Static Wikipedia February 2008 (no images)

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - bcl - be - be_x_old - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - co - cr - crh - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dsb - dv - dz - ee - el - eml - en - eo - es - et - eu - ext - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gan - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - hi - hif - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kaa - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mdf - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - mt - mus - my - myv - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - quality - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - rw - sa - sah - sc - scn - sco - sd - se - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sr - srn - ss - st - stq - su - sv - sw - szl - ta - te - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu

Web Analytics
Cookie Policy Terms and Conditions Програмски језик C - Википедија

Програмски језик C

Из пројекта Википедија

Програмски језик C (C је латинично слово Ц) је општенаменски, процедурални, императивни рачунарски програмски језик, кога је раних 1970-их развио Денис Ричи, за коришћење на UNIX оперативном систему. Од тада се језик C проширио на многе оперативне системе, и данас је један од најкоришћенијих програмских језика. C се одликује ефикасношћу извршног програма, и програмски је језик који се најчешће користи за писање системског софтвера, мада има широку примену и на пољу апликативног софтвера. Иако није дизајниран као језик за учење, C се у у великој мери користи у рачунарском образовању.

[уреди] Пример

Пример који следи је кратак Hello World програм, написан на програмском језику C.

#include <stdio.h>

int main(void)
{
        printf("Zdravo svete");

        return 0;
}


Следи анализа овог програма:

#include <stdio.h>

Сваки C програм се може састојати из више делова који су записани у различитим датотекама. Наредба include је претпроцесорска директива којом се у тренутно писани C програм додаје садржај друге постојеће Шаблон:Датотека на месту где је директива наведена у коду. Заграде „<“ и „>“ око назива означавају да ће наведена датотека бити тражена у директоријуму предвиђеном за смештај стандардних заглавља. Ако се назив датотеке окружи наводницима „ " “, тада ће датотека прво бити тражена у директоријуму у коме пишемо програм, а потом у подразумеваном директоријуму преводиоца. Предност овакве организације C програма су пре свега прегледност у брзина превођења програма.

Тачка и слово h означавају тип датотеке, а у овом случају h је прво слово од речи header (енг. заглавље). Заглавља су такве датотеке које садрже неопходне дефиниције, константе и глобалне променљиве које важе за извесну групацију радњи. Конкретно, овде се на почетку програма укључује датотека stdio.h у којој су декларисане стандардне функције за улазно/излазне (I/O) операције.

int main(void)

Функција main је главна функција једног C програма. Приликом стартовања програма ће она бити прва позвана, а програм се регуларно завршава са њеним крајем. Постоје две стандардне декларације ове функције: int main(void) и int main(int,char**). Прва не прима никакав аргумент, што је експлицитно означено речју void док друга као аргументе преузима број аргумената задатих преко командне линије и показивач на низ стрингова који садрже њихову текстуалну интерпретацију. Овим аргументима се најчешће дају имена argc и argv, респективно. Друга особина, заједничка за обе декларације, је тип вредности која се враћа: по стандарду она мора бити целобројна вредност (тип int).

{

Почетак програмског блока који представља тело функције main. Почетак сваког програмског блока се у C означава оваквом заградом.

     printf("Zdravo svete");

Наредба printf чија функционалност је дефинисана ван програма, а декларација увезена из фајла stdio.h. Резултат извршавања конкретно у програму наведене наредбе је штампање текста „Zdravo svete“ на стандардном излазу који је у ствари сам текстуални екран односно његова интерпретација под актуелним оперативним системом. Битно правило које важи за сваку C-наредбу је да се она мора завршавати за симболом тачка-зарез „;“, што је и овде случај.

     return 0;

Уопште у програмском језику C свака функција може да врати тачно једну вредност као резултат свога рада. Ово се постиже коришћењем речи return. Према стандарду, сваки C програм је обавезан да врати целобројну вредност као резултат свога рада, што се најчешће постиже враћањем вредности из функције main. Вредност нула се устаљено употребљава као знак да није било проблема у току рада програма тј. да је све планирано обављено. Ни једна наредба која се налази након безусловног return у некој функцији неће бити извршена.

}

Крај програмског блока који представља тело функције main. Крај сваког програмског блока у програмском језику C се означава оваквом заградом.

[уреди] Кључне речи

asm        auto       break      case       char
const      continue   default    do         double
else       enum       extern     float      for
goto       if         int        long       register
return     short      signed     sizeof     static
struct     switch     typedef    union      unsigned
void       volatile   while

[уреди] Релевантни линкови


Програмски језици
Ada | ALGOL | APL | Асемблер | AWK | BASIC | C | C++ | C# | COBOL | ColdFusion | Common Lisp | Delphi | Eiffel | Focus | Forth | FORTRAN | Haskell | IDL | Java | JavaScript | Limbo | Lisp | Lua | Modula 2 | Objective C | OCaml | Pascal | Perl | PHP | Prolog | Python | Ruby | SAS | Scheme | Smalltalk | SQL | Tcl | Visual Basic
Static Wikipedia 2008 (no images)

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - bcl - be - be_x_old - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - co - cr - crh - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dsb - dv - dz - ee - el - eml - en - eo - es - et - eu - ext - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gan - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - hi - hif - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kaa - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mdf - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - mt - mus - my - myv - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - quality - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - rw - sa - sah - sc - scn - sco - sd - se - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sr - srn - ss - st - stq - su - sv - sw - szl - ta - te - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu -

Static Wikipedia 2007 (no images)

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - bcl - be - be_x_old - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - co - cr - crh - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dsb - dv - dz - ee - el - eml - en - eo - es - et - eu - ext - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gan - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - hi - hif - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kaa - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mdf - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - mt - mus - my - myv - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - quality - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - rw - sa - sah - sc - scn - sco - sd - se - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sr - srn - ss - st - stq - su - sv - sw - szl - ta - te - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu -

Static Wikipedia 2006 (no images)

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - bcl - be - be_x_old - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - co - cr - crh - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dsb - dv - dz - ee - el - eml - eo - es - et - eu - ext - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gan - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - hi - hif - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kaa - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mdf - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - mt - mus - my - myv - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - quality - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - rw - sa - sah - sc - scn - sco - sd - se - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sr - srn - ss - st - stq - su - sv - sw - szl - ta - te - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu