеката.

[уреди] Резервисане речи

Све до J2SE5, јава је садржавала 48 резервисаних речи. Уз синтаксу сепаратора и оператора оне представљају дефиницију програмског језика Јава.

Резервисане речи јаве су: abstract, boolean, break, byte, case, catch, char, class, const, continue, default, do, double, else, extends, final, finally, float, for, goto, if, implements, import, instanceof, int, interface, long, native, new, package, private, protected, public, return, short, static, strictfp, super, switch, synchronized, this, throw, throws, transient, try, void, volatile и while.

Осим ових, резервисане су и вредности: true, false и null.

[уреди] Изговор

Програмски језик Јава је добио назив по острву у Индонезији, са кога САД увозе велике количине кафе. Другим речима, Јава је у САД-у појам који се везује за кафу на сличан начин као што је то у Србији Бразил. Американци име овог острва (па самим тим и име програмског језика) изговарају Џава или Ђава, што је погрешно, јер Индонежани, своје острво називају управо тако - Јава. У српском говорном подручју је устаљено да се име програмског језика изговара исто као и име острва, дакле, Јава, иако се понегде практикује амерички изговор.

[уреди] Спољашње везе

[уреди] Sun

Званична презентација
Спецификација језика Java, треће издање Званични опис језика Java.
J2SE API-} приручник, v5.0
Sun-ово упутство за Java програмирање
Оргинални Java документ, 1996
Тестирајте вашу Java VM

[уреди] Алтернативе

Blackdown Java за Linux, садржи plug-in за Mozilla Firefox
GNU Classpath пројекта GNU - тренутно се спаја са libgcj из GNU Java компајлера

[уреди] Упутства за почетнике

David Flanagan, Java in a Nutshell, Third Edition. O'Reilly & Associates, 1999. ISBN 1565924878
Thinking in Java, од Бруса Екела
Java Course Позната књига А. Б. Даунија као е-књига базирана на HTMLHelp
Introduction to Programming Using Java Онлајн књига од Дејвида Џ. Ека

[уреди] Извори

Computer-Books.us Скупина Јава књига доступних за слободно преузимање
Newsgroup comp.lang.java (Веза ка Google групи) и повезана НПП
Пројекат Javapedia
Java вики
Java индекс појмова
Java основна упутства
Java-API са примерима
Java: Cornerstone of the Global Network Enterprise
Извор Sun-ове Сертификације
JavaRSS.com - Java портал вебсајтова рађених у Java језику, богат вестима, чланцима, блоговима, групама, форумима везаним за Java језик и J2EE платформу

[уреди] Историја

[уреди] Критике

Програмски језици

Добављено из "http://sr.wikipedia.org../../../%D1%98/%D0%B0/%D0%B2/%D0%88%D0%B0%D0%B2%D0%B0_%28%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA%29.html"

Категорије страница: Програмски језици · Јава