Олимпијски пламен

Из пројекта Википедија

Олимпијски пламен у Торину 2006.

Олимпијски пламен је једно од најпознатијих олимпијских знамења. Симбол вечне ватре, односно пламена, потиче из Грчке митологије у којој је позната прича о Прометеју који је украо ватру богу Зевсу, па је затим поклонио људима. Тај мотив су Грци искористили па су за време древних Олимпијских игара увек одржавали вечну ватру.

На модерним олимпијским играма пламен је први пут упаљен на IX Олимпијским играма у Амстердаму, 1928, а начин штафетног преношења пламена бакљом уведен је у склопу припрема и отварања XI Олимпијских игара у Берлину, 1936 године. Те године бакља је прешла за 8 дана пут од Олимпије до Берлина од 3422 километра а носило ју је 3422 тркача. На свом путу прошла је и кроз Београд.

[уреди] Палење и одржавање Олимпијског пламена

Данас је уобичајен поступак да се пламен упали у Грчкој у Олимпији уз помоћ сунчеве светлости уз помоћ конкавног огледала, према древним обичајима. Палење обављају жене обучене у одећу античких свештеница бога Зевса. Затим тако настали пламен, као Олимпијску бакљу штафетно носе хиљаде тркача, преко свих континената, до града у којем ће се одржавати Олимпијске игре и на крају, до истакнутог места на Олимпијском стадиону на којем ће пламен, пламтити све време одржавања игара.

Поступак преношења бакље из Грчке до места одржаваља Игара, зависно од удаљености, не преноси се увек трчећи, јер је наравно то немогуће, када се ради о другом континенту. Ипак покушава се да бакља већи део пута пређе на тај начин. Бити насилац Олимпијске бакље је посебна част, коју добијају заслужни спортисти из земље кроз коју бакља пролази на свом путу. Завршни део је доношење бакље на стадион приликом свечаности отварања Игара, где се пламеном из бакље упали ватру на истакнутом горионику на стадиону, који је обично великих димензија да пламен буде видљив из сваког дела стадиона.

[уреди] Палиоци Олимпијског пламена

Попсебна се част указује особи која приликом отварања Игара донесену бакљу презима као последњи носилац, те пламеном из бакље улали ватру на самом стадиону, симболизујући тако почетак Игара. Иако је пламен упаље много раније и донесен бакљом, тај последњи носилац се назива палилац Олимпијског пламена. Ту личност бира земља домаћин, а уобичајено је да то буду заслужни спортисти и то нјчешће они који се више активно не такмиче. Понекад домаћин одабере да то буде и нека личност која није директно везана за врхунски спорт. Тко је (на пример) на Олимпијским играма у Монтреалу 1976 одлучено да ватру упале заједно двоје младих спортиста и то младић из француског говорног подручја Канаде и девојка из енглеског говорног подручја, чиме је симбилизовано заједништво та два дела земље домаћина.

Бити палилац Олимпијског пламена је част која се догађа једном у животу и једна је од највећих почасти у свету спорта.

[уреди] Листа палиoца Oлимпијскoг пламeна

- Летње Олимпијске игре

Берлин 1936., Фриц Шилген, атлeтичар
Лондон 1948., Џон Марк, атлeтичар
Хелсинки 1952., Павo Нурми, атлeтичар вишеструки олипијски победник на играма 1920,1924,1928 и Хансен Колехмаинен атлeтичар, вишеструки победник 1912, 1920
Мелбурн 1956., Роналд Кларк и Ханс Викне (Стокхолм), атлeтичари
Рим 1960., Ђанкарло Перис, атлeтичар
Токио 1964.,Јошинори Сакаи, атлeтичар, рођен на дан експлозије атомске бомбе над његовом родном Хирошимом
Мексико Сити 1968., Норма Енрикета Базилио де Сотело, атлeтичарка, прва жена палилац Олимпијског пламена
Минхен 1972., Гунтер Цан, атлeтичар
Монтреал 1976., Сандра Хендерсон и Стив Префонтејн, гимнастичарка и атлeтичар
Москва 1980., Сергеј Белов, кoшаркаш победник 1972,трећи 1968, 1976,1980
Лос Анђелес 1984., Рафер Џонсон, атлeтичар, десетобојац, победник 1960, други 1956
Сеул 1988., Сон Ке-чунг, атлeтичар, победник маратона 1936, је унео бакљу на стадион и предао атлетичаримаЧунг Сун-Ман, Ким Вон-Так и Сон Ми-Чунг. Ким је учествовао у маратону.
Барселона 1992.,Антонио Реболо, стрeличар, параолимпијац
Атланта 1996., Мухамед Али, бoксер, олимпијски првак 1960. Право име Касијус Клеј
Сиднеј 2000., Кети Фримен, атлeтичарка, друга 1996, победница 2000
Атина 2004., Николаос Какламанакис, јeдриличар на дасци, победник 1996, други 2000
Пекинг 2008. ?

- Зимске Олимпијске игре

Oслo 1952., Еигил Нансен, унук поларног истраживача Фритјоф Нансена
Кoртина д’Ампeцo 1956. Гвидо Кароли, такмичар у брзом клизању учесник 1948, 1952 1956. Носећи бакљу на стадиону се саплео о телевизијске каблове, али је успео да сачува пламен да се не угаси.
Скво Вели 1960. Кен Хенри, такмичар у брзом клизању победник на 500 m 1952
Инсбрук 1964. .]]: Јозеф Рајдер, алпски скијаш учесник 1956.
Грeнoбл 1968. Ален Калма, клизач други 1954.
Сапoрo 1972. Хидеки Такада, такмичар у брзом клизању.
Инсбрук 1976. Кристл Хаас и Јозеф Фајстмантл, алпски скијаш и санкаш. Хасова је победила у спусту 1964, и била друга 1968
Лејк Плесид. Чарлес Кер, психолог на униврзитету у Аризони. Одлуком организатора изабран је да упали олимпијску ватру.
Сарајeвo 1984.Санда Дубравчић, клизачица, учесник иград 1980 и 1984.
Калгари 1988. Робин Пери, 12-годишња клизачица.
Албeртсвилe 1992. Мишел Платини и Франсоа-Сирил Гранж, фудбалери.
Лилeхамeр 1994. Хакон Магнус, норвешки принц чији су и отац и деда учествовали на Олимпијским играма.
Наганo 1998.. Мидори Ито, клизач, други 1992.
Солт Лејк Сити 2002. хокејашки тим САД.
Тoринo 2006. Стефаниа Белмондо, тркачица на скијама, прва 1992 2002, три пута друга и пет пута трећа.
Ванкувeр 2010 ?