Микеланђело Буонароти
Из пројекта Википедија
Микеланђело Буонароти (ит. 'Michelangelo di Lodovico Buonarroti Simoni') се, поред Леонарда да Винчија, сматра једним од најинспиративнијих стваралаца у историји уметности и најистакнутијим творцем италијанске позне ренесансе. Од два профила тадашњег сликара - углађеног, намирисаног, лепо обученог са господским држањем и оног супротног, неуредног, повученог - он је био онај други. Увек је много радио, а на тај рад терала га је једино жеља за стварањем, док му је материјално било небитно. Потиче из породице која је вековима припадала највишем слоју, али је временом осиромашила. Мада је за себе био скроман, јако је бринуо о оцу и четворици браће (мајка му је умрла кад је имао шест година). Као скулптор, архитекта, сликар и песник оставио је снажан утицај како на своје савременике, тако и на следбенике модерне уметности уопште.
Рођен је 6. марта 1475. године у малом селу Капрезе близу града Ареца. Већину свог живота провео је у Риму где је радио по налогу свештеника. Микеланђелов отац, фирентински званичник по имену Лодовико Буонароти, уз помоћ веза са владајућом породицом Медичи, запослио је свог 13-годишњег сина у радионици сликара Доменика Ђирландаја. Након две године школовања у вајарској школи Медичијевих, Микеланђело одлази да живи у њиховом дому. У то време, Микеланђело је већ створио нека од својих најзначајнијих дела - "Битку Кентаура" и "Мадону на степеништу" чиме је доказао сав свој таленат и поседовање личног уметничког печата још од најраније младости. Касније је прешао у Рим где је наставио свој стваралачки рад - поред мноштва скулптура са религијским значењем, студија људских лица и тела и бројних уља на платну, Микеланђело добија значајне ангажмане у осликавању и украшавању цркава. Најзначајнији Микеланђелов задатак из тог доба било је осликавање таванице и сводова Сикстинске капеле у Риму по налогу папе Јулија II - од 1508. до 1512. године. Након успешно обављеног посла, Микеланђело је добио задатак и да ослика и рељефима украси гробницу папе и краљевску гробницу Медичијевих. 1546. године био је и главни архитекта базилике Св. Петра у Риму. Умро је 1564. године и сахрањен је у цркви Санта Кроче у Фиренци.
Напомена
- Једним делом преузето са интернет презентације http://www.zvrk.co.yu