Чехословачка
Из пројекта Википедија
Чехословачка (чеш. Československo, словачки: својевремено: Československo, сада: Česko-Slovensko), је бивша држава у централној Европи која је постојала од 1918. до краја 1992.
1. јануара 1993. Чехословачка је мирно подељена на Чешку Републику и Словачку, процесом који је постао познат као "Баршунасти развод", по аналогији са Плишаном револуцијом.
|
|||||
| Државни мото: Истина побеђује | |||||
 |
|||||
| Службени језици | чешки и словачки | ||||
| Главни град | Праг | ||||
| Површина | ???.000 km² (предратна) 127.900 km² (послератна) |
||||
| Становништво | 1921: 13,5 милиона Чеси 6,7 мил. (50%), Немци 3,1 мил. (23%), Словаци 2 мил. (15%), Мађари 0,8 мил. (5,5%), Русини 0,5 мил. (3,5%), oстали 4% 1980: 15,4 милиона |
||||
| Монета | Чехословачка круна (Kč/Kčs) = 100 Халера | ||||
| Временска зона | UTC+1 | ||||
| Национална химна | Kde domov můj + Nad Tatrou sa blýska | ||||
| ISO 3166-1 | CS | ||||
| Интернет домен | .cs (подељен на .cz и .sk | ||||
[уреди] Основне карактеристике
Државно и друштвено уређење:
- 1918-1938 и 1945-1968: централизована држава;
- 1939-1945: подељена на Протекторат Бохемија и Моравска, Словачку државу и др.
- 1969-1992. федерална република састављена од Чешке Социјалистичке Републике (1990-1992: Чешка Република) и Словачке Социјалистичке Републике (1990-1992: Словачка Република);
- 1918-1939. и 1945-1948. и 1990-1992: демократска република
- 1939-1945: протекторат, централизована Словачку и остале територије
- 1948-1989: комунистичка држава са централизованом економијом
Суседи: Немачка (1945-1990: Западна Немачка и Источна Немачка), Пољска, Совјетски Савез (од 1992: Украјина), Румунија (до 1939), Мађарска и Аустрија.
Топографија: углавном неравномерна подручја. Западни делови припадају централноевропским висоравнима. У источни регион залазе северни делови Карпата и дунавски басен.
Клима: доминира континентална клима где температура варира од умерене температуре на граници са Западном Европом на западу, до оштре на истоку на граници са Совјетским Савезом.
[уреди] Званична имена
- 1918-1920: Чешко-Словачка Република и Република Чехословачка (скраћено РЧС);
- 1920-1938: Чехословачка Република (ЧСР) ("прва република")
- 1938-1939: Чешко-Словачка Република ("друга република")
- 1945-1960: Чехословачка Република (ЧСР)
- 1960-1990: Чехословачка Социјалистичка Република (ЧССР)
- 1990-1992: Чешка и Словачка Федеративна Република (ЧСФР)
[уреди] Грб
 |
За више информација погледајте Грб Чехословачке. |
Током постојања Чехословачке, грб је доживео неколико мањих промена, а и обично је имао три облика - велики, средњи и мали, али његова основа је увек била традисионални грб Чешке - (дворепи бели/сребрни лав у скоку), некад у комбинацији са грбом Словачке (двоструки сребрни крст на тровршју или представа Татри) и осталих традиционалних чешких земаља - Моравске (црвено-бели орао у полету, на плавом пољу) и грба Доње Шлезије (црни орао у полету, на златном пољу).
- 1920-1945: мали грб, средњи грб, велики грб
- 1945-1960:
- 1960-1990:
- 1990-1992:
[уреди] Историја
|
За више информација погледајте Историја Чехословачке. |
Чехословачка је настала у октобру 1918. као једна од сукцесора Аустро-Угарске после Првог светског рата. Била је састављена од данашњих територија Чешке Републике, Словачке и (до 1939.) Карпатске Украјине (Рутеније). Њена територија је био најиндустрализованији део Аустро-Угарске, била је најдемократскија република током периода пре Другог светског рата, али су је карактерисали етнички проблеми. Ти проблеми су узрок незадовољства друге и треће по бројности етничких група у Чехословачкој - Немаца и Словака, због доминације Чеха, који су били најбројнији.
