Пријепоље

Из пројекта Википедија

Координате: 43° 23' СГ Ш, 19° 39" ИГД

Пријепоље

Пријепоље на мапи Србије

Грб Пријепоља

Пријепоље је град на крајњем југозападу републике Србије и највећи град Полимља. Смештен је на ушћу Милешевке у Лим, у подножију планине Јадовник. У његовој непосредној близини је манастир Милешева и стари град Милешевац. Током Другог светског рата у њему се водила чувена Пријепољска битка.

Садржај

1 Географија Пријепоља и околине
2 Историја
3 Културно историјски споменици
- 3.1 Манастир Милешева
4 Остали културно историјски споменици
5 Литература
6 Види још
7 Спољашње везе

[уреди] Географија Пријепоља и околине

[уреди] Георафски положај

Пријепоље са широм околином (Пријепољски крај) обухвата средње Полимље и простире се између:

43°09'25 и 43°29'42 северне географске ширине
19°27'00 и 19°53'45 источне географске дужине

То је претежно брдскопланински предео о чему сведочи и просечна надморска висина која износи око 1200m. Најнижа тачка области је ушће Милешевке у Лим са својих 440m, док високе планине које се уздижу над Лимом достижу висину од 1734m колико је висок врх Катунић на Јадовнику.

Старо језгро Пријепоља, развило се на алувијалним равнима и речним терасама десне обале Лима на месту на ком се у њега улива Милешевка. Данас се Пријепоље развило око Лима, чија га долина пресеца правцем југоисток - северозапад, и његових притока Милешевке и Сељашнице. Свака од ових река привлачи госте у Пријепоље, свака од њих својим дражима:

Лим својим брзацима
Милешевка својим живописним кањоном
Сељашница својим чувеним пастрмкама

Лим у Пријепољском крају има неколико притока, од којих многе имају претежно бујични карактер. То су реке:

Гробљанска, Страњанска, Дубочица, Крушевица, Рибњак, Зебуђа, Сопотница, Милешевка и Бистрица са десне стране
Гостунска, Слатинска, Комаранска река, Грачаница, Миоска, Ратајска, Сељашница и Љупча са леве стране.

У непосредној близини Пријепоља на обронцима Јадовника сместили су се Слапови Сопотнице, који побуђују пажњу и одушевљење све већег броја посетилаца које привлачи ова природна лепота која је недавно заштићена као природни споменик.

[уреди] Клима

Клима у Пријепољу је умереноконтинентална са локалним променама које изазива утицај рељефних облика. На оваквој клими град треба да захвали подједнакој удаљености од:

Јадранског мора (140km) односно маритимне климе
Панонске низије (160km) односно континенталне климе

На спречавање јачег утицаја неке од ових клима додатно су одговорни високи планински масиви који се простиру између Пријепоља и средишта ових климатских облика.

Просечна количина падавина на овом простору је око 789.5 mm / m²,с тим да их је најмање током зиме и пролећа,а највише током јесени и лета.

Просечна температура је 9.3°C, са највишом средњом температуром од 19.1°C у јулу и најнижом од -2.8°C у јануару.

[уреди] Путна повезаност

Град се налази на раскрсници старих караванских путева који и данас постоје.

Крећући се на југ, узводно долином Лима, пут преко Бродарева води ка Бијелом Пољу (55km), Мојковцу, Колашину, Подгорици и Бару.
Крећући се на исток,Милешевком и даље преко Јадовника, стиже се до Сјенице (30km), Новог Пазара, Приштине, Скопља и Солуна.
Крећући се на север, низ Лим, стиже се у Бистрицу (10km) у којој се пут дели на два смера:
- према Новој Вароши (27km) и даље према Босни
- према Прибоју (30km) и даље преко Златибора ка Ужицу, Пожеги, Ваљеву и Београду.
Крећући се ка западу, уз Сељашницу и потом преко Јабуке, пут води у Пљевља (30km) и Жабљак.

