Кирибати (држава)

Из пројекта Википедија

Координате: 1° 19' 38" СГ Ш, 172° 59' 4" ИГД

Видети Кирибати (вишезначна одредница)


Застава	Грб

Мото: Здравље, мир и просперитет

Химна: Teirake Kaini Kiribati

Главни град Баирики (Јужна Тарава)

Службени језик енглески и гилбертијански

Председник: Аноте Тонг

Премијер: [[]]

Независност: 12. јул 1979. од ВБ

Површина

- Укупно 811 km² (170.)

- Вода (%) 0

Становништво

- јул 2005.. 103.092 (197)

- Густина 127.1/km²

Валута Аустралијски долар (100 центи)

Временска зона UTC (UTC+12, +13, +14)

Интернет домен .ki

Позивни број ++686

Република Кирибати је острвска држава смештена у централном делу Тихог океана. Кирибатских 33 атола се простире на преко 1.351.000 квадратних километара у пределу око екватора. Припада земљама Комонвелта. Налази се око 4.000 km југозападно од Хаваја. Припада групи острва Тихог океана која се називају Микронезија. 33 острва од којих су састављени Кирибати су подељена у три групе: Гилберт острва, Феникс острва и Лајн острва. Сва су атоли, осим Банаба острва у Гилберт групи. Укупно их је 21 насељено. Највећи дио становништва налази се на Гилберт острвима. Једино једно од Феникс и три од Лајн острва су стално насељени. Главни град Кирибата је Баирики који је смештен у Јужној Тарави. У њему се налази административни центар. Између 1892 и 1900 Британска влада је направила од Гилберт острва њихов протекторат. У 1916 острва су уступила њихов номинални суверенитет и постала део колоније Гилберт и Елис острва. Феникс и Лајн острва коначно су се придружила колонији , и Елис острва (данас Тувалу) отцепила. У 1979 год. колонија је постала независна република Кирибати.

[уреди] Земљиште и живи свет на њему

Кирибати имају укупну копнену површину од 811 km². Сва острва се протежу око 3.900 km од истока до запада. Од севера ка југу се протежу око 2.100 km, опкорачујући екватор. Киритимати (још се зову Божићно острво), једно од Лајн острва, заузима 609 km² и то је атол који има највећу копнену површину на свету. Ексклузивна економична зона (површина океана у којој управља рибарством и другим правима) покрива више од 3.000.000 km². Пешчано тло Кирибата ограничава биљни свет. Главне биљне врсте укључују кокосов орах, заврнути бор (Pandanus) и стреласт корен. Киша скупљена у разводним системима је главни извор неслане воде. Поморски живот успева у водама које окружују Кирибате. Острва су станиште бројним врстама инсеката. Други животињски живот садржи углавном врсте познате људима који ту живе. Кирибати имају топлу, влажну климу, с просечном температуром већом од 20C°. Годишња висина падавина , које углавном падају између Октобра и Марта, варира од око 3.050 mm у северним острвима до трећину мање на јужним острвима. Јужна острва доживљавају учестале суше. Кирибати се налазе изван подручја циклона, и силовите олује су ретке. Са изузетком Банабе, подигнута корална острва са максималном висином од 81 m , острва Кирибата су ниско положени атоли који се ретко дижу преко 4 m изнад нивоа мора. Ови атоли ће бити посебно осетљиви на поплаве, па чак и потопе ако се ниво мора подигне. Због овог разлога, Кирибати и друге нације које се налазе на Јужном Пацифику су иразили забринутост око питања глобалног загревања, које би могло изазвати морски ниво да се подигне. Кирибати су готово потпуно окружени коралним гребенима, важном туристичком и рибарском ресурсу. Поморско рибарство се значајно повећало од 1980, међутим, гребени су оштећени рибарском индустријом. Приступ здравој води и хигијена је добра у градским подручјима, где око једна трећина становништва станује. Суше су истрајан проблем.

[уреди] Становништво Кирибата

Популација Кирибата је процењена на 103.092 становника у јулу 2005., дајући држави густину насељености од 127.1 становника на km². Већина становништва Микронезијског порекла још познатог као И-Кирибати.Такође, постоје веома мале мањине Полинезијанаца и народа који се не налазе у Пацифику. Службени језик је енглески, и много њих у додатку још говори матерњим домородачким језиком који се назива гилбертански. Хришћанство преовлађује у Кирибатима: око пола становништва су Римокатолици, и око 40 процената су Протестанти. Постоје и мале групе Суботара, Бахаиса и Мормона.

Државе и територије Океаније

	Аустралија	Аустралија · Острво Норфолк
	Меланезија	Источни Тимор · Фиџи · Молучка острва и Западна Нова Гвинеја (део Индонезије) · Нова Каледонија · Папуа Нова Гвинеја · Соломонска острва · Вануату
	Микронезија	Гуам · Кирибати · Маршалска острва · Северна Маријанска острва · Савезна држава Микронезије · Науру · Палау
	Полинезија	Америчка Самоа · Кукова острва · Француска Полинезија · Хаваји · Нови Зеланд · Ниуе · Острва Питкерн · Самоа · Токелау · Тонга · Тувалу · Валис и Футуна