Чехословачка је постала Хитлерова мета. После Минхенског споразума 1938, Хитлерове трупе извршиле су инвазију на Бохемију и Моравску у којима су већином живели Немци. Мађарској су припојене јужна Словачка, а Словачка и Рутенија су добиле аутономију за неко време. Коначно, Чехословачка је престала да постоји у марту 1939, када је Хитлер окупирао целу Чешку, а остатак Словачке је приморан да прогласи независност.
После Другог светског рата, предратна Чехословачка је реконституисана, док је Рутенија (која је била њен део) одцепљена од државе и припојена Совјетском Савезу. Три године касније (1948-1989), Комунистичка партија Чехословачке је дошла на власт и држава се нашла под утицајем Совјетског савеза. У касним '60. годинама, у време Прашког пролећа, покушано је да се комунистички систем промени у демократски. Религија је била забрањена, а атеизам је постао званична главна мисао. 1969. Чехословачка је претворена у федерацију Чешких земаља и Словачке.
1989. године држава је поново постала демократска после Плишане револуције, 1992. савезни парламент је одлучио да се држава 1. јануара 1993. подели на Чешку Републику и Словачку.
[уреди] Шематски приказ Чехословачких подручја кроз време
|
Аустро-Угарска |
|
|
|||||
| 1948. - 1989. народна демократска република, савезник СССР | |||||||
| влада у егзилу | |||||||
[уреди] Председници државе и владе
- Листа председника Чехословачке
- Листа премијера Чехоловачке
- видети такође чланак: Комунистичка партија Чехословачке - лидери
[уреди] Међународни споразуми и чланства
Пре Другог светског рата била је члан Мале антанте.
После Другог светског рата, активно је учествовала у Мешовитом Већу економске асистенције (Комекон), Варшавском пакту, Уједињеним нацијама и њиховим агенцијама, као и у Покрету несврстаних; једна од чланица ОЕБС-а.
[уреди] Становништво и етничке групе
[уреди] Религија
1991: Католици: 46.4%, Евангелисти: 5.3%, Атеисти: 29.5%, неизјашњених: 16.7%. у погледу религије су постојале огромне разлике између две конститутивне републике .
[уреди] Здравство и социјална заштита
После Другог светског рата здравствена заштита је је свим грађанима била доступна, '60. и '70. година радило се на побољшању здравства у руралним срединама.
[уреди] Политика
После Другог светског рата, монопол над политиком је држала Комунистичка партија Чехословачке. Густав Хусак (Gustáv Husák), је постао први секретар КПЧ 1969. (касније је функција преименована у генералног секретара), а председник Чехословачке је постао 1975. Остале политичке организације су биле подређене КПЧ. Све политичке партије, групе и организације су груписане под кишобраном Националног фронта Чехословачке Социјалистичке Републике. Над поборницима људских права и религије су вршене репресије.
[уреди] Влада
[уреди] Друштво и друштвене групе
[уреди] Образовање
Бесплатно основно образовање. Велики број грађана био је писмен.
[уреди] Енергетски ресури
После Другог светског рата енергетски потенцијали државе су било мали. Из Совјетског Савеза је увожена нафта, а у држави је функционисала производња мрког угља и електрична енергија на хидро погон.
[уреди] Економија
После II св. рата, економија је централизована по угледу на економију Совјетског Савеза. Тешка металургија која је зависила од увоза гвожђа.
[уреди] Спорт
Чехословачки фудбалски тим је био врло јак на светској сцени, са 8 учешћа на Светском првенству, завршивши као други на Светским првенствима 1934. и 1962. Тим је такође освојио и Европско првенство 1976.
Чехословачка је имала врло јак хокејашки тим, који је освојио мноштво медаља на светским шампионатима и олимпијским играма.
Познати тенисери Иван Лендл и Мартина Навратилова су рођени у Чехословачкој.
[уреди] Култура
Погледајтe:
- Чешка Република, Словачка
- Листа познатих Чеха, Листа познатих Словака
