Дагестан
Из пројекта Википедија
Координате: 43° 3' 26" СГ Ш, 46° 54' 55" ИГД
Република Дагестан (Руски: Респу́блика Дагеста́н), је једна од република у саставу Руске федерације. То је највећа руска република у северном Кавказу, како у површини тако и у становништву.
Реч Дагестан или Дагстан долази из Туркијског израза за земљу планина. Дагестан има површину од 50.300 km². Има 2.576.531 становника. Дагестан представља вишенационалну средину са следећим националностима.: Авари (29.4%), Даргини (16.5%), Кумјуки (14.2%), Лезгини(13.1%), Лаки (5.4%), Руси(4.7%), Азери(4.3%), Табасарани(4.3%), Чечени(3.4%). службени језик је руски, а говори се преко 30 локалних језика.
[уреди] Историја
Најстарији записи говоре о држави званој Кавкаска Албанија на југу. Северни делови су били конфедерација паганских племена. У првом веку после Хр. Кавкаска Албанија је владала данашњим Азербејџаном. Борили су се са Римљанима и Персијанцима и рано су прешли на хришћанство. Персијски Сасаниди су у петом веку саградили јаку тврђаву звану Каспијаска врата, а северни део Дагестана су похарали Хуни, а после њих Авари. Аварска држава је постојала у Дагестану у сени Хазарије и калифата све о деветог века. Арапи су победили Персијанце у 7. веку, па онда и Хазаре, тако да је ислам постао главна религија у градским центрима. Аварска држава је потпуно нестала у 12. веку, а албанско хришћанство нестаје до 15. века.
Успостављале су се и муслиманске државе овисне о Златној хорди и Монголима. Монголи су више пута извршили разорне инвазије. Монголски ауторитет је постајао временом све слабији, а руски је јачао. Петар Велики је први анектирао делове Дагестана. Временом је Русија дошла у посед целог Дагестана до почетка 19. века. Појавиле су се бројне побуне радикалних муслимана током прве половине 19. века. То су биле побуне Гази Мухамеда (1828-1832.), Гамзар бега (1832.-1834.) и Шамила (1834.-1859.). Кавкаски рат је трајао до 1864, а онда је Шамил коначно ухваћен. Дагестан и Чеченија су се поново побуниле против Русије током руско-турског рата 1877.-1878. Побуна је поново скршена. Током 1999. група муслиманских фундаменталиста предвођених Шамилом Басајевом побунило се против Русије. Током побуне било је стотине мртвих бораца и цивила. Та побуна је навела Русију да изврши инвазију Чеченије те исте године.
| Административне јединице Русије |  |
||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Федералне јединице | |||||||||||||
|
|||||||||||||
|
1. 1. јула 2007. год. Камчатска област и Корјакија ће се објединити у Камчатски крај. |
|||||||||||||
| Федерални окрузи | |||||||||||||
| Централни | Јужни | Северозападни | Далекоисточни | Сибирски | Уралски | Поволшки | |||||||||||||
