Летње олимпијске игре 1972.
Из пројекта Википедија
XX Олимпијске игре одржане су 1972. године у Минхену, у Западној Немачкој. МОК је одабрао Минхен за домаћина у конкуренцији осталих градова кандидата међу којима су били Детроит, Мадрид и Монтреал. Биле су то друге Игре у историји одржане у Немачкој, након Игара у Берлину 1936. У жељи да се Немачка свету представи као демократска, модерна држава пуна оптимизма, домаћин је за слоган Игара одабрао службени мото "the Happy Games" (на енглеском језику "срећне игре"), за лого су одабрали симболизовано плаво сунце, а по први пут су Игре добиле и службену маскоту, пса названог "Валди".
| XX Олимпијске игре - Минхен 1972. | |
 |
|
| Град домаћин | Минхен, Западна Немачка |
| Број држава | 121 |
| Број спортиста | 7170 |
| Број спортова | 23 |
| Број такмичења | 195 |
| Отварање игара | 26. август 1972. |
| Затварање игара | 10. септембар 1972. |
Нажалост, Игре се нису показале срећним, већ управо супротно: трагичним. У познатом инциденту су палестински терористи из организације зване Црни септембар упали 5. септембра, 11. дана Игара, у олимпијско село, убили двојицу израелских спортиста, а деветорицу узели за таоце. У наставку драме, дошло је до масакра. На минхсенском аредорому, после неуспеле акције спашавања талаца, убијено је свих девет израелских спортиста, петорица терориста и један немачки полицајац. Свет је био у шоку, али су Игре, након 34-сатног прекида, настављене.
На Играма је први пут уведена и церемонија заклетве судија, чиме се желела истакнути непристраност суђења. У спортском програму је такође било промена. Рукомет и стреличарство су се вратили у програм Игара, а уведен је и нови спорт, кајак и кану на дивљим водама.
У такмичарском програму истакли су се следећи спортисти и догађаји:
- Марк Шпиц из САД-а је освојио седам златних медаља, оборивши при томе светске рекорде у свим тим дисциплинама. Како је на Играма у Мексику четири године раније већ освојио две златне медаље, тиме је свој укупни број златних медаља с ОИ повећао на 9.
- Олга Корбут, гимнастичарка из СССР-а је освојила три златне медаље.
- У кошарци је финална утакмица између тимова САД и СССР-а донела незапамћени завршетак. У последњих неколико секунди, при водству екипа САД-а 50-49 десило се неколико чудних догађања: прво је време истекло током пређашњег коша (слободних бацања) за САД, али је кош признат и преостале време помакнуто на 1 секунду. Затим је време поновно истекло у покушају напада тима Совјетског Савеза, па су Американци већ славили победу. Међутим, на жалбу Совјета поновно су додане нове три секунде, у којима је Александар Белов успео убацити два поена и тиме донети победу свом тиму. Бројне нелогичности теком неколико задњих секунди нису никад разјашњене, иако је МОК чврсто остао при одлуци да је утакмица регуларна. Екипа САД, којој је то био први пораз уопште на Олимпијским играма до тада, одбила је да прихвати сребрне медаље и оне су и данас изложене у Олимпијском музеју у Лозани.
- Атлетичар Ласе Вирен из Финске је победио у тркама на 5.000 и 10.000 m (и то на 10.000 m након пада теком трке), а тај ће успех поновити и четири године касније на Играма у Монтреалу.
- Валериј Борзов, спринтер из СССР-а, је победио на опште изненађење у тркама на 100 m и 200 m. Очекивала се победа неког од атлетичара из САД-а, а највећи фаворити су били Реј Робинсон и Еди Хејз. Међутим, превидом њиховог тренера добили су погрешну информацију о времену старта трке квалификација на које су затим закаснили и испали из даљег такмичења без пласмана.
- Освајачи златне и сребрне медаље у трци на 400 m, Винсент Метјуз и Вејн Колет из САД, су током проглашења победника и извођења химне САД-а понашали се непримерено. Међусобно се шалећи и играјући се освојеним медаљама нису обраћали пажњу на свечаност тренутка подизања њихове заставе и интонације химне. Због тога им је доживотно забрањен наступ на Олимпијским играма.
- Аустралијска пливачица Шејн Гуд је освојила три злата и два сребра.
- Вим Руска из Холандије је постао први џудиста који је освојио злато у две категорије на истим Играма.
[уреди] Списак спортова
|
|
На Играма су била и два демонстрацијска спорта: бадминтон и скијање на води.
