Зимске олимпијске игре 1988.
Из пројекта Википедија
| XV Зимске олимпијске игре - Калгари 1988. | |
 |
|
| Град домаћин | Калгари, Канада |
| Број држава | 57 |
| Број спортиста | 1423 |
| Број спортова | 6 |
| Број такмичења | 46 |
| Отварање игара | 13. фебруара 1988. |
| Затварање игара | 28. фебрауар 1988. |
XV Зимске олимпијске игре су одржане 1988. године у Калгарију, у Канади. Тај је град већ раније био кандидат и то за Зимске олимпијске игре 1964. и Зимске олимпијске игре 1968. али је улогу организатора добио тек из трећег покушаја, у конкуренцији Фалуна и Кортине д'Ампецо.
Након финанцијског слома Летних олимпијских игара у Монтреалу 1976. Канађани су морали добро осмислити начине финансирања игара да се не би поновио неуспех. Калагарију је то врло добро успело, јер не само да су игре завршиле с знатним профитом већ је и тај мали град увелико модернизован и побољшан је привредни развој.
У такмичарском програму су се истакнули следећи појединци и догађаји:
- Харизматични италијански скијаш Алберто Томба је на својем првом наступу на Зимским олимпијским играма доминирао аплским дисциплинама, освојивши злата у слалому и велеслалому.
- Мати Никенен је био недодирљив у скијашким скоковима, освојивши три златне медаље.
- У брзом клизању се истакнула Ивоне ван Генип из Холандије с освојена три злата.
- Криста Роденбургер из Источне Немачке је постала први (али и задњи!) спортиста уопће којем је пошло за руком освојити медаље и на зимским и на летним Олимпијским играма исте године. Она је на овим Играма освојила злато на 1000 м у брзом клизању, да би касније те године освојила сребро у бициклизму на Играма у Сеулу. Како се летне и зимске Олимпијске игре више не одржавају у истој години, овакав потхват више није могуће поновити.
- У уметничком клизању је побиједила Катарина Вит, обранивши тако наслов освојен четири године раније на Играма у Сарајеву.
[уреди] Списак спортова
|
Демонстрантивни спортови су били карлинг, брзо клизање на кратким стазама, слободно скијање те параолимпијске дисциплине.
[уреди] Списак поделе медаља
(Медаље домаћина посебно истакнуте)
| Зимске олимпијске игре Калгари 1988. | |||||
|---|---|---|---|---|---|
| Пласман | Држава |  |
 |
 |
Укупно |
| 1 |  СССР |
11 | 9 | 9 | 29 |
| 2 |  Источна Немачка |
9 | 10 | 6 | 25 |
| 3 |  Швајцарска |
5 | 5 | 5 | 15 |
| 4 |  Финска |
4 | 1 | 2 | 7 |
| 5 |  Шведска |
4 | 0 | 2 | 6 |
| 6 |  Аустрија |
3 | 5 | 2 | 10 |
| 7 |  Холандија |
3 | 2 | 2 | 7 |
| 8 |  Западна Немачка |
2 | 4 | 2 | 8 |
| 9 |  САД |
2 | 1 | 3 | 6 |
| 10 |  Италија |
2 | 1 | 2 | 5 |
| 11 |  Француска |
1 | 0 | 1 | 2 |
| 12 |  Норвешка |
0 | 3 | 2 | 5 |
| 13 |  Канада |
0 | 2 | 3 | 5 |
| 14 |  Југославија |
0 | 2 | 1 | 3 |
| 15 |  Чехословачка |
0 | 1 | 2 | 3 |
| 16 |  Јапан |
0 | 0 | 1 | 1 |
 Лихтенштајн |
0 | 0 | 1 | 1 | |
| Укупно | 46 | 45 | 47 | 138 | |
[уреди] Занимљивости
Иако без значајнијих такмичарских досега, један појединац и једна тим су обиљежили игре и постали праве звезде. Били су то Едие Едвардс из Велике Британије у скијашким скоковима и посада боба четвероседа из Јамајке. Иако без шанси за иоле бољи пласман, па чак и уз ризик од озбиљније незгоде или повреде, ови такмичари су показали одлучност да се такмиче, иако технички и искуствено далеко испод стандарда натјецања на Зимске олимпијске игре. Нису сви благонаклоно гледали на овакве наступе, посебно су били од стране скијашке федерације критиковани Едвардсови 'скокови', јер је многима његово наступање изгледало више као пародија и забављање гледаоца него озбиљно такмичење на олимпијском нивоу. Након ових наступа построжена су правила и критеријуми за наступ скијаша скакача на Зимске олимпијске игре. Едвардс је касније у више наврата покушао се квалификовати за слиједеће Зимске олимпијске игре, али му то никад више није пошло за руком услед новоуведених виших критеријума за квалификовање. Са друге стране, прича о боб посади из Јамајке је послужила и као предлог за врло успели филм Кул Ранингс (или у српском преводу Ледена стаза).
|
|
 |
|
|---|---|---|
|
Атина 1896. | Париз 1900. | Сент Луис 1904. | Лондон 1908. | Стокхолм 1912. | Антверпен 1920. | Париз 1924. | Амстердам 1928. | Лос Анђелес 1932. | Берлин 1936. | Лондон 1948. | Хелсинки 1952. | Мелбурн 1956. | Рим 1960. | Токио 1964. | Мексико Сити 1968. | Минхен 1972. | Монтреал 1976. | Москва 1980. | Лос Анђелес 1984. | Сеул 1988. | Барселона 1992. | Атланта 1996. | Сиднеј 2000. | Атина 2004. | Пекинг 2008. | Лондон 2012. Шамоне 1924. | Сент Мориц 1928. | Лејк Плесид 1932. | Гармиш-Партенкирхен 1936. | Сент Мориц 1948. | Осло 1952. | Кортина Дампецо 1956. | Скуо Вели 1960. | Инсбрук 1964. | Гренобл 1968. | Сапоро 1972. | Инсбрук 1976. | Лејк Плесид 1980. | Сарајево 1984. | Калгари 1988. | Албертвил 1992. | Лилехмер 1994. | Нагано 1998. | Солт Лејк Сити 2002. | Торино 2006. | Ванкувер 2010. |
||
