Зимске олимпијске игре 1964.
Из пројекта Википедија
| IX Зимске олимпијске игре - Инсбрук 1964. | |
 |
|
| Град домаћин | Инсбрук, Аустрија |
| Број држава | 36 |
| Број спортиста | 1091 |
| Број спортова | 6 |
| Број такмичења | 34 |
| Отварање игара | 29. јануар 1964. |
| Затварање игара | 9. фебруар 1964. |
IX Зимске олимпијске игре су одржане у Инсбруку, у Аустрији.
Организатори су имали великих тешкоћа у припреми игара због недостатка снега. У помоћ је позвана војска, која је с виших делова планине довукла 20.000 ледених блокова за боб стазу, 40.000 кубних метара снега за скијашке стазе. Да ствар буде гора, 10 дана пре отварања завладало је неуобичајено топло време а падала је и киша, али су све припреме ипак биле обављене у предвиђеном року.
Ово су биле прве Зимске олипијске игре за које је олимпијски пламен упаљен у Грчкој, и то у древној Олимпији, што је постала пракса за све следеће Зимске игре.
У спортски програм уведен је спорт санкање, додано је такмичење на другој скаконици у скијашким скоковима, а у алпско скијање је уведено прецизније мерење времена на стотинку секунде.
У такмичарском програму су се истакли следећи појединци и тимови:
- Лидија Скобликова из СССР-а је освојила злато у све четири дисциплине брзог клизања: 500, 1000, 1500 и 3000 м, поставивши при томе три олимпијска рекорда.
- Сестре Мариеле и Кристин Гоичел из Француске су доминирале аплским скијањем: Мариеле је освојила злато у велеслалому и сребро у слалому, а Кристин злато у слалому и сребро у велеслалому!
- Клавдија Бојарскикх из СССР-а је освојила три злата, а Еро Ментиранта из Финске два злата у скијашком трчању.
- Еугенио Монти из Италије је приметио да је конкурентским тимовима у бобу двоседу из Велике Бртианије пукла саоница, те им је посудио своју. Британци су касније узели злато а Монти са тимом из Италије бронзу. Кад су новинари питали Монтиа зашто је помогао директном конкуренту, он је одвратио да нису Британци победили зато што им је он посудио саоницу, већ зато што су најбрже одвезли стазу. МОК је препознао ову спортски гест, увео награду De Coubretin за фер-плеј, па је као првом добитнику доделио управо Монтију за ову несебичну помоћ.
[уреди] Списак спортова
|
Демонстрациони спорт је био једна варијанта карлинга.
[уреди] Списак поделе медаља
(Медаље домаћина посебно истакнуте)
| Зимске олимпијске игре Инсбрук 1964. | |||||
|---|---|---|---|---|---|
| Пласман | Држава |  |
 |
 |
Укупно |
| 1 |  СССР |
11 | 8 | 6 | 25 |
| 2 |  Аустрија |
4 | 5 | 3 | 12 |
| 3 |  Норвешка |
3 | 6 | 6 | 15 |
| 4 |  Финска |
3 | 4 | 3 | 10 |
| 5 |  Француска |
3 | 4 | 0 | 7 |
| 6 |  Уједињени тим Немачке |
3 | 3 | 3 | 9 |
| 7 |  Шведска |
3 | 3 | 1 | 7 |
| 8 |  САД |
1 | 2 | 3 | 6 |
| 9 |  Холандија |
1 | 1 | 0 | 2 |
| 10 |  Канада |
1 | 0 | 2 | 3 |
| 11 |  Велика Британија |
1 | 0 | 0 | 1 |
| 12 |  Италија |
0 | 1 | 3 | 4 |
| 13 |  Северна Кореја |
0 | 1 | 0 | 1 |
| 14 |  Чехословачка |
0 | 0 | 1 | 1 |
| Укупно | 34 | 38 | 31 | 103 | |
|
|
 |
|
|---|---|---|
|
Атина 1896. | Париз 1900. | Сент Луис 1904. | Лондон 1908. | Стокхолм 1912. | Антверпен 1920. | Париз 1924. | Амстердам 1928. | Лос Анђелес 1932. | Берлин 1936. | Лондон 1948. | Хелсинки 1952. | Мелбурн 1956. | Рим 1960. | Токио 1964. | Мексико Сити 1968. | Минхен 1972. | Монтреал 1976. | Москва 1980. | Лос Анђелес 1984. | Сеул 1988. | Барселона 1992. | Атланта 1996. | Сиднеј 2000. | Атина 2004. | Пекинг 2008. | Лондон 2012. Шамоне 1924. | Сент Мориц 1928. | Лејк Плесид 1932. | Гармиш-Партенкирхен 1936. | Сент Мориц 1948. | Осло 1952. | Кортина Дампецо 1956. | Скуо Вели 1960. | Инсбрук 1964. | Гренобл 1968. | Сапоро 1972. | Инсбрук 1976. | Лејк Плесид 1980. | Сарајево 1984. | Калгари 1988. | Албертвил 1992. | Лилехмер 1994. | Нагано 1998. | Солт Лејк Сити 2002. | Торино 2006. | Ванкувер 2010. |
||