[уреди] Списак поделе медаља
(Медаље домаћина посебно истакнуте)
| Олимпијске игре Минхен 1972. |  |
||||
|---|---|---|---|---|---|
| Пласман | Држава |  |
 |
 |
Укупно |
| 1 |  СССР |
50 | 27 | 22 | 99 |
| 2 |  САД |
33 | 31 | 30 | 94 |
| 3 |  Источна Немачка |
20 | 23 | 23 | 66 |
| 4 |  Западна Немачка |
13 | 11 | 16 | 40 |
| 5 |  Јапан |
13 | 8 | 8 | 29 |
| 6 |  Аустралија |
8 | 7 | 2 | 17 |
| 7 |  Пољска |
7 | 5 | 9 | 21 |
| 8 |  Мађарска |
6 | 13 | 16 | 35 |
| 9 |  Бугарска |
6 | 10 | 5 | 21 |
| 10 |  Италија |
5 | 3 | 10 | 18 |
| 11 |  Шведска |
4 | 6 | 6 | 16 |
| 12 |  Уједињено Краљевство |
4 | 5 | 9 | 18 |
| 13 |  Румунија |
3 | 6 | 7 | 16 |
| 14 |  Куба |
3 | 1 | 4 | 8 |
 Финска |
3 | 1 | 4 | 8 | |
| 16 |  Низоземска |
3 | 1 | 1 | 5 |
| 17 |  Француска |
2 | 4 | 7 | 13 |
| 18 |  Чехословачка |
2 | 4 | 2 | 8 |
| 19 |  Кенија |
2 | 3 | 4 | 9 |
| 20 |  Југославија |
2 | 1 | 2 | 5 |
| 21 |  Норвешка |
2 | 1 | 1 | 4 |
| 22 |  Северна Кореја |
1 | 1 | 3 | 5 |
| 23 |  Нови Зеланд |
1 | 1 | 1 | 3 |
| 24 |  Уганда |
1 | 1 | 0 | 2 |
| 25 |  Данска |
1 | 0 | 0 | 1 |
| 26 |  Швајцарска |
0 | 3 | 0 | 3 |
| 27 |  Канада |
0 | 2 | 3 | 5 |
| 28 |  Иран |
0 | 2 | 1 | 3 |
| 29 |  Белгија |
0 | 2 | 0 | 2 |
 Грчка |
0 | 2 | 0 | 2 | |
| 31 |  Аустрија |
0 | 1 | 2 | 3 |
 Колумбија |
0 | 1 | 2 | 3 | |
| 33 |  Аргентина |
0 | 1 | 0 | 1 |
 Јужна Кореја |
0 | 1 | 0 | 1 | |
 Либан |
0 | 1 | 0 | 1 | |
 Мексико |
0 | 1 | 0 | 1 | |
 Монголија |
0 | 1 | 0 | 1 | |
 Пакистан |
0 | 1 | 0 | 1 | |
 Тунис |
0 | 1 | 0 | 1 | |
 Турска |
0 | 1 | 0 | 1 | |
| 41 |  Етиопија |
0 | 0 | 2 | 2 |
| 42 |  Бразил |
0 | 0 | 2 | 2 |
| 43 |  Гана |
0 | 0 | 1 | 1 |
 Индија |
0 | 0 | 1 | 1 | |
 Јамајка |
0 | 0 | 1 | 1 | |
 Нигер |
0 | 0 | 1 | 1 | |
 Нигерија |
0 | 0 | 1 | 1 | |
 Шпанија |
0 | 0 | 1 | 1 | |
| Укупно | 195 | 195 | 210 | 600 | |
|
|
|
|
|---|---|---|
|
Атина 1896. | Париз 1900. | Сент Луис 1904. | Лондон 1908. | Стокхолм 1912. | Антверпен 1920. | Париз 1924. | Амстердам 1928. | Лос Анђелес 1932. | Берлин 1936. | Лондон 1948. | Хелсинки 1952. | Мелбурн 1956. | Рим 1960. | Токио 1964. | Мексико Сити 1968. | Минхен 1972. | Монтреал 1976. | Москва 1980. | Лос Анђелес 1984. | Сеул 1988. | Барселона 1992. | Атланта 1996. | Сиднеј 2000. | Атина 2004. | Пекинг 2008. | Лондон 2012. Шамоне 1924. | Сент Мориц 1928. | Лејк Плесид 1932. | Гармиш-Партенкирхен 1936. | Сент Мориц 1948. | Осло 1952. | Кортина Дампецо 1956. | Скуо Вели 1960. | Инсбрук 1964. | Гренобл 1968. | Сапоро 1972. | Инсбрук 1976. | Лејк Плесид 1980. | Сарајево 1984. | Калгари 1988. | Албертвил 1992. | Лилехмер 1994. | Нагано 1998. | Солт Лејк Сити 2002. | Торино 2006. | Ванкувер 2010. |
||
