Интернет

Из пројекта Википедија

Шема Википедије на Интернету

Интернет је глобална рачунарска мрежа. Пре свега, појам интернет значи мрежа унутар мреже, или интернконекција између више рачунара. Структурно постоје мале мреже које се међусобно везују, и тиме чине ову структуру. Интернет се све више назива глобалном мрежом информација (велика интернационална-глобална база података). Број рачунара на интернету се тренутно процењује на око 150.000.000. Количина информација коју ти сервери поседују је огромна, и тешко је проценити и приказати реално колика је она заиста.

[уреди] Историја

Већ од првих дана па све до данас, Интернет је прославио много „рођендана“, али који је прави тешко ће се сложити и најбољи познаваоци историје информатике. Неки тврде како је то 1961. кад је др. Леонард Клајнрок на универзитету MIT први пут објавио рад о packet-swiching технологији. Неки наводе 1969. годину као годину рођења Интернета јер је тада Министарство одбране САД-а одабрало Advanced Research Project Agency Network, познатију као АRPАNЕТ, за истраживање и развој комуникација и командне мреже која ће преживети нуклеарни напад. Седамдесете године донеле су неколико веома важних открића која су обележила развој Интернета каквог данас знамо, а потом се догодило и одвајање АRPАNЕТ-а из војног експеримента у јавни истраживачки пројект. Вероватно је најважнији тренутак био 1983. кад је тадашња мрежа прешла са NCP-а (Network Control Protocol) на TCP/IP (Transmission Control Protocol / Internet Protocol), што је значило прелазак на технологију каква се и данас користи.

Протоколи су стандарди који омогућавају комуникацију рачунара путем мреже, а 1983. године мање од 1000 рачунара је било спојено са АRPАNЕТ користећи релативно примитивни Нетворк Контрол Протокол, који је упркос многим ограничењима, био употребљив у малим мрежама, и није био довољно флексибилан за ширу употребу. Како се АRPАNЕТ експоненцијално повећавао, видело се како је потребан општији приступ комуникационом протоколу како би могли бити удовољени све већи захтеви и стварана све компликованија мрежа рачунара.

Винтон Церф који је са Робертом Каном створио TCP/IP протокол, једном је рекао: „Створили смо протокол који ће се користити и у великом мрежама с великом бројем рачунара, протокол који ће носити Интернет будућности, што је значило да мора бити флексибилан како би различите мреже могле функционисати у заједничком окружењу“. Наиме већ је тада било јасно како ће Интернет бити велика мрежа састављена од великог броја мањих мрежа. Али тада је прелаз на TCP/IP био контраверзан: неки делови информатичке заједнице желели су прихватање других стандарда, а највише се помињао Open System Interconection Protocol. АRPАNЕТ је пре службеног прелаза на TCP/IP у неколико наврата искључио NCP пренос података како би уверио „неверне томе“ да се NCP може искључити по жељи.

Винтон Церф и Роберт Кан почели су рад на новом протоколу пуно пре 1983. године, тачно 10 година раније јавила се идеја о новом протоколу, а следећих година су се развијали и усавршавали детаљи протокола који ће променити историју. Имплементација TCP/IP-а у тадашње време и оперативне системе трајала је скоро 5 година, док је на АRPАNЕТ било спојено око 400 рачунара. Ситуацију је поједноставио детаљ што су многи рачунари користили Packet Radio и Packet Satellite које су већ неколико година радиле са TCP/IP протоколом.

[уреди] Интернет у Србији

Интернет у Југославији (Србији) појавио се у фебруару 1996. године када је национална академска мрежа преко провајдера BeoTelNet-а спојена на Интернет. Исте године почињу с радом први домаћи комерцијални провајдери.

Тренутно у Србији преко 900.000 људи користи Интернет. Приступ Интернету је углавном из куће (63%) и радног места (23%), док приступ из интернет кафића чини занемарљивих један одсто.

Већина рачунара у Србији још увек се на Интернет позвезује путем телефонске линије - тзв. "Дајл Ап" (Dial Up) приступ, путем кабловског Интернета на светску мрежу се повезује око 60.000 корисника, а преко АДСЛ-а око 65.000 корисника. Примена нових технологија и повећање капацитета у сферама АДСЛа и кабловског Интернета, као и спорадично снижавање цена учинили су широкопојасну (енг. broadband) везу доступнијом и траженијом, те је с тога приметан месечни раст АДСЛ корисника који износи око 20% месечно, као и раст корисника кабловског Интернета око 15% месечно. Бежични Интернет је осредње заступљен. Број корисника који се на Интернет повезују на овај начин је пар хиљада.