Дуња
Из пројекта Википедија
| Дуња | ||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 плодови дуње
 цветови дуње
|
||||||||||||||
| Таксономија | ||||||||||||||
|
||||||||||||||
|
|
||||||||||||||
| Cydonia oblonga Mill. |
||||||||||||||
|
|
||||||||||||||
| Екологија таксона | ||||||||||||||
|
|
Дуња (Cydonia oblonga) је једина врста рода Cydonia (Maloideae, Rosaceae). Њено ботаничко име потиче од грчког града Kydonia (данас Ханија) на сјеверозападу острва Крита. У Јерменији и Ирану дуња се може наћи у природи.
Садржај |
[уреди] Опис
Стабло дуње је 4 до 6 m високо дрво које се може наћи у Азији и Европи. Цвјета у мају и јуну и има бијеле до ружичасте цвјетове. Латице цвјетова су дуге између 2 и 5 cm. Пошто се у топлијим предјелима боље осјећа, култивише се најчешће у виноградарском окружењу.
Плод дуње је сличан плоду јабуке или крушке (одакле и потичу двије сорте дуње; јабуколика и крушколика). Од дуња је могућа припрема компота, желеа, као и сокова. И поред јаке и типичне ароме, због тврдоће и мањка укуса, дуња практично није за јело у свјежем стању.
Дуње се често саде у подножјима дрвета крушке и других високих воћних стабала и рађају након 4 до 8 година. Размножавање путем пелцера и укрштањем успијева само понекад.
[уреди] Плод
Плод дуње садржи веома пуно витамина Ц, затим калијум, натријум, цинк, гвожђе, бакар, манган, пектин и друге органске и неорганске киселине. Сјеме дуње садржи различите слузи, уља као и отровни цијанид гликозид (Cyanid-Glykosid).
[уреди] Симболика, Митологија
Дуња важи као симбол љубави, среће, плодности, памети, љепоте, постојаности и непролазности.
У античким легендама, дуњом су богови одређивали судбине. Она је била плод Афродите и Гаје. Парис ју је, по обећању лијепе Хелене, предала Афродити као најљепшој од свих богиња.
