Војнић

Из пројекта Википедија

Војнић је насељено мјесто и општина на Кордуну, у Карловачкој жупанији у Хрватској, 17 km од Карловца, близу босанскохерцеговачке границе.

До 1997. године Војнић је био дио Сисачко-мославачке жупаније.

Садржај 1 Историја 2 Демографија 3 Насељена мјеста 4 Политика 5 Привреда 6 Споменици 7 Види још 8 Спољашње везе

[уреди] Историја

На простору опптине Војнић још у средњем вијеку постојала је општина Коларић у којој су сви становници били слободни сељаци. Титулу им је подарио угарски краљ Бела IV. Од настанка градића Војнића у турским ратовима, Војнић улази у састав Војне Крајине. Имао је улогу обрамбеног града према Босни којег су населили Срби у 17. вијеку.

Јача насељавања подручја Војнића извршена су у времену трећег рата Аустрије с Турском, када је послије Београдског мира (1739) Аустрија изгубила предијеле с десне стране Уне. Тада је велики број српских породица преселио у Банију, али их је доста стигло и у предио Војнића.

У Другом свјетском рату, током владавине НДХ, много Срба је убијено. Тако се између осталог 17. априла 1942. догодио масакр у православној цркви у Војнићу. Тада је 99 особа закључано у цркву која је затим спаљена [1]. Такође је 351 становника Војнића убијено у логору Јасеновац [2].

[уреди] Демографија

Према попису становништва из 2001. године општина Војнић има 6.035 становника у 46 насељена мјеста. Већину чине Срби (50%) а бројни су и Хрвати (36%). Остали су Муслимани и Бошњаци, досељеници из Босне.

Према попису из 1991. предратна општина Војнић имала је 8.236 становника:

• Срби - 7.366 (89,43%)
• Муслимани - 436 (5,29%)
• Хрвати - 116 (1,40%)
• остали - 318 (3,86%)

у Војнићу је број Срба износио 90%. Многи од њих су протерани у операцији Олуја 1995. године. Први од њих који су се вратили 1997. дочекани су демонстрацијама и антисрпским графитима [3]. Ситуација је данас боља, и процјењује се да Срба има око 65%. У јануару 2007. године постављене су двије ћириличне табле и српска тробојка на зграду општине [4].

Од 1921. до 1948. године број становника општине је опао са 34%. 1948. године су сљедећа села у општини имала већинско српско становништво: Будачка Ријека, Будачки Горњи, Вељун, Војнић, Дуњак, Кнежевић Коса, Козинац Велики, Крњак, Крстиња, Купљенско, Перјасица, Перјасица Доња, Полој Средњи, Присјека, Свиница Крстињска, Скрад Горњи, Тушиловић, Утиња, Утиња Врело и Шливња.

[уреди] Насељена мјеста

Брдо Утињско Буковица Утињска Војишница Војнић Гачеша Село Гејковац Горња Брусовача Доња Брусовача Дуњак Живковић Коса

Јагровац Јохово Јурга Карталије Кестеновац Клокоч Клупица Кључар Кнежевић Коса

Кокирево Коларић Криваја Војнићка Крстиња Купљенско Кусаја Липовац Крстињски Лисине Лоскуња

Малешевић Село Мандић Село Међеђак Утињски Михољско Мрацељ Мрачај Крстињски Петрова Пољана Подседло Присјека

Радмановац Радоња Рајић Брдо Свиница Крстињска Селакова Пољана Утиња Врело Џаперовац Широка Ријека Штакоровица

[уреди] Политика

Иако је Војнић већинска српска општина, на локалним изборима у мају 2006. године побиједио је ХДЗ, јер су се Срби подијелили на укупно пет политичких партија – СДСС и четири странке хрватског предзнака.

[уреди] Привреда

Доминантна привредна грана је пољопривреда гдје је ратарство у функцији сточарства. Квалитетна шума је темељ дрвној индустрији, богате наслаге керамичке глине фабрици керамичких плочица. Од природних ресурса ту је још кварцни пијесак чија налазишта се не користе и нису довољно истражена. Стратешки план развоја привреде општине Војнић темељи се управо на властитим природним ресурсима гдје је могућ развој руралног туризма гдје би доминирао ловни туризам.

[уреди] Споменици

На територији општине налази се Меморијални парк Петрова гора, основан 1966. године. У саставу Меморијалног парка налази се партизанска болница, споменик антифашистичкој борби на Петровцу, партизанско гробље, логор у Перни, омладински прихватни центар и још неколико мањих објеката. До посљедњег рата, уз Ловачку кућу „Муљава“, то је био познати излетнички центар који је годишње посјећивало преко 60.000 људи.

Данас, нажалост, цијели комплекс Меморијалног парка стоји девастиран, опљачкан и у потпуности неискориштен.

На територији општине се такође налазе остаци средњовјековног града Клокоча.

[уреди] Види још

• Кордун
• Карловачка жупанија
• Срби у Хрватској

[уреди] Спољашње везе

• Војнић – мапе, временски подаци итд.
• Фотографије Војнића
• Још фотографија
• СПЦО Војнић