Летње олимпијске игре 1948.
Из пројекта Википедија
| XIV Олимпијске игре - Лондон 1948. | |
 |
|
| Град домаћин | Лондон, Велика Британија |
| Број држава | 59 |
| Број спортиста | 4099 |
| Број спортова | 17 |
| Број такмичења | 136 |
| Отварање игара | 6. јул 1948. |
| Затварање игара | 16. август 1948. |
XIV Олимпијске игре одржане су у Лондону, у Великој Британији. Биле су то прве игре након олимпијских игара у Берлину 1936. и паузе од 12 година узроковане Другим светским ратом. Како су у то време успомене на нетом завршени рат још биле врло свеже, Њемачка и Јапан нису били позвани на учествовање на олимпијским играма.
Такмичарска звезда игара је била Холандска атлетичарка Фани Бланкерс-Коен, која је освојила четири златне медаље у спринтерским дисциплинама. Запажен је био и досег такмичарке у мачевању Илоне Елек из Мађарске али и кануиста Јана Брзака из Чехословачке, који су успјешно обранили златне олимпијске медаље освојене 12 година раније на олимпијским играма у Берлину 1936.
По први пута је уведен обичај доделе Олимпијских диплома за шест првопласираних такмичараа или екипа у свакој дисциплини.
[уреди] Списак спортова
Пливање, скокови у воду и ватерполо су сматрани различитим дисциплинама истог спорта.
|
|
[уреди] Списак поделе медаља
| Летње олимпијске игре 1948. |  |
||||
|---|---|---|---|---|---|
| Пласман | Држава |  |
 |
 |
Укупно |
| 1 |  САД |
38 | 27 | 19 | 84 |
| 2 |  Шведска |
16 | 11 | 17 | 44 |
| 3 |  Француска |
10 | 6 | 13 | 29 |
| 4 |  Мађарска |
10 | 5 | 12 | 27 |
| 5 |  Италија |
8 | 11 | 8 | 27 |
| 6 |  Финска |
8 | 7 | 5 | 20 |
| 7 |  Турска |
6 | 4 | 2 | 12 |
| 8 |  Чехословачка |
6 | 2 | 3 | 11 |
| 9 |  Швајцарска |
5 | 10 | 5 | 20 |
| 10 |  Данска |
5 | 7 | 8 | 20 |
| 11 |  Холандија |
5 | 2 | 9 | 16 |
| 12 |  Велика Британија |
3 | 14 | 6 | 23 |
| 13 |  Аргентина |
3 | 3 | 1 | 7 |
| 14 |  Аустралија |
2 | 6 | 5 | 13 |
| 15 |  Белгија |
2 | 2 | 3 | 7 |
| 16 |  Египат |
2 | 2 | 1 | 5 |
| 17 |  Мексико |
2 | 1 | 2 | 5 |
| 18 |  Јужна Африка |
2 | 1 | 1 | 4 |
| 19 |  Норвешка |
1 | 3 | 3 | 7 |
| 20 |  Јамајка |
1 | 2 | 0 | 3 |
| 21 |  Аустралија |
1 | 0 | 3 | 4 |
| 22 |  Индија |
1 | 0 | 0 | 1 |
 Перу |
1 | 0 | 0 | 1 | |
| 24 |  Југославија |
0 | 2 | 0 | 2 |
| 25 |  Канада |
0 | 1 | 2 | 3 |
| 26 |  Португал |
0 | 1 | 1 | 2 |
 Уругвај |
0 | 1 | 1 | 2 | |
| 28 |  Куба |
0 | 1 | 0 | 1 |
 Шпанија |
0 | 1 | 0 | 1 | |
 Шри Ланка |
0 | 1 | 0 | 1 | |
 Тринидад и Тобаго |
0 | 1 | 0 | 1 | |
| 32 |  Кореја |
0 | 0 | 2 | 2 |
 Панама |
0 | 0 | 2 | 2 | |
| 34 |  Бразил |
0 | 0 | 1 | 1 |
 Иран |
0 | 0 | 1 | 1 | |
 Пољска |
0 | 0 | 1 | 1 | |
 Порторико |
0 | 0 | 1 | 1 | |
| Укупно | 138 | 135 | 138 | 411 | |
|
|
|
|
|---|---|---|
|
Атина 1896. | Париз 1900. | Сент Луис 1904. | Лондон 1908. | Стокхолм 1912. | Антверпен 1920. | Париз 1924. | Амстердам 1928. | Лос Анђелес 1932. | Берлин 1936. | Лондон 1948. | Хелсинки 1952. | Мелбурн 1956. | Рим 1960. | Токио 1964. | Мексико Сити 1968. | Минхен 1972. | Монтреал 1976. | Москва 1980. | Лос Анђелес 1984. | Сеул 1988. | Барселона 1992. | Атланта 1996. | Сиднеј 2000. | Атина 2004. | Пекинг 2008. | Лондон 2012. Шамоне 1924. | Сент Мориц 1928. | Лејк Плесид 1932. | Гармиш-Партенкирхен 1936. | Сент Мориц 1948. | Осло 1952. | Кортина Дампецо 1956. | Скуо Вели 1960. | Инсбрук 1964. | Гренобл 1968. | Сапоро 1972. | Инсбрук 1976. | Лејк Плесид 1980. | Сарајево 1984. | Калгари 1988. | Албертвил 1992. | Лилехмер 1994. | Нагано 1998. | Солт Лејк Сити 2002. | Торино 2006. | Ванкувер 2010. |
||