[уреди] Историја

На простору Пријепоља постоје остаци људског становања још из праисторијског оба па све до данашњих дана. Један од најзначајнијих археолошких налазишта на овом простору је локалитет Дворине на коме је откривен већи број предмета од керамике, стакла, бронзе сребра и злата, а датиран је у римско доба.

Најстарији помен Пријепоља под тим именом је из 1332. године код Гијома Адама, а у аналима Дубровачке републике спомиње се први пут 1343. године. Пријепоље се у средњем веку развијало као трг (тржница) манастира Милешева и налазило се на тзв. дубровачком друму који је повезивао обалу средњег Јадрана са централним и источним деловима Балканског полуострва. Развој Пријепоља стога је уско повезан са трговцима који су кроз њега пролазили и у њему трговали још од средњег века.

Пријепоље и Полимље били су саставни део Рашке и један од средишњих делова ране Немањићке државе. О томе сведочи велики број манастира и цркава у долини Лима. Сматра се да је жупама: Дабру, Црној Стени, Звијезду, Бихору, Љубовиђи, Будимљу и Плаву у лимској долини у средњем веку подигнуто око седамдесетак манастира и цркава. После распада српског царства и пораза Николе Алтомановића овај крј улази у састав бановине Босне чиме је она стекла део немањићког легитимитета. Управо се на немањићким традицијама, на гробу светог Саве у манастиру Милешева, тадашњи бан Твртко овенчао за „краља Срба, Босне и Приморја“ истакавши се за настављача Немањиног лика и дела и новог српског краља. Касније се 1448. године у Милешеви за херцега од светог Саве прогласио Стефан Вукчић Косача, по чему је и Херцеговина добила име. Пропаст српских средњевековних држава и долазак Турака на ове просторе није заобишао ни Пријепоље које је своје ослобођење дочекало тек 1912. године у Првом балканском рату. Све то време манастир Милешева био је духовно и културно средиште српског народа у овом крају. У њему је током XV века било седиште Милешевске митрополије, док је у XVI веку у њему радила једна од најстаријих српских штампарија.

Иако су се турци задржали на овим просторима о 1912. године овај крај је узео активног учешћа у значајним борбама српског народа током XIX века од Првог српског устанка преко бабинске буне (1875.), јаворског рата (1876.) и раоничке буне, па све до балканских ратова и коначног ослобођења. Одлукама Берлинског конгреса, Рашка област је остала у саставу Отоманске империје која је у њој имала цивилну, док је Аустроугарска држала војну власт спречивши тако спајање и уједињење две српске земље Србије и Црне Горе. У том периоду на стени крај Лима у Пријепољу, подигнута је мала католичка капелица.

Током Другог светског рата на овим просторима вођена је чувена Пријепољска битка у којој су Немци напали партизанску болницу на левој обали Лима. Остаци болнице сачувани су данас као спомен-комплекс погинулим родољубима у сукобу са окупатором. На превоју Јабука изнад Пријепоља у нападу на четничке положаје погинуо је један од најмлађих народних хероја и чувени дечак бомбаш Бошко Буха, које је тада имао свега 17 година.

[уреди] Културно историјски споменици

[уреди] Манастир Милешева

За више информација погледајте Манастир Милешева.

Манастир Милешева је један од најзначајнијих српских манастира познат као гробно место светог Саве и чувен по својој фресци „Бели Анђео“, која је стране путописце XIX века приморала на толико дивљење, да јој,према речима једног од њих, ни Ђото није раван. О лепоти ове фреске сведочи и чињеница да је представљала Европу у првој размени сателитских сигнала са Америком `60 година XX века. Поред тога у манастиру се налази и фреска светог Саве за коју се сматра да је његов најреалнији приказ.Манастир је подигао између 1218. и 1219. године српски краљ Владислав, а данас се налази под заштитом УНЕСКО-а